Razgovorom o: Dani komedije – Jagodina, koji će biti održani u Modernoj galeriji Kulturnog centra od 11:00 sati započeće četvrti festivalski dan „Dani Mije Aleksića“.

Prvorazredni kulturni događaji koji se svake godine održava u Jagodini predstavljaju „Dani komedije“. Od 20. – 27. marta svake godine u Jagodini se takmiče najbolje komedije u izvođenju pozorišta Srbije. Na završnoj svečanosti uručuju se statuete „Jovanča Micić“ za najsmešniju predstavu i „Ćurani“ za najbolje uloge i režiju.

Prvi „Festival komedije“ održan je 1971. godine i imao je revijalni karakter. Već sledeće 1972. godine održan je Festival sa sadašnjim nazivom. Prikazano je sedam predstava u konkurenciji i jedna van konkurencije. Takvu formu je Festival zadržao do danas.

Baletska predstava „Ko to tamo peva“ / 20:00 sati

Po ideji Ljubivoja Tadića, libreto predstave inspirisan je scenarijom istoimenog filma Dušana Kovačevića, reditelja Slobodana Šijana
Koreografija i režija Staša Zurovac
Asistent koreografa Olja Jovanović Zurovac
Kostimograf Katarina Radošević Galić
Scenograf Žorž Draušnik
Dizajn svetla Staša Zurovac

Premijerna podela:
Autobus Aleksandar Ilić, Denis Kasatkin, Dejan Kolarov, Nikica Krluč, Duško Mihailović, Milan Rus, Goran Stanić, Mihajlo Stefanović, Dalija Imanić
Vojska Nenad Butorović, Miloš Dujaković, Miloš Kecman, Vladimir Panajotović, LJubiša Peković, Nebojša Stanković
Svadba – žene Silvija DŽunja, Ida Ignjatović, Ana Ivančević, Tamara Ivanović, Milica Jević, Ivana Kozomara, Olga Olćan, LJupka Stamenovski, Smiljana Stokić, Maja Varićak
Sahrana Tamara Antonijević, Vera Blagojević, Svetlana Marković, Tanja Popović, Ružica Selenić, Jovica Mitrović, Branislav Tojagić
Smrt Anđela Đaković
Anđeo Nada Stamatović

Kao i film, i ovaj balet će vas nasmejati. Jezikom igre to baš i nije lako (…) Svu svoju raskošnu kreativnost Zurovac pretapa u humor (…) ostao je svoj, duhovit, silovit, koreograf koji crpi inspiraciju iz prirodnog gesta i ima vulkansku scensku energiju. Ima i goli talenat, onaj kome nisu potrebni skupi kostimi i tone dekora, ali ne može bez raskošnih igrača koje nepogrešivo bira.
Marija Janković, Vozi i…igraj, Miško!, „Viva”, Beograd, januar 2005.

Zapravo ovde je dosegnut onaj standard koji se odavno primenjuje u baletskim predstavama na zapadu: nema glavnih i sporednih uloga – svi su solisti. I, odista, mladi igrači Baleta Narodnog pozorišta su to i potvrdili (…) oni su pokazali ono što se do sada nije videlo na sceni Narodnog pozorišta. Neverovatna energija kojom je zračila predstava može se pripisati takođe inspirativnom koreografskom izazovu, novom pokretu i celokupnoj koncepciji koju je pred izvođače postavio Staša Zurovac. Aplauzi, skandiranje i povici pohvale trajali su oko pola sata…
Savo Popović, Hit iz „autobusa”, „Večernje novosti”, Beograd, 24. 12. 2004.

VOJISLAV VOKI KOSTIĆ
Rođen sam na Malu Gospojinu 21. septembra 1931. godine u Beogradu. Otac dr Aleksandar Đ. Kostić (1893), majka dr Smilja rođ. Joksić (1895), rođeni u Beogradu. Školovao sam se u Beogradu. Komponovao sam za: 70 filmova, 410 pozorišnih predstava, 25 TV serija (450 epizoda), 40 TV filmova, 20 radio drama. Komponovao sam 93 samostalna dela ozbiljne muzike (vokalno-instrumentalna, orkestarska, scensko-muzička, horska, kamerna i solistička). Ispunio sam zapovest Enrika Josifa da ostvarim vrhunsko delo na baletskoj sceni, komponujući muziku za balet Ko to tamo peva. Komponovao sam oko 2000 pesama i balada. Komponovao sam i objavio 33 samostalne autorske LP gramofonske ploče, 6 CD i album od 3 CD. Napisao sam i objavio: 3 knjige, 35 naučnih radova, eseja i studija. Nagrađivan sam u zemlji i inostranstvu 32 puta. Odlikovan sam u zemlji i inostranstvu 3 puta. Živim i radim u Beogradu. Želim da umrem u Beogradu.

STAŠA ZUROVAC
Igrač i koreograf Staša Zurovac, solista Baleta Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu, diplomirao je na Školi za klasični balet u Zagrebu, u klasi prof. Tatjane Lučić Šarić, a usavršio se u Petrogradu gde je diplomirao kod V. K. Onoška. Godine 1989. postaje član Baleta HNK u Zagrebu, gde je radio sa koreografima kao što su Milko Šparemblek, Martino Milera, Ted Brandsen, Vasko Velenkamp, Gagik Ismailian, Peter Breuer, Dinko Bogdanić…
U sezoni ‘95/96. dodeljena mu je Nagrada „Oskar Harmoš“ za najbolje muške uloge u baletima: Dragocjen život M.

Razgovorom o: Filmski susreti – Niš, koji će biti održani u Modernoj galeriji Kulturnog centra od 11:00 sati započeće treći festivalski dan „Dani Mije Aleksića“

Filmski susreti – Niš

Festival glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma u Nišu je najstarija manifestacija posvećena domaćem igranom filmu, ali i jedan od najstarijih filmskih festivala u regionu. Reč je o festivalu koji ima izuzetan značaj ne samo za našu lokalnu sredinu i čitavu jugoistočnu Srbiju, nego i za istinsku afirmaciju naše kinematografije i celokupnog srpskog glumišta, budući da su glumci bili i ostali jedina konstantno pulsirajuća vrednost u okvirima domaće sedme umetnosti. zadatak je festivala i da prezentuje i afirmiše filmska (ponajpre glumačka) dostignuća u celom regionu, uglavnom putem saradnje sa produkcijama ( Hrvatska, republika Srpska, Slovenija, Makedonija i Crna Gora) koje su nekada bile sastavni deo Jugoslovenske kinematografije (nezaboravimo da su predstavnici tih produkcija svojevremeno i sami učestvovali na Filmskim susretima, a i proteklih godina su bili redovni gosti festivala povodom nastupa u regionalnim koprodukcionim ostvarenjima).

Film: Maratonci trče počasni krug

U velikoj sali Kulturnog centra sutra od 20:00 sati biće upričena svečana projekcija restaurirane kopije filma „Maratonci trče počasni krug“.

Reditelj filma je Slobodan Šijan, scenario potpisuje Dušan Kovačević, a uloge tumače: Bogdan Diklić, Danilo Bata Stojković, Pavle Vujisić, Mija Aleksić, Milivoje Mića Tomić, Jelisaveta Sablić, Zoran Radmilović, Melita Bihali, Fahro Konjhodžić, Bora Todorović.

U okviru festivala „Dani Mije Aleksića“ sutra će se predstaviti Sterijino pozorje iz Novog Sada. U 11:00 sati u Modernoj galeriji reči će biti o Sterijnom pozorju, a u 17:00 sati biće predstavljena izložba „Pozorište u fotografskoj umetnosti“.

Razgovori o: Sterijino pozorje – Novi Sad

Kao stalni festival nacionalne drame i pozorišta takmičarskog karaktera, Sterijino pozorje ustanovljeno je 1956. godine u okviru obeležavanja 150 – godišnjice rođenja i stogodišnjice smrti velikog srpskog komediografa Jovana Sterije Popovića.

U definisanju programa i statusa Sterijinog pozorja učestvovale su najistaknutije ličnosti tadašnjeg društva, kulture i umetnosti. U prvom odboru Sterijinog pozorja (Gradsko veće Novog Sada, 29. mart 1956. godine) bili su, među ostalima i Josip Vidmar (predsednik), Ivo Andrić, Milan Bogdanović, Branko Gavela, Velibor Gligorić, Dimitar Kjostarov, Mladen Leskovac, Veljko Petrović, Tomislav Tanhofer, Radomir Radujkov, Miloš hadžić…

Tada su jasno artikulisani programski ciljevi: kroz stalni festival nacionalne drame unaprediti pozorišnu umetnosti stimulisati razvoj dramske književnosti.

Pozorište u fotografskoj umetnosti

– Kada hoćemo da fotografišemo neki model ili predmet, suočavamo se sa nizom problema – treba izabrati scenu, napraviti scenografiju, odabrati najbolje svetlo za snimanje dobre fotografije.

kod snimanja u pozorištu nekoliko važnih preduslova već su rešeni – imamo postavljenu scenu, imamo scenografiju, jedino što nam preostaje jeste da sačekamo dobar trenutak neke akcije u predstavi ili dobar izražajni kadar glumca – glumaca.

Koliko su autori fotografija to prikazivali ovaj put, pokazaće, svojim reakcijama, publika na izložbi i oni koji će listati ovaj Katalog.

Autorima koji učestvuju na izložbi savetovao bih da pokušaju da snimaju i život pozorišta, šta se dešava iza kulisa, u garderobi, šminkernici, kako se glumci šminkaju, ko ih priprema oblači i slično; jer na ovogodišnjem konkursubilo je vrlo malo takvih fotografija.

Ovo je specifično, tematska izložba koju organizuje Sterijino pozorje i žiri koji je imao zadatak da izabere fotografije koje pripadaju isključivo pozorišnom miljeu, tako da smo mnogo radova koji nisu deo pozorišta morali da odbacimo – muzičke svečanosti, festivale, karnevale…

Autorima čiji su radovi izabrani želim da i dalje snimaju, da prave još bolje fotografije, a nagrađenim autorima čestitke za dobre fotografije – Dragoslav Mirković.

Monodrama: „Svetozar TREĆI“

U okviru Dana Mije Aleksića, glumac Ivan Perković u velikoj sali Kulturnog centra izvešće monodramu „Svetozar TREĆI“. Predstavu je režirao Mihailo Kostadinov, a autor teksta je Ljiljana Bralović.

Kada ljudi ozbiljne životne situacije pretvore u cirkus, u meni se stvori neutoljiva želja, da ih osudim i ismejem.

Kroz Svetozarevo kazivanje iznosim osudu licemerju, pretvaranju i nekoj vrsti izopačenosti.

Drugi motiv je da svom junaku ispunim želju, koja je podsvesna želja svakog čoveka – da vidi koliko će kome nedostajati, kada ga ne bude bilo.

Likovi koje Svetozar pominje“NE POSTOJE“… A sasvim su STVARNI.

Prepoznaćete ih, i slobodno im dajte imena po svom izboru – Ivan Perković.

Početak predstave je u 20:00 sati

Gornji Milanovac se i ove godine pridružio gradovima Srbije u obeležavanju “Dečje nedelje“ koja će, do 7. oktobra biti ispunjena brojnim zabavnim, sportskim i edukativnim sadržajima.

Dečija nedelja se svakog oktobra realizuje u cilju poboljšanja položaja deteta u Srbiji. Ova nacionalna manifestacija predstavlja uspešan model saradnje države, različitih civilnih i strukovnih organizacija, i povezivanja svih važnih aktera u zaštiti dečjih prava. Dečiju nedelju prepoznaju sve relevantne institucije obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, kulture, pa se njena uloga iz godine u godinu unapređuje, a izbor najaktuelnijih tema od važnosti za položaj deteta u našem društvu doprinosti tome da se njeni rezultati prepoznaju na nacionalnom nivou.
Dečja nedelja, ove godine je prilika da se skrene pažnja najšire javnosti na problem nasilja nad decom, a svi odgovorni akteri pozovu na čvrsto i umreženo delovanje u cilju nulte tolerancije prema nasilju i zaštite svakog deteta u našem društvu.
U tom svetlu, ovogodišnja Dečija nedelja se održava pod sloganom:
„MOJE JE PRAVO DA ŽIVIM SREĆNO I ZDRAVO – za odrastanje bez nasilja“.

Program obeležavanja “Dečje nedelje“ u Gornjem Milanovcu:

Ponedeljak, 01.10.2018. godine 

9:00 sati /Dvorište Gimnazije: Maskembal PU „Sunce“

17:00 sati / Trg kneza MIhaila : Video bim – virtuelna izložba likovne radionice KCGM „In Gogh“,

18:00 sati / Velika sala KCGM: Animirani film „Stopalići“

Utorak, 02.10. 2018. godine

9:30 sati / Moderna galerija: Čitalište, „Umesto promocije, kako nastaje pesma za decu“, gost Olgica Milović-Lazović, pesnik za decu

18:00 sati / Velika sala KCGM: Animirani film „Stopalići“

Sreda, 03.10.2018. godine 
Domu kulture Nova Varoš: Otvaranje izložbe „Minijaturni bijenale 7 – putujuća izložba“ sa likovnom radionicom za decu Mali format uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije,

18:00 sati / Velika sala KCGM: Dečiji domaći film „Zlogonje“

Četvrtak, 04.10.2018. godine 
18:00 sati / Moderna galerija: „Priča o…veterinaru“, gost Vesna Nešković, veterinar

18:00 sati / Velika sala KCGM: Dečiji domaći film „Zlogonje“

Petak, 05.10. 2018. godine
9:30 sati / Moderna galerija: Prezentacija rada radio amatera Gornji Milanovac

Plesni klub „Domingo“ započeo je sa upisom polaznika u plesnu školu. Upis zainteresovanih kandidata se obavlja utorkom i četvrtkom (18:00 – 21:00 sat) u plesnom studiju Kulturnog centra.

Dodatne informacije www.pkdomingo.rs/upis ili 060/4321 – 433

Sirano de Beržerak , neshvaćeni umetnik i zaljubljeni romantik, koji prestoničku publiku pozdravlja sa scene “Raša Pavlov” – Narodnog pozorišta u Beogradu, u sredu, 26. septembra od 19 sati, u čast Mije Aleksića, velikana srpskog glumišta, pokloniće se i gornjomilanovačkoj pozorišnoj publici.

Inspirisan životom i delom Sirana de Beržeraka, francuskog pisca iz 17. veka, Rostan je napisao jedan od najlepših komada o neostvarenoj ljubavi. Svestan spoljašnje neprivlačnosti i podsmeha okoline, Sirano voljenoj Roksani ne otkriva svoja osećanja, spreman je da pati jer veruje da osim lične koristi postoje viši ideali.

Komad Edmona Rostana „Sirano“ na scenu je postavio reditelj Ivan Vuković. A uloge tumače: Andreja Maričić, Goran Jevtić, Milo Lekić, Miloš Đorđević, Nikola Vujović, Sonja Knežević, Suzana Lukić, Uroš Jakovljević, Zorana Bećići-Đorđević i Zoran Ćosić. Prevod teksta potpisuje Milan Dimović, a adaptaciju su uradili Molina Udovički-Fotez i Slobodan Obradović.

Ceremoniju otvaranja četvorodnevne manifestacije “Dani Mije Aleksića” upotpuniće dokumentarna izložba “MIJA ALEKSIĆ – BITI GLUMAC”, autora Bobana Stefanovića (produkcija Kulturni centar – Gornji Milanovac).
Ideja je bila da se kroz deo zaostavštine Mije Aleksića dočara njegov životni opus kompletnog višedecenijskog umetničkog rada.
“Iz obilja materijala koji je bio pred nama izdvojeno je ono što čini suštinu Mijinog, pre svega, glumačkog rada. To je svojevrsna crno-bela hronologija jednog neverovatnog opusa koji je trajao punih pedeset i nešto najplodnijih godina intenzivnog stvaralačkog rada”, ističe autor izložbe Boban Stefanović.
Kroz veliki broj originalnih plakata na izložbi je data i hronologija kompletnog Mijinog pozorišnog rada. Izložba sadrži i veliki broj originalnih plaketa, priznanja i diploma koje je Mija Aleksić dobijao tokom glumačke karijere. Glavni ukras izložbe svakako su originalni umetnički, slikarski radovi Mije Aleksića.
Izložbom “Mija Aleksić – biti glumac” Kulturni centar zaokružuje koncepciju manifestacije “Dani Mije Aleksića” koja će se od ove godine redovno održavati u njegovom zavičajnom Gornjem Milanovcu. Ona jednim pogledom kompletira i sveukupno viđenje stvaralaštva barda jugoslovenskog i srpskog glumišta koji je odavno ušao u legendu kao jedna od najkompletnijih glumačkih ličnosti sa srpskog prostora uopšte.

ANTRFILE
Na ceremoniji otvaranja manifestacije „Dani Mije Aleksića“, Nenadu Jezdiću, glumcu Ateljea 212 iz Beograda biće uručena nagrada „Mija Aleksić – biti glumac“.
U obrazloženju Upravnog odbora Kulturnog centra Gornji Milanovac koji je ustanovio i dodelio nagradu piše:
„Snažnim i jedinstvenim glumačkim izrazom i istančanim glumačkim sluhom Nenad Jezdić je učinio da moćna vojska likova koje je tumačio, lako osvoji publiku i dočara joj svet u kojem ti likovi obitavaju“.
„Majstorski vladajući scenskim pokretom, silovitom glumačkom energijom, duhovitošću i neobičnim davanjem, pokazuje nam put kojim glumac treba da korača. Raznovrsnim dijapazonom uloga i velikim stvaralačkim opusom na filmu, u pozorištu i na televiziji, Jezdić je zaslužio da ponese ovogodišnju nagradu za izuzetan doprinos umetnosti glume“.

CENA ULAZNICA:

Cena pojedinačnih ulaznica za pozorišnu predstavu „Sirano“ i baletsku predstavu „Ko to tamo peva“ (subota 29. septembar 2018. godine / 20:00 sati) je 600 dinara. Prodaja ulaznica po beneficiranoj ceni dar je Kulturnog centra žiteljima Gornjeg Milanovca.  

Fotografije: Narodno pozorište u Beogradu

„Dani Mije Aleksića“ biće održani od 26. do 30. septembra u Gornjem Milanovcu, u čast velikana srpskog glumišta, a Upravni odbor Kulturnog centra Gornji Milanovac ustanovio je nagradu „Mija Aleksić – biti glumac“ koja je pripala glumcu Nenadu Jezdiću.

Nenad Jezdić je prvi laureat priznanja za izuzetan doprinos umetnosti glume, a u obrazloženju je navedeno da je „snažnim i jedinstvenim glumačkim izrazom i istančanim glumačkim sluhom učinio da moćna vojska likova koje je tumačio, lako osvoji publiku i dočara joj svet u kojem ti likovi obitavaju“.
„Majstorski vladajući scenskim pokretom, silovitom glumačkom energijom, duhovitošću i neobičnim davanjem, pokazuje nam put kojim glumac treba da korača. Raznovrsnim dijapazonom uloga i velikim stvaralačkim opusom na filmu, u pozorištu i na televiziji, Jezdić je zaslužio da ponese ovogodišnju nagradu za izuzetan doprinos umetnosti glume“, navedeno je u obrazloženju.

Jezdiću će nagrada biti uručena na otvaranju manifestacije „Dani Mije Aleksića“ koju organizuju Opština Gornji Milanovac i Kulturni centar Gornji Milanovac u čast umetnika koji je rođen pre 95 godina u Gornjoj Crnući (opština Gornji Milanovac).

Nakon uručenja nagrade ansambl Narodnog pozorišta u Beogradu izvešće komad „Sirano“ Edmona Rostana u režiji Ivana Vukovića, a biće priređena i izložba „Mija Aleksić – biti glumac“.

Direktor Kulturnog centra Dragan Arsić i urednik programa Boban Stefanović najavili su na konferenciji za novinare i balet „Ko to tamo peva“ u koreografiji i režiji Staše Zurovca i izvođenju ansambla Narodnog pozorišta iz Beograda, monodramu „Svetozar Treći“ Ivana Perkovića, projekciju restauriranih kopija filmskih klasika „Maratonci trče počasni krug“ i „Skupljači perja“.

Biće organizovani i razgovori o Sterijinom pozorju, Filmskim susretima u Nišu, Danima komedije u Jagodini, filmskoj kritici i filmskoj i TV produkciji, otvorena izložba „Pozorište u fotografskoj umetnosti“, Marija Vulić će održati radionicu animiranog filma, a Ivan Jevtović radionicu glume.

Velibor Aleksić, sin Mije Aleksića, istakao je da je čast što će njegov otac dobiti manifestaciju i to u mestu gde je rođen, a takođe je pohvalio ideju da na otvaranju nastupi ansambal nacionalnog teatra koji je bio Mijina matična kuća i to sa komadom u kome je on svojevremeno igrao naslovnu ulogu.

Izvor: TANJUG

Gornji Milanovac će u nedelju, 16. septembra biti prestonica narodne umetnosti. Ova manifestacija, duha, kulture i tradicije po drugi put za redom biće realizovana u gradu pod Rudnikom.

Ideja vodilja je: prikupljanje, čuvanje, prikazivanje i obnavljanje tradicionalnih vrednosti, igre, pesme, svirke, nošnji i običaja pojedinih područja Srbije.

Po onome što čini i koliko uspeva da doprinese očuvanju i negovanju narodne kulture i tradicije, Sabor narodnog stvaralaštva Srbije, stekao je pravo da se svrsta u sam vrh svetkovina ove vrste.

Gornji Milanovac i ove godine, biće domaćin republičkoj svetkovini narodne umetnosti i podsticaj kako bi se kulturna baština i nematerijalno kulturno nasleđe čuvalo i negovalo. Sabor je najvažnija i najprestižnija mainfestacija izvornog narodnog stvaralaštva i tradicionalne kulture u Srbiji. To je nacionalna, sveobuhvatna i završna Smotra izvornog stvaralaštva u oblasti igre, pesme, svirke, nošnje i običaja, na kojoj se predstavljaju najbolji među najboljima, odabrani tokom godine, na regionalnim i pokrajinskim saborima narodnog stvaralaštva. Na Saboru u Gornjem Milanovcu će biti predstavljeno ono najreprezentativnije iz bogate riznice tradicionalne kulture većinskog naroda kao i nacionalnih manjina Srbije.

Narodni sabori (ili zborovi) u našoj istoriji imaju mnogo potvrda da su bitni pokazatelji narodnog i državnog života. Prvi Sabor narodnog stvaralaštva Srbije organizovao je Savez amatera Srbije u Leskovcu pre više od četiri i po decenije, zatim se održavao u Aleksandrovcu i Topoli. Ovogodišnji 46. Sabor narodnog stvaralaštva Srbije značajano doprinosi očuvanju i negovanju tradicionalne narodne duhovne kulture, a predhodili su mu afirmisani regionalni sabori. Na saborskoj pozornici na Gradskom trgu u Gornjem Milanovcu, 16. septebra u 18:15 sati predstaviće se najbolji čuvari tradicije: igrači, pevači, vokalni i instrumentalni solisti i grupe narodnih svirača sa autentičnim vrednostima iz svojih sredina. Tako će se bogata riznica narodne tradicije prikazivati i istovremeno čuvati od zaborava, prenoseći je na mlađe naraštaje.

Početak programa u Velikoj sali Kulturnog centra (Dom kulture) je u 19:00 sati.

Izložba Nataše Stajić Carević “Dah drevnog u savremenom kreativnom (art) izrazu” biće predstavljena u subotu, 15. septembra 2018. godine u Galeriji Doma kulture “vojislav Ilić” na Rudniku.

Otvaranje izložbe je u 17 sati.

Biografija

Nataša Stajić Carević rođena je u Beogradu 1971. godine. Zemunsku gimnaziju završava sa diplomom novinara-saradnika, da bi nakon upisa na Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, diplomirala na odeljenju za Etnologiju i Antropologiju. Zainteresovana za istočnjačku kulturu, tradiciju i filozofsko-duhovne postavke, upisuje postdiplomske studije i 2007. godine stiče zvanje magistar Etnologije i Antropologije.
Godine 2012. objavljuje svoju prvu knjigu ’’Izazov dvojnosti (Put ka Celini)’’ gde daje odabrani sažetak komparativnog viđenja istočnjačke tradicionalne kulture i Zapada. Ljudska misao uopšteno, njegova sklonost ka opozitnim parovima, sagledavanje sveta i života predočenim u mnogobrojnim mitovima, verovanjima, simbolima…donekle su približili sve kulturom uslovljene razlike i to ona jasno pokušava da objasni na ponuđenim primerima. Teme koje je otvorila u svojoj knjizi široke su i sadržajno duboke, te se može reći da je uspešno zagolicala čitaočevu maštu i ponudila puteve za dalja istraživanja.
Njen stvaralački duh se nije zadržao samo na pisanoj reči, već je svoj poseban izražaj našao i u njenom kreativnom radu, gde kao kulturni antropolog svakako unosi specifična obeležja različitih tradicija. Protkana znanjem o različitim kulturama, njena mašta izranja na svetlost dana mnogobrojne slike i predmete vrlo neobičnih i smelih idejnih rešenja, te se čini da se u njima ogleda sinteza sveopšte ljudske tradicije!
Neobičnost izrade, često simbolika skrivenog smisla, ali i jasni nedvosmisleni ukazi – čine da se svaki njen rad s pažnjom razmatra, iz više uglova i sa više nivoa. Istovremena složenost u detaljima, ali i jasno koncipirana harmoničnost jednostavnosti i sklada čine da njen umetnički izražaj nosi specifičnu notu i posebnu energiju. Glavna odlika joj je istovremena prisutnost modernog u spoju sa drevnim (arhaičnim); usklađenost boja, nijansi i oblika.