Izložba slika, portreta i karikatura Bogoljuba Janaćkovića – „Prvih dvadeset godina“ koja je trebalo da bude predstavljena javnosti u utorak, 17. septembra u Galeriji Doma kulture na Rudniku, zbog bolesti umetnika biće predstavljena u ponedeljak, 23. septembar 2019. godine.
Otvaranje izložbe je u 19 sati.

Portretni govor lica
Najstariji portreti slikarske tehnike, kažu znalci, potiču još iz vremena kad su se pisala jevanđelja Novog zaveta, kao svojevrsni mostovi između vekova.
Portretisanu likovnu formu Bogoljuba Janaćkovića karakteriše suživot sa govorom očiju, lica, odlutanog pogleda umišljenosti, tajanstva, spokoja… Samim tim izbor izraza za umetnika je veoma strog, iz duba karaktera ličnosti, koja pozira, a i forma je takođe veoma propisana. Slikati ispred odabranog lika podrazumeva i opažanje svetlosti u odnosu na čoveka i njenu prevlast u prostoru. Impresija sevne u datom trenutku i tad bi je trebalo uloviti. Dok stojimo ispred lica žena, muškaraca i dece naslućujemo svesnu energiju umetnika koja je utkana da nam se potanko što više objasni. Sve do realnosti ličnosti. To bi, svakako naličilo da je između slikara, njegovog poteza i pozera vaspostavljen poseban duhovni odnos kojeg slikar, kadikad, nije potpuno svestan.

Ikojim slučajem, nijedno umetničko delo ne može biti lišeno likovnog jezika. Bez poznavanja njegovog pravila nema majstora koji bi mogao da prikaže ono što vidi. U toj čini počiva temeljna dijagnostika umnog bavljenja za štafelajem meštera Janaćkovića. Dabome, i zanatska veština itekako igra svoje kolce-naokolce u opštosti uma koji živi za istraživanjem.
Izložena dela su duboko promišljena impresija višeslojnog karaktera kao najdublja likovna misao koja određuje ljudska bića.

U riznici galerijskih vrednosti Bogoljuba Bobana Janaćkovića centralno mesto postavke zauzima “Hilandar” prestonica srpskog trajanja, “ostrog” I “Sveti oci na Atosu”. Pred nama je put stanja teskobe do vere u snagu duhovnog života, onda “Božić 1964”, pa “skriveno mesto na Staroj planini”…
Zagledajte se. (Slobodan Todorović)

Gornji Milanovac će u nedelju, 15. septembra 2019. godine biti prestonica narodne umetnosti. Ova manifestacija, duha, kulture i tradicije po treći put za redom biće realizovana u gradu pod Rudnikom.
Ideja vodilja je: prikupljanje, čuvanje, prikazivanje i obnavljanje tradicionalnih vrednosti, igre, pesme, svirke, nošnji i običaja pojedinih područja Srbije.
Po onome što čini i koliko uspeva da doprinese očuvanju i negovanju narodne kulture i tradicije, Sabor narodnog stvaralaštva Srbije, stekao je pravo da se svrsta u sam vrh svetkovina ove vrste.

Gornji Milanovac i ove godine, biće domaćin republičkoj svetkovini narodne umetnosti i podsticaj kako bi se kulturna baština i nematerijalno kulturno nasleđe čuvalo i negovalo. Sabor je najvažnija i najprestižnija manifestacija izvornog narodnog stvaralaštva i tradicionalne kulture u Srbiji. To je nacionalna, sveobuhvatna i završna Smotra izvornog stvaralaštva u oblasti igre, pesme, svirke, nošnje i običaja, na kojoj se predstavljaju najbolji među najboljima, odabrani tokom godine, na regionalnim i pokrajinskim saborima narodnog stvaralaštva. Na Saboru u Gornjem Milanovcu će biti predstavljeno ono najreprezentativnije iz bogate riznice tradicionalne kulture većinskog naroda kao i nacionalnih manjina Srbije.
Narodni sabori (ili zborovi) u našoj istoriji imaju mnogo potvrda da su bitni pokazatelji narodnog i državnog života. Prvi Sabor narodnog stvaralaštva Srbije organizovao je Savez amatera Srbije u Leskovcu pre više od četiri i po decenije, zatim se održavao u Aleksandrovcu i Topoli. Ovogodišnji 47. Sabor narodnog stvaralaštva Srbije značajano doprinosi očuvanju i negovanju tradicionalne narodne duhovne kulture, a predhodili su mu afirmisani regionalni sabori. Na Gradskom trgu u Gornjem Milanovcu, 15. septebra u 18:15 sati predstaviće se najbolji čuvari tradicije: igrači, pevači, vokalni i instrumentalni solisti i grupe narodnih svirača sa autentičnim vrednostima iz svojih sredina. Tako će se bogata riznica narodne tradicije prikazivati i istovremeno čuvati od zaborava, prenoseći je na mlađe naraštaje.
Početak programa u Velikoj sali Kulturnog centra (Dom kulture) je u 19:00 sati.

Odlukom Upravnog odbora Filmskog centra Srbije po KONKURSU ZA PREDDIGITALIZACIJU I DIGITALIZACIJU BIOSKOPA za 2019. godinu Kulturnom centru Gornji Milanovac dodeljeno je 2 miliona dinara.
U obrazloženju se navodi da se predloženi iznos od 2.000.000 dinara dodeljuje za traženo projekciono platno uz konstataciju da se radi o instituciji koja na najbolji način realizuje fazno proces digitalizacije i ostvaruje veliku bioskopsku gledanost.
Reč je o najkvalitetnijim projekcionim platnima kojih u bioskopima Srbije još uvek nema, kaže Dragan Arsić, direktor Kulturnog centra i dodaje da je u prethodnih nekoliko godina, putem projekata za potrebe digitalizacije bioskopa, Ustanova za kulturu, umetnost i vanškolsko obrazovanje iz Gornjeg Milanovca dobila 11 miliona dinara.
– Tokom rekonstrukcije Doma kulture najpre smo projekat osmislili za mobilni bioskop. Potom smo konkurisali i dobili 3D projektor od četiri miliona dinara, da bi prošle godine obezbedili digitalne ekrane (1.8 miliona dinara). Do kraja godine, zahvaljujući odobrenim sredstvima bioskop u Gornjem Milanovcu imaće i najsavremenije projekciono platno, zaključio je Arsić.
Fazno realizovanje procesa digitalizacije bioskopa doprinelo je velikoj poseti gledalaca. Više od 24.000 posetilaca prošle godine kupilo je kartu i pogledalo jednu od brojnih aktuelnih filmskih projekcija u velikoj sali Kulturnog centra.

Kulturni centar Gornji Milanovac započeo je sa upisom novih članova u Dramsku radionicu i dečiji inkluzivni hor „Raspevani cvetići“.
Zainteresovani mališani predškolskog i školskog uzrasta (5 – 16 godina), koji žele da se priključe Dramskoj radionici ili „Raspevanim cvetićima“, potrebno je da svoje podatke dostave Kulturnom centru (Trg kneza Mihaila 1; telefon: 032/711 – 118 ili 065/ 572 – 51 – 35).
Dramskom radionicom i horićem rukovodiće Slađana Popov, muzički pedagog u saradnji sa Valentinom Nađ, diplomiranim vajarem i urednikom dečjeg programa Kulturnog centra.

Podsećamo, Dramska radionica “Početnica” je pokrenuta 2004. godine sa osnovnim ciljem da decu na zabavan i kreativan način uvede u svet pozorišta. Na časovima u trajanju od 60 minuta, dva puta nedeljno, članovi radionice vežbaju scenski pokret, govor i improvizaciju, kroz igru uče da sarađuju i prevazilaze tremu i strah od javnog nastupa. Deca iz radionice realizuju dve predstave u sezoni, a uključena su i u realizaciju posebnih programa koje realizuje Kulturni centar (dečji novogodišnji program, “Čitalište”, “Zabavnik”…).

Dečiji hor Kulturnog centra počeo je nešto kasnije sa radom. Tačnije 2012 godine u okviru projekta „Škola kulture“. Hor je specifičan po tome što u okviru njega zajedno sa ostalom decom školskog uzrasta, pevaju i mališani sa posebnim potrebama koji imaju afiniteta prema muzici.
Program hora čine pesme iz repertoara: klasične, zabavne i rok muzike.

Štamparija “Grafoprint” iz Gornjeg Milanovca povodom obeležavanja tri decenija rada i postojanja u saradnji sa Kulturnim centrom za ljubitelje scenske umetnosti u utorak, 10 septembra 2019. godine organizuje predstavu “Mitrovdan” u produkciji pozorišta “Moderna garaža” iz Beograda.
Scenarista i reditelj predstave je Bratislav Petković. Scenografiju potpisuje Vladimir Ćirić, kostimografiju Tijana Sićević, a dizajn svetla uradio je Srđan Jovanović.
U drami MITROVDAN patrijarh srpski Gavrilo Dožić (ulogu tumači: Nebojša Ljubišić), oslobođeni zatočenik nacističkog logora u Nemačkoj i vladika Nikolaj Velimirović (Lako Nikolić), emigrant, razgovaraju o neizvesnoj sudbini naroda i pravoslavlja u otadžbini nad kojima se nadnosi pretnja komunističkog terora. Njihov dijalog teče – paradoskalno, ali istorijski tačno – u vili Vilhelma Krauta(Bratislav Petković), Nemca, bivšeg logorskog kuvara koji ih sada opslužuje srpskim jelima i čak uspeva da umesi slavski kolač. Jedno od najuzbudljivijih mesta u drami MITROVDAN je upravo odluka Vilhelma Krauta da tog dana bude kršten i da postane pravoslavac, nadahnut od strane ljudi kakvi su bili partijarh Gavrilo i vladika Nikolaj. Crkveni velikodostojnici ostaju nepokolebljivo odani suštini svetosavske tradicije i etike, s tim što patrijarh Dožić ne odustaje od namere da se vrati u otadžbinu i podeli istorijsku sudbinu sa svojim narodom, a vladika Nikolaj nastavlja emigranski život do svog ovozemaljskog kraja.
Početak predstave je u 19 sati.
Ulaz je slobodan, a karte se mogu preuzeti svagog radnog dana od 8 – 15 sati u prostorijama Kulturnog centra.
Informacije. 032 / 711 – 119

Manastir Vraćevšnica i Kulturni centar Gornji Milanovac, u petak, 6. septembra 2019. godine organizuju večernju besedu “O Srpskoj duhovnosti”.
S blagoslovom Episkopa žičkog Gospodina dr Justina (Stefanovića) i sestrinstva manastira Vraćevšnica besedu će kazivati Matija Bećković, srpski pesnik i akademik.
Besedu će pesmom obogatiti ženska pevačka grupa “Crnućanka” predvođena Ivanom Todorović, etnomuzikologom.
Početak besede je u 17 sati.

Kulturni centar Gornji Milanovac i “Rudnik i flotacija – Rudnik” u četvrtak, 5. septembra 2019. godine u Domu kulture “Vojislav Ilić” na Rudniku organizuju “Veče sevdaha”.
Na koncertu će nastupiti: Bahrija Hadžialić, Vesna Hadžić i Elmedin Balalić u pratnji orkestra Milana Pajovića.
Program će upotpuniti: Jovan Pajović, prva harmonika Soko Banje 2019.godine, Ismet Arnaut, harmonika, Budo Milivojević i Veso tamburica.
Početak koncerta je u 20 sati.
Cena ulaznice je 300 dinara.

Za nešto više od mesec dana od kako je raspisan konkurs za 15. Međunarodni bijenale umetnosti minijature, na adresu Kulturnog centra Gornji Milanovac stigao je znatan broj radova koje potpisuju autori iz Nemačke, Bugarske, Ukrajine i Srbije. Najviše prispelih minijatura je prijavljeno za izlagačke kategorije grafika i slikarstvo.
Prvi radovi dela su Normana Gebauera, akademskog umetnika iz Berlina. Radovi naziva „Neonato 1 i 2“ prijavljeni su za izlagačku kategoriju – grafika.
Za istu kategoriju radove su poslali i Mikhailo Krasnik (Ukrajina) i Ivan Ninov (Bugarska). Prvi domaći autor čiji su radovi pristigli je Petar Bosanac umetnik iz Beograda. Minijature „Lucifer“ i „Zagonetka iz sna“ autor je prijavio za izlagačku kategoriju – slikarstvo.
Prema kalendaru manifestacije prijem radova za 15. Međunarodni bijenale umetnosti minijature je do 31. oktobra 2019. godine. Selekcija radova obaviće se 16. i 17. novembra 2019. godine.
Za izlaganje će biti prihvaćeni samo originalni radovi, nastali u poslednje dve godine, koje Umetnički savet (Selekciona komisija) bude ocenio kao dela visokog umetničkog i profesionalnog dometa.
Izložbene kategorije su: slikarstvo, grafika, skulptura, crtež, primenjena umetnost, fotografija i intermedija.
Radovi koji prođu Selekcionu komisiju javnosti će biti predstavljeni 23. april 2020. godine u Modernoj galeriji Kulturnog centra Gornji Milanovac.

1. TEČAJEVI STRANIH JEZIKA

Kulturni centar Gornji Milanovac u saradnji sa obrazovnim centrom Akademija Čačak započeo je sa upisom polaznika za tečajeve stranih jezika (engleski, nemački i italijanski). Kursevi obuhvataju početni (A1 i A2), srednji (B1 i B2) i viši (C1 i C2) kurs engleskog, nemačkog i italijanskog jezika.

Upis polaznika je od 2. septembra 2019. godine u prostorijama Kulturnog centra (Trg kneza Mihaila 1, Gornji Milanovac).

2. KURS ZA VOĐENJE POSLOVNIH KNJIGA

Upis polaznika je od 2. septembra 2019. godine u prostorijama Kulturnog centra (Trg kneza Mihaila 1, Gornji Milanovac).

3. KURSEVI RAČUNARA (ECDL obuke)

Upis polaznika je od 2. septembra 2019. godine u prostorijama Kulturnog centra (Trg kneza Mihaila 1, Gornji Milanovac).

4. PREKVALIFIKACIJE, DOKVALIFIKACIJE 

struke: mašinska, građevinska, elektro, prehrambeno-ugostiteljska, nega lica i tela, ostale obuke

– Program se realizuje u saradnji sa obrazovnim centrom Akademija Čačak 

Informacije: 032/ 711 – 119, (kontakt osoba: Mirjana Petković)

Kao škola neformalnog obrazovanja, pored informatičkih i jezičkih obuka, obuka za stručno osposobljavanje za preko 300 zanimanja, pripreme za upis na arhitektonski i druge fakultete, pripreme za polaganje male mature, ovom prilikom nudimo programe škole intelektualnih veština, kao franšizni partneri za Čačak i Gornji Milanovac. U pitanju su dva programa koja Vam samo naša škola može ponuditi u ovim gradovima:
Tesla program- Tesla Program je set treninga efikasnog učenja namenjen, odraslima, studentima, srednjoškolcima.
Sastoji se od tri dvodnevna treninga:
1. Brzo Čitanje,
2. Mentalne mape i
3. Tehnike pamćenja.

Tesla kids program – Tesla Kids je godišnji program Škole Intelektualnih Veština namenjen deci od III do VIII razreda
Informacije o skoli intelektualnih vestina Cacak i G.Milanovac (1)

Autentični instrumentalni trio “Popečitelji” ( Saša Furunović — gitara, vokal, Goran Furunović — bas gitara i Ivan Cvetković Ivši — bubanj u petak 30. avgusta 2019. godine održaće koncert u bašti velike sale Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.
Grupa “Popečitelji” poznata je po specifičnom stilu muzike, koji je mešavina instrumentalnog fank-roka, panka i folka.
Početak koncerta je u 20 sati.

Grupu “Popečitelji” su osnovali braća Saša i Goran Furunović 1994. godine u Prištini. Tadašnji petočlani sastav je imao nekoliko bučnih i eksplozivnih nastupa i predstavljao je specifičnu pojavu na tadašnjoj prištinskoj sceni svirajući mešavinu nespojivih pravaca (alter, etno, noise, hard core…). Pored braće Furunović (Saša – gitara, vokal, Goran – bubanj) u toj prvoj postavi benda su svirali i Vladimir Cvetković (bas gitara), Ivan Ristić (gitara, vokal) i Zdravko Grujić (gitara, vokal, klavijature).
Godine 1998. Goran Furunović je sa bubnja prešao na bas gitaru, a na mesto bubnjara došao je Ivan Cvetković i tada “Popečitelji” kao trojka počinju da stvaraju svoju eksplozivnu mešavinu instrumentalnog funk-rocka i folk muzike. Naredne, 1999, godine, za bubanj seda Radeta Vulić i ostaje na toj poziciji narednih 16 godina. Iste godine, po završetku bombardovanja, napustivši Prištinu, grad u kome se grupa već etablirala, Furunovići se sele u Kragujevac, koji tada postaje životna i stvaralačka baza ovog benda i gde “Popečitelji” nastavljaju sa istraživanjem i negovanjem svog originalnog muzičkog stila. Mnogobrojnim koncertima u Kragujevcu, Kraljevu, kao i u Beogradu, grupa ubrzo postaje svojevrsna andergraund atrakcija.
Posle jednog od takvih koncerata u Beogradu 2003, dolazi i do saradnje sa Kojom (Disciplin A Kitschme), što rezultira snimanjem prvog albuma Popečitelja – „Ko radi?“, Godine 2008. Popečitelji su izdali “Horizonte”, album kojim utvrđuju autentičnost svog muzičkog izraza. Na ovom albumu produkcijski deo posla uzimaju u svoje ruke, a numere kao što su „Kilogrami”, „Horizonti”, „Transverzala” lako pronalaze put do slušalaca. Bend, tada, koncertno promoviše ovaj album u svim bivšim jugoslovenskim republikama.
U februaru 2013. “Popečitelji” objavljuju treći studijski album pod nazivom “Sijalica”.
Popečitelji su kroz mnoge održane koncerte samo potvrdili epitet eksplozivnog benda. Takav status doveo je do toga da su, između ostalog, nastupali kao predgrupe Maceo Parkeru, legendarnom saksofonisti DŽejmsa Brauna (2003), kao i bendu NoMeansNo (2005). Pored brojnih koncerata u Srbiji i zemljama u regionu, “Popečitelji” su nastupali na brojnim festivalima u Poljskoj (Varšava, Ćehanov, Vengoževo), Italiji (Milano, Rim), Francuskoj (Tuluz, Albi), Austriji (Beč) i Belgiji (Gent). Kao nezaustavljiva koncertna atrakcija “Popečitelji” svih ovih godina ređaju koncerte koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.