Pоzоrišnа prеdsтаvа „Suмrаk bоgоvа“ u produkciji Beogradskog dramskog pozorišta urađena po tekstu Ivora Martinića, a u režiji Jagoša Markovića (Po motivima filma Lukina Viskontija) u ponedeljak, 31. maja 2021. godine biće izvedena u velikoj sali Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.

Komad prati raslojavanja i sukobe unutar nacističkog društva, ali pre svega kroz sliku moralne erozije jedne elitne porodice i njihovog ponašanja u novim istorijskim okolnostima.
Ivor Martinić poštuje, u specifičnoj dramaturškoj stilizaciji čuvenog filma Lukina Viskontija (1969), vremenski sled moralnog sunovrata, a političkog uspona i bogaćenja porodice Fon Ašenbek (aluzija na čuvenu porodicu Krup), koji počinje palјenjem Rajhstaga 1933. godine, a završava se u Noći dugih noževa 1934. Sve je spojeno, bolјe rečeno svedeno u jednu sablasnu, makabričnu noć proslave pada stare Nemačke i rađanja nacizma. Uglađena rođendanska proslava prerasta u brutalnu, krvavu „igru stolica”, u kojoj u svakom krugu neko ispadne, tačnije izgubi život, a maske civilizacijske nadgradnje (skrupule, empatija, samokontrola) ubrzano spadaju, otkrivajući istinski smisao, u krajnjoj slici, ove bestijalne igre moći. Jagoš Marković o trećoj saradnji s BDP-om kaže: „Moramo svedočiti, moramo jedni drugima kazati – da ne bismo pomislili da je sve u redu, da ne bismo utrnuli. E, zato ’Sumrak bogova’.”
Uloge tumače: uloge: Slobodan Boda Ninković, Branka Katić, Isidora Simijonović, Vladan Milić, Pavle Pekić, Jovo Maksić, Milan Čučilović, Milica Zarić i Vanja Nenadić.
Uz režiju Jagoš Marković potpisuje adaptaciju, scenografiju i izbor muzike.
Jezičku adaptaciju uradila je Živana Rašković. Kostimograf je Bojana Nikitović, scenski govor – dr Ljilјana Mrkić Popović. Asistent reditelja je Tara Lazarević, a pomoćnik Ksenija Ćirica. Asistent kostimografa je Petra Fotez. Izvršni producent – Srđan Obrenović, a inspicijent: Dejan Popović.
Početak predstave je u 19 sati.
Cеnа ulаznicе: 1000 din.
Rеzеrvаciје: 032/711.119

Na Velikoj sceni Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu u četvrtak, 27. maja 2021. godine od 18:00 časova biće izvedena hit predstava za decu „Nevaljala Pepa“, urađena po motivima animiranog filma „Pepa Prase“.
Autor i reditelj predstave je Andrija Kovač, a uloge tumače: Mia Stanišić, Marko Nikolić i Maša Pantić.
Cena ulaznice je 300 dinara, a karte se mogu se kupiti u računovodstvu Kulturnog centra svakog radnog dana od 7:30 do 17 sati ili neposredno pred početak predstave.
Broj posetilaca je ograničen i predstava će biti izvedena uz poštovanje svih epidemioloških mera.
Informacije na tel: 032/ 711 – 119

Od 20. – 22. maja na bioskopskom repertora Kulturnog centra naći će se Ciklus filmova „Filmski klasici – 55 godina Praške škole i Centar filma“. Izbor je napravljen od filmova koji su izabrani na listu 100 najboljih srpskih igranih filmova u XX veku, a koji su digitalno restaurisani u saradnji sa Jugoslovenskom Kinotekom i kompanijom A1.

CIKLUS FILMOVA „FILMSKI KLASICI – 55 GODINA PRAŠKE ŠKOLE“
Pre 55 godina Srđan Karanović i Goran Marković bili su prvi studenti iz bivše Jugoslavije koji su otišli u Prag da studiraju režiju na čuvenoj praškoj FAMU, a nakon njih stigli su i Lordan Zafranović, Rajko Grlić i Goran Paskaljević. Ciklus filmova „Filmski klasici – 55 godina Praške škole“ obuhvata po jedan film reditelja iz Srbije: Srđana Karanovića, Gorana Markovića i Gorana Paskaljevića koji su sredinom sedmdesetih i kasnije, širom sveta proslavili našu kinematografiju. Izbor je napravljen od njihovih filmova koji su izabrani na listu 100 najboljih srpskih igranih filmova u XX veku, a koji su digitalno restaurisani. Program CIKLUS FILMOVA „FILMSKI KLASICI – 55 GODINA PRAŠKE ŠKOLE“ realizuje se uz podršku Filmskog centra Srbije.

55 GODINA CENTAR FILMA
Centar Film stvoren je željom članova Udruženja filmskih radnika i umetnika Srbije 1966. godine u Beogradu. Prvobitno kao Servis filmskih radnih zajednica koji okuplja stvaraoce, podstiče inicijative i stvara uslove za ostvarenje zajedničkih težnji kreativnog duha filmske proizvodnje. Početkom 70-tih dobija naziv Centar filmskih radnih zajednica, da bi konačno, 1978. godine prerastao u Centar Film. Centar Film je tokom 55 godina filmskog stvaralaštva bio susretište preko 500 autora i filmskih radnika, koji su svojim radom i stvaralaštvom proizveli više od 140 dugometražnih i 120 kratkih filmova najrazličitijih tema, žanrova i stilova, ostvarili preko 370 učešća na domaćim i međunarodnim filmskih festivalima i osvojili preko 260 značajnih nagrada.

Uživajte u srpskim filmskim klasicima na velikom platnu Bioskopa Kulturnog centra.

20. maj u 18:00h – VARLJIVO LETO ’68
Reditelj : Goran Paskaljević
Scenarista: Gordan Mihić
Producenti: Dušan Ceklić, Nebojša Vasilć
Glumci: Slavko Štimac, Danilo Bata Stojković, Mija Aleksić, Mira Banjac, Sanja Vejnović, Neda Arnerić, Dragana Varagić
Direktor Fotografije: Aleksandar Petković
Scenograf: Miljen Kljaković
Kostimograf: Marija Đorđević
Montažer: Olga Skrigin
Kompozitor: Zoran Hristić
U leto 1968. godine maturant Petar stasava za ljubav. Potreba da pronađe ženu svog života dovodi ga u niz delikatnih situacija i izbezumljuje njegovog oca koji veruje da omladinu treba vaspitavati čvrstom rukom. Petra ne interesuje naizgled prelomni, istorijski događaj iz 1968. Međutim, kada konačno pronađe pravu ljubav, ona usred društveno aktuelnih događaja, biva prekinuta.

21. maj u 18:00h – NEŠTO IZMEĐU
Reditelj: Srđan Karanović
Scenaristi: Srđan Karanović, Endru Horton
Producent: Milan Žmukić
Glumci: Keris Korfman, Dragan Nikolić, Predrag Manojlović, Renata Ulmanski, Zora Doknić-Manojlović, Gorica Popović, Nina Kirsanova, Petar Ilić
Direktor Fotografije: Živko Zalar
Scenograf: Miljen Kljaković
Kostimograf: Saša Kuljača
Montažer: Branka Čeperac
Kompozitor: Zoran Simjanović
Američka novinarka dolazi u Beograd i susreće dva jugoslovenska prijatelja koji se, na egzotičnoj granici između istoka i zapada, bore za njenu naklonost, ako ne i srce.

22. maj u 18: 00h – NACIONALNA KLASA DO 785 ccm
Reditelj: Goran Marković
Scenarista: Goran Marković
Producenti: Aleksandar Stojanović, Slobodan Pavičević, Milan Vujnović
Glumci: Dragan Nikolić, Bogdan Diklić, Bora Todorović, Voja Brajović, Aleksandar Berček, Gorica Popović, Rade Marković, Olivera Marković, Mića Tomić, Dragomir Felba, Danilo Bata Stojković, Jelica Sretenović, Irfan Mensur
Direktor Fotografije: Živko Zalar
Scenograf: Miodrag Mirić
Kostimograf: Nadežda Perović
Montažer: Vuksan Lukovac
Kompozitor: Zoran Simjanović
Mladić iz predgrađa, automobilski trkač u nacionalnoj klasi, u skladu sa svojom strašću važi i za velikog ljubavnika. Ali, sve to nije u skladu sa njegovim ambicijama da i dalje vozi u nacionalnoj klasi. Da bi prešao u višu klasu, mora da pobedi u važnoj trci, a da bi u tome uspeo mora da odloži služenje vojnog roka. Za to mu služi Mile, bubrežni bolesnik, koji umesto njega ide na preglede. Međutim, to ne uspeva, kao što ne uspeva ni izbegavanje braka sa službenom devojkom, koja je zatrudnela. Na kraju, on gubi trku, gubi slobodu, ali dobija prijatelja – na ispačaj u vojsku dolazi mu samo Mile…

Udruženje Makedonaca Moravičkog okruga „Dame Gruev“ u okviru Dana makedonske kulture u Gornjem Milanovcu – „Mi svom gradu“ predstaviće u subotu, 22. maja 2021. godine u Modernoj galeriji Kulturnog centra izložbu slika i ikona Đorđa Ivanova, umetnika iz Strumice.
Reč je o umetniku specifičnog likovnog izražavanja, naročito na polju ikonografije. Pripada redu izuzetnih i retkih umetnika sa smislom za detalje, što ga pre svega čini vrsnim ikonopiscem.
Otvaranje izložbe je u 19 sati.

Iz Kataloga
Đorđe Ivanov je rođen 1954. godine u Strumici. Retki su ljudi koji su kao Đorđe Ivanov uspeli da spoje svoje dve velike ljubavi, letenje i slikarstvo, i obe dovedu do savršenstva: letenje na supersoničnom avionu i slikanje na impresivan i neponoviljiv način. Ivanov iza sebe ima vrlo značajne izložbe u zemlji i inostranstvu i u domenu likovne umetnosti postiže velike i zapažene rezultate. Ivanov stvara intenzivno, mnogo, obrađuje razne teme: pejzaže, ikone, sve ga zanima, provocira i privlači, ali je ipak najdosledniji vezi umetnik- pilot. U centru njegovih prelepih slika najčešće se vide avioni čudesnih oblika, plavetnilo neba, let, kao njegova najjača inspiracija, a sve to ukomponovano u jedinstvene pejzaže nebeskog prostranstva oslikane predivnim bojama i maštom, onako kako pilot- slikar uvek, iznova doživljava taj plavi vidokrug u oblacima u beskraju. Na Ivanovljevim slikama pilot dominira nebom, kao da konotrliše to nepregledno prostranstvo- vlada njime i avionom u tom beskrajnom carstvu tišine.
S obzirom na to što sam profesionalac, mogu da kažem, da sam impresioniran ovom izložbom, u kojoj je sa puno osećanja i ljubavi, ekspresijom i percepcijom tehnike dočarana jedna profesija, ovom prigodom avijatičarska, jer prerasta u umetnost. Iznenađen sam crtačkom sigurnošću i preciznošću autora. On je primer samopregornog rada, gde su rezultati, koji su pred nama, vrlo ubedljivi i vidljivi. NJegove slike imaju veliku umetničku vrednost, što potvrđuje činjenicu da čovek mora s ljubavlju da radi svoj posao i da mu se u potpunosti preda, kako bi upravo postigao najznačajnije rezultate.
Autor ovih divnih slika je kreativno osmislio život, te u časovima odmora stvara priče iz svog života, iz sredine kreativnog bića. Đorđe Ivanov je krenuo putevima likovne umetnosti, da zadovolji svoju strast, ovaploti se na stvaralačkim poljima koja bukte u darovitim ljudima. Ta osećanja u nepreglednim prostorima, kao erupcija izbijaju iz njegovog bića, te na jedinstven način ispisuju doživljaje pripadnika ove profesije. NJegovi pejzaži su osobeno viđeni i na slikarska platna preneseni, spontano, sa dubokom senzibilnošću i majstorstvom. Đorđe Ivanov je uveliko ušao u likovnu umetnost, spoznao mnoge tajne, ali i dalje istražuje i osvaja nova područja u nepreglednim, beskrajnim prostorima.
Ljupče Apostolovski, likovni kritičar

Đorđe Ivanov je umetnik specifičnog likovnog izražavanja, naročito na polju ikonografije i pripada redu izuzetnih i retkih umetnika sa smislom za detalje, što ga pre svega čini vrsnim ikonopiscem. Božji dar za slikanje i pilotiranje u nebeskom carstvu je Đorđa Ivanova odvojio od ovog privremenog materijalnog bitisanja i vinuo ga u sferu duhovnog, dostupnu samo odabranima. Verujem, da će umetnik Ivanov u svom razvoju kvalitetno evoluirati i biti u svrstan među naše najeminentnije umetnike ikonografe. Neka ga Bog dugo poživi i podari mu obilje duhovne snage u stvaralaštvu.
S Božjim blagoslovom, Protojerej Đuro Skočić

Još dva projekta Kulturnog centra dobila su zeleno svetlo Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Reč je o projektima „49. Sabor narodnog stvaralaštva Srbije“, koji će i ove godine će biti održan u Gornjem Milanovcu i realizaciji prve faze 16. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature.
Zbog epidemiološke situacije, prošle godine, Sabor narodnog stvaralaštva upriličen je skromno, a za ovu godinu Kulturni centar uz poštovanje svih epidemioloških mera očekuje posećenost i dobru energiju.   
Sabor je posvećen stogodišnjici velikog rata, Srbija je mnogo izgubila u tim sukobima , pa je ovo podsetnik na sve žrtve koje su dale život u toj borbi.
– Kulturni centar Gornji Milanovac  je za organizaciju 49. Sabora narodnog stvaralaštva Srbije dobio 550.000 dinara, a 400.000 dinara za realizaciju Bijenala umetnosti minijature, kaže Dragan Arsić, direkor Kulturnog centra.

Foto/Dragan Arsić, direktor Kulturnog centra Gornji Milanovac

Podsećamo, za projekat „Gradovi u fokusu“ čiji je nosilac Opština Gornji Milanovac, izdvojeno je 6 miliona dinara, od čega je 3 miliona i sto hiljada dinara opredeljeno za završne radove na Domu kulture, 900.000 dinara za organizovanje Međunarodne baletske predstave i 2 miliona za dodatnu scensku opremu.

Ovo su značajni projekti kada je naša opština u pitanju  sa stanovišta očuvanja narodnog stvaralaštva, tradicije i kulture.

“Biblioteka bez prašine nije biblioteka. Ni mrvice od hleba ne treba sklanjati sa stola, svetlo ne mora da se gasi… Nabraja supruga sve ono što je njen muž tokom decenije i po zajedničkog života usvojio kao pravilo. On se toga ne seća. Amnezija ga je odvela u neki drugi svet u kome više ne zna ko je njegova saputnica. Za njega je nepoznata i fotelja u kojoj je rado sedeo, baš kao i ambijent vlastite dnevne sobe.”

Predstava „Mali bračni zločini”, prema tekstu francuskog pisca Erika Emanuela Šmita, u režiji Filipa Grinvalda, u ponedeljak, 17. maja 2021. godine od 19 sati biće izvedena u velikoj sali Kulturnog centra Gornji Milanovac.
U fokusu ove priče su moderni supružnici Žil i Liz. Saznavši da joj suprug ima amneziju, žena pokušava da to iskoristi i ubedi bračnog druga u nešto što se nije desilo. Njih dvoje već odavno bauljaju u dosadnoj svakodnevici. Strasti su se ugasile, a gunđanja procvetala. Uprkos čamotinji koja je nagrizla brak oni očajnički traže ljubav.
Ako volite Šmitove komade “Zagonetne varijacije” i “Posetilac”, verujemo da će vas i ova predstava oboriti s nogu. Pogotovo zbog činjenice da su njeni glavni protagonisti Nela Mihailović i Boris Pingović.
Premijera ove neobične predstave izvedena je aprila 2011. godine i od tada prikuplja sve veći broj zadovoljnih gledalaca. Posetioci se slažu da su Nelina i Borisova gluma ono što ovaj komad čini fantastičnim s akcentom na suštinu predstave, a to je: ”Da li je bol u ljubavi neminovan?”

Foto: Narodno pozorište

Dramaturgiju je uradio Željko Hubač, a scenografiju Boris Maksimović. Kostime je osmislila Sara Kurtović. Tekst je s francuskog jezika prevela Stanica Lazarević. Za izbor muzike bio je zadužen Filip Grinvald.
Cene ulaznica za predstavu “Mali bračni zločini” je 500 dinara. Informacije: 032/711-119

Foto: Narodno pozorište

ERIK EMANUEL ŠMIT
Rođen je 1960. godine, a školovao se u prestižnoj Ecole Normale Supérieure gde je doktorirao filozofiju i dobio najvišu francusku kvalifikaciju za predavača. U teatru se Šmit najpre proslavio svojim “Posetiocem”, dramom koja se bavi susretom Frojda sa, najverovatnije, Bogom. Ova drama ubrzo postaje klasik i sada je sastavni deo repertoara širom sveta. Potom se nižu uspesi: “Zagonetne varijacije”, “Nemoralan čovek”, “Između svetova”, “Mali bračni zločini”, “Moja jevanđelja” i “Sentimentalna tektonika”. Njegove drame nailaze na prihvatanje i kod publike i kod kritike, a nižu se i nagrade: prestižna Nagrada „Molijer“– nekoliko puta, pa Grand Prix du Théâtre Francuske akademije. Šmitove knjige su prevedene na 43 jezika, a njegove drame se izvode u više od 50 zemalja. Šmitova interesovanja i talenti su brojni. U svom književnom radu, prevashodno je posvećen pisanju romana, među kojima je najnoviji “Uliks iz Bagdada”. Njegova treća knjiga kratkih priča, “Končerto u znak sećanja na anđela”, nagrađena je značajnom nagradom u književnom rodu – Prix Goncourt de la Nouvelle (2010). Bavi se i filmskim stvaralaštvom: prvi film za koji je napisao i scenario i režirao ga, “Odet Tulemond”, počeo je da se prikazuje širom Evrope tokom 2007. godine. Ohrabren ovim internacionalnim uspehom, krajem 2009. godine adaptira “Oskar i dama u roze” za filmski scenario. Budući da je zaljubljen u muziku, sa italijanskog na francuski preveo je libreta opera “Figarova ženidba” i “Don Đovani”. U našoj zemlji, najpoznatiji je kao dramski pisac, a njegove “Zagonetne varijacije” na sceni Narodnog pozorišta neprekidno pune gledalište od 1998. godine. Njegova nemirna mašta nastavlja da otvara nova vrata i da se bavi neobičnim situacijama. U toku samo jedne decenije, Erik Emanuel Šmit postao je jedan od najčitanijih i najviše igranih francuskih pisaca na svetu.

Foto: Narodno pozorište

FILIP GRINVALD
Rođen je 1984. godine u Beogradu. Nakon nekoliko godina provedenih u Omladinskom pozorištu „Dadov“, upisuje pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Egona Savina. Diplomirao je 2007. godine, režijom predstave “Mirandolina” K. Goldonija u Narodnom pozorištu u Somboru. Na 48. MESS-u (Sarajevo) dobio je Nagradu za najboljeg mladog reditelja, za predstavu “Staza divljači” F. K. Kreca, u produkciji Narodnog pozorišta Republike Srpske (2008). Asistent je na predmetu Pozorišna režija na FDU u Beogradu, na Katedri za pozorišnu i radio režiju, kod profesora Nikole Jevtića. Pored pomenutih, režirao je i predstave: “Staza divljači” F. K. Kreca u NPRS, Banja Luka; “Zečja jama” D. L. Abera u BDP-u; “Balon od kamena, moja sjećanja” R. Smiljanić u NPRS, Banja Luka; “Ženidba i udadba” J. S. Popovića u NP Kikinda; “Zoološka priča” E. Olbija u NPRS, Banja Luka; “Arapska noć” R. Šimelpfeninga u Bosanskom narodnom pozorištu Zenica i u Narodnom pozorištu Tuzla. Njegova postavka drame “Vitamini” V. Jon, igra se na Sceni „Raša Plaović“ od 2008. godine.

SVETSKI KRITIČARI O MALIM BRAČNIM ZLOČINIMA
Ovo je jedna bespoštedna drama, gledaoci su napeti, naizmenično se smeju ili bivaju užasnuti. (…) Erik Emanuel Šmit kontroliše situaciju zadivljujućom preciznošću i daje pozorišnim rediteljima sva neophodna scenska uputstva.
EWI, La Liberté (Švajcarska)

Čovek dobije udarac u glavu i nađe se u situaciji da je u svom stanu sa ženom, svojom suprugom, koju ne poznaje. Njegova zbunjenost je posledica amnezije – ili smo mi makar ubeđeni da je to tako, jer Šmit čuva u rukavu više iznenadnih obrta. U više navrata se ispostavlja da likovi u drami nisu ono što smo mi mislili. Suprotno od uobičajenih stereotipa vezanih za polove, ni jednom od njih nisu strane grubosti i kriminalni impulsi. Bračni odnosi su centralna tema u ovoj igri svetlosti i tame, gde se smirenost smenjuje nasiljem, ljubaznost brutalnošću, a mirnoća iznenadnom akcijom. Na prvi pogled, način na koji Žil i Liza pokušavaju da zaštite jedno drugo od istine, deluje civilizovano. Međutim, na jednom dubljem nivou, ovo je analiza veza koje se vremenom istroše, a čiji je jedini spas moguć kroz krizu i njeno podrešenje. Šmit sjajno razotkriva staromodne i savremene elemente emotivnog i fizičkog odnosa modernog muškarca… i žene.
Gilles Costaz, Magazine Littéraire

Taman što pomislite da ste uhvatili list kojeg nosi povetarac, dune jači vetar i odnese ga van domašaja; onog momenta kada pomislite da ste shvatili istinu, nove informacije to opovrgnu i vi ste opet izgubljeni. Postupno podrivanje onog u šta smo sigurni, tema je “Malih bračnih zločina”, nove drame Erika Emanuela Šmita. Od autora “Zagonetnih varijacija” stiže nam još jedan psihološki „triler“ koji ga prikazuje u najboljem svetlu, kao nestašnog autora koji uživa u svojoj ulozi poznavaoca života, pri čemu manipuliše i zbunjuje i svoje likove i publiku. Skoro da ga možete zamisliti kako se šunja u pozadini, trljajući ruke od zadovoljstva zbog farse koju je smislio. (…) “Mali bračni zločini” su iskričava komedija, gotovo bez traga optimizma.
Armelle Héliot, Le Figaro

To je delo takve inteligencije, da čini, da se i publika oseti inteligentno.
André Lafargue, Le Parisien

Muškarac i žena: par u ratu do uništenja. Šta može da bude iscrpljujuće ili radikalnije od bračnog para? (…) Šmitov smisao za dijalog, napetost i dramu neprekidno jača još od “Posetioca” I “Zagonetnih varijacija”. Njegov talenat da drži publiku u napetosti ovde je dostigao nove visine. U ovoj drami, na temu dva lika u potrazi za istinom o onom drugom, ima i previše genijalnih obrta, koje je gotovo nemoguće shvatiti.
Annie Coppermann, Les Echos

Ljubav i bračni život su tema ove drame. Šta se dešava između dame i gospodina posle 15 godina zajedničkog života, bez obzira na to što su inteligentni, što su ljubazni jedno prema drugom i što su civilizovani? Odgovor je sumoran: dešava se pakao…
Bernard Thomas, Le Canard Enchaîné

… Sjajno napisana drama, svaka fraza je na svom mestu i replike se tako prirodno nadovezuju jedna na drugu, kao što lopta u tenisu ide tamo-amo, u najboljem maniru jedne psihološke drame. (…) Čitanje ove drame, pravo je zadovoljstvo.
B.P, Le Bulletin des Lettres

Ovo je prvoklasna drama na temu braka, belih laži i obmana…
Sud-Ouest Dimanche

Predstava za decu „Malo kraljevstvo“ u produkciji „Kovač arta“ iz Beograda koju je na scenu postavila Jelena Kovač Krkić na sceni velike sale Kulturnog centra biće izvedena u četvrtak, 13. maja 2021. godine od 19 sati.

Predstava je rađena prema animiranoj britanskoj seriji iz 2009. godine „Benovo i Holino malo kraljevstvo“.
Na srpskom jeziku serija se prikazuje od 2011. godine na kanalima: Nikelodion, Nik džunior, TV Ultra i TV Mini.
Cena ulaznice je 250. dinara.

O predstavi:
Malo kraljevstvo je puno života, radosti i boja. U njemu žive Ben, princeza Holi i dadilja Šljivka.
Ben i Holi su najbolji drugari i uvek su raspoloženi za igru i zabavu. Dadilja Šljivka ih kroz šalu uči raznim vilinskim i običajima patuljaka. Ponekad upotrebi čaroliju, ali to ne bude svaki put zabavno. Ovoga puta je zahvaljujući čaroliji završila u kavezu veštice Verice. Ben i Holi pokušavaju uz pomoć raznih trikova, veština, vilinskog plesa i muzike patuljaka da odobrovolje vešticu Vericu i da oslobode dadilju Šljivku. Uz puno poteškoća na kraju i uspeju u tome.
U predstavi nastupaju: Jelena Kovač Krkić, Danica Radulović, Andrija Kovač i Tatjana Zerajić.
Dizajn zvuka potpisuje Zoran Nestorović, a scenografiju i kostimografiju je uradila Mirjana Petrović.

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u četvrtak, 13. maja 2021. godine u bašti Doma kulture zbirku pesama “Kov istine ispod Lisine”, autora Nenada Stojića.
Knjigu će predstaviti: Liljana Bralović, Miloš Kapetanović, Milesa Ilić i autor Nenad Stojić.
Početak promocije je u 18 sati.

Nenad Stojić je rođen 1972. godine u Kotoru. Osnovnu školu završio je u selu Boljkovci: Obrazovaje je potom sticao u Gornjem Milanovcu, a zatim je otišao na vojna školovanja.
Posmatra ljude i okolinu, piše za svoju dušu, slika i radi duborez. Poeziju stvara već petnaest godina. Do sada je održao tri književne večeri: „Metafore ispod Lisine“, „Kov istine ispod Lisine“ i „Alegorije života“.
Član je Književnog društva „Zapis“, Udruženja radnika umetnika Srbije i Crne Gore i Udruženja srpsko-ruskog prijateljstva.
Ovo mu je prva zbirka pesama.
“Svoju skrivenu pesničku dušu Nenad Stojić je slučajno „otvorio“ pesnikinji Mileni Proković pre desetak godina. Ona ga, na prečac, uputi u tajne poezije i nagovori da se njom bavi. Odmah je shvatio magičnu moć metaforičnog izražavanja kao i ulogu ostalih pesničkih slika i formi.
Kod njega je svaki stih metaforično iskazan. Pesme su mu „tvrdi“ odraz stvarnosti njegove duše.” (Radoš Marković)
Knjigu je objavio Kulturni centar. Zbirka je štampana na 80 strana. Urednik izdanja je Branka Vučićević Vučković, korekturu i lekturu potpisuje Radoš Marković, a recenziju knjige napisala je Milesa Ilić. Motiv na koricama je Crkva „Svetog Nikole“ u Boljkovcima.

Komedija „Neka bude šta bude (samo da je muško)“ u kojoj nastupaju Sandra Bugarski, glumica Beogradskog dramskog pozorišta i Vladan Savić, glumac Pozorišta na Terazijama, koji potpisuje tekst i režiju ove predstave u velikoj sali Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu biće izvedena u sredu, 12. maja 2021. godine od 19 sati.

Topla, ljudska priča o dvoje supružnika koji već dugo pokušavaju da obezbede potomstvo uz sve peripetije koje snalaze naše „male ljude“, sažeta je u ovu komediju tipa duodrame. Iako komedija puna elegantnog humora, ovaj komad obiluje i ozbiljnim dramskim momentima koji publiku uzbuđuje do suza.
Protagonisti ove predstave su Sandra Bugarski, glumica Beogradskog dramskog pozorišta i Vladan Savić, glumac Pozorišta na Terazijama. Tekst i režiju potpisuje Vladan Savić, saradnici na tekstu su Saša Simonović i Anica Garić, scenografija Tanja Žiropađa.
Kostime je osmislila Kristina Savić, a koreografiju potpisuje Milica Pavlović.
Premijera predstave „Neka bude šta bude“ je bila 6. marta 2021. u Akademiji 28 u Beogradu.
Cena ulaznice je 800 dinara.
Rezervacije: 032/711.119

Fakultet muzičke umetnosti Beograd i Kulturni centar Gornji Milanovac organizuju u petak, 7. maja 2021. godine u Modernoj galeriji koncert studenata iz klase vanrednog profesora Dejana Subotića.
Na repertoaru mladih umetnika: Irine Pejoske – harfa, Strahinje Radoičića – flauta, Vladimira Stanišića – klarinet, Nemanje Adamovića – viola, Ivana Nešića – violina, Vojina Aleksića – violina i Tamare Ranković – violončelo biće odabrana dela Kloda Debisija I Johanesa Bramsa.
Početak koncerta je u 19 sati, a ulaz je slobodan.