Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u petak, 28. januara 2022. godine u Modernoj galeriji knjigu „Devojačka kletva“, prvi deo trilogije „Lovci na zveri“, autora Marka S. Markovića.
„Marković je na izuzetan način spojio istoriju svojih pradedova sa pričama iz davnina, pokazujući majstorstvo u pripovedanju. Ovaj roman je dokaz da legende imaju i te kakvo uporište u realnosti, a stara prokletstva nisu ništa drugo do gresi predaka. Lovci na zveri su novi talas u srpskoj epskoj fantastici.“ (Recenzent: Branislav Janković)

Prvi deo trilogije „Lovci na zveri“ predstaviće: Borisav Čeliković i Aleksandar Marušić.
Knjigu je objavio Kulturni centar Gornji Milanovac (za izdavača Dragan Arsić), urednik izdanja je Branka Vučićević Vučković. Ilustracije potpisuje Milan Miletić, a lekturu je uradila Milena Stanojević. Dizajn i pripremu izdanja potpisuje je Nevena Čavorović, kompjutersku obradu ilustracija Veljko Trojančević, a knjigu je štampalo preduzeće „Grafoprint” iz Gornjeg Milanovca.

Početak promocije je u 18 sati.

Predgovor
„Neke priče treba da ostanu neispričane. Neke bi valjalo zaboraviti.“, jednom davno mi je rekao moj deda, zatvorivši Starostavnik našeg roda.
„A ova?“, upitah.
„Ne znam. Odluči sam.“
I odlučio sam, ne zbog reči, već zbog zaborava koji nas sve više obuzima. Odlučio sam da vam ispričam priču koja se u mojoj porodici stolećima čuva kao najsvetiji amanet. Priču iz drevnih, mračnih vremena, kada u tamnim planinama obitavaše zle sile i mračne grozote kakvih već odavno više nema. Priču, kakvih beše mnogo, ali nestadoše razvejane u silovitim vetrovima vremena. Priču, koju čuše oni što su prvi, prije nekoliko vekova naseljavali pustu zemlju oko planine Rudnika. Zemlju obraslu gustim i neprohodnim bukovim i hrastovim šumama, zemlju koju nazvaše Šumadijom. Zemlju koja je nekada vrvila životom i ljudskim javom, zemlju koju ratovi i gresi čovečiji opusteše. Zemlju slavnih manastira, gradova i trgova koji sada behu napušteni i nemi. Zemlju slavnih vremena i junaka čiji potomci behu tamo daleko, preko Dunava. Zemlju koja nikada više neće biti ista. Sada su iz krševitog Primorja u oblast između Morava nadirali neki novi ljudi, ljudi srpskog zbora i vere, ali drugačiji od starih Srba koji Kosovo proslaviše.
Jedan od tih novih, beše i moj predak, knez Nikola Pivljanin. Od kalovite Pive ispod Durmitora, iz sela Rudinica, od roda Sokolovića, pobeže od mržnje agarjenske na zelene gružanske obale. Tu se, godine 1702. nastani na mestu odvajkada znanom kao Medvedica, jer su tu, u drevna vremena medvedi i kurjaci obitavali. Trećeg dana po dolasku, na jednom brežuljku, Nikola pronađe crkvu sačinjenu od hrastova drveta. Iznenađen ovim blagoslovom Božijim, on uđe unutra, i još više se iznenadi kada kraj Časne trpeze ugleda čoveka.
Bio je to starac, duge, sede kose i brade, koje su mu padale na ramena i grudi. Jedan od retkih iz starog naroda, koji su kao sneg u hladovini ostali iza zime da čekaju proleće što grije, ali i otapa. Jedini koji ostade od svog roda na dedovini da čuva svetinju koja slaviše Svetog Metodija. Znao je da je đed-Nikolino jutro njegov sumrak, ali nije tužio niti je u njegovoj duši bilo mržnje ili zlobe. Poživeo je još tri godine, dovoljno da vidi nove naseljenike koji su kao bujica hrlili plodnoj zemlji, žudni boljega života.
Umro je na đed-Nikolinim rukama, a on ga po njegovoj želji sahrani u najmirnijem i najtišem delu sela koji se od tada zove Starčev grob. Na samrti mu u amanet nije ostavio predačku crkvu već priču. Priču koja je kao najsvetija tajna čuvana u mojoj porodici više od tri veka, od kneza Nikole do mene danas. Priču koju ću vam sada ispričati…

O Autoru:
Marko S. Marković, rođen 26. januara 1986. godine u Kragujevcu. Bavi se pisanjem poezije i proze, komponovanjem i scenografijom. Izdao je dve knjige pesama, „Zlatovez“ 2018. godine u izdanju Udruženja pisaca Kragujevca i „Gružanska brojanica“ 2019. godine u izdanju beogradskog „Viteza“. Autor je epsko-fantastične trilogije „Lovci na zveri“, čiji koren vezuje za istoriju i legende Gruže i Rudnika, koje proučava od detinjstva. Napisao je tekst i kompoziciju za „Himnu opštine Knić“, tekst za „Himnu manastira Kamenac“, tekst za video-projekat „Božić u Gruži“, tekst i kompoziciju za „Himnu predškolske ustanove u Kniću“, tekst za video-projekat „Pesma zahvalnosti lekarima“, kao i tekst za video-projekat „Pesma zahvalnosti vojsci i policiji“. Učestvovao je u izradi više video projekata kao scenograf ili režiser. Uz to, aktivno radi na pisanju monografije sela Ljuljaci u Gruži, gde i živi sa svojom porodicom. Po obrazovanju je strukovni ekonomista, a radi kao rukovodilac u Crvenom krstu Knić.
Kaže da je njegov najveći uspeh njegova porodica, ćerka Helena, sin Vuk i supruga Marija.

Foto preuzeta sa: www.riznicasrpska.net

O Ilustratoru
Milan Miletić, akademski slikar, rođen je 1950. godine u Lapovu. Akademiju za likovne umetnosti završio u Beogradu, u klasi slikara i profesora Stojana Ćelića. Član je ULUS-a. Od 1974. godine Izlagao je na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobio je više nagrada i priznanja za slikarstvo, među kojima i Prvu nagradu(u kategoriji portreta) na izložbi svetske minijaturne umetnosti u Torontu (Kanada). Ilustrovao je veliki broj knjiga i autor je više strip serijala. Živi i radi u Gornjem Milanovcu kao slobodan umetnik.

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u utorak, 18. januara 2022. godine u Modernoj galeriji izložbu radova „San o slobodi“, Vesne Petrović, akademske umetnice iz Čačka.

Završila je Dizajnersku školu a potom i Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna, odsek tekstila u Beogradu. Član je ULUPUDS-a. Učestvovala je na više od 100 zapaženih izložbi, od kojih su najznačajnije: Oktobarski salon, Majska izložba ULUPUDS-a, IV Prolećni anale, Međunarodni bijenale minijature…

Samostalno izlaže od 1993 godine i do sada je izlagala u: Ivanjici, Čačku, Prijepolju, Kosjeriću, Beogradu, Zlatiboru, Pirotu, Palama (Republika Srpska) i Gornjem Milanovcu.

Dobitnik je Godišnje nagrade ULUPUDS-a za stavaralaštvo 2000. godine.

Otvaranje izložbe je u 19 sati.

SAN O SLOBODI

Sloboda, puna sloboda, to je san kome ponajčešće nije suđeno da se ostvari, ali jadnik je svaki onaj ko ga nikad nije sanjao. (Ivo Andrić)

Čovek polako, neosetno utanja u sopstvenu neslobodu… Ne znam kada sam postala svesna toga, ali od tada sam spoznala i svoje nezadovoljstvo. Sloboda u mislima, govoru, sloboda kretanja, druženja i praznina… Klopka u koju sam upala me je učinila nezadovoljnom osobom. Iskustvo sa karantinom, policijski čas, i privatna situacija koja mi je dodatno onemogućila kretanje, samo su pospešili ta osećanja. Trebalo je pronaći izlaz, a za to je bilo potrebno mnogo snage, ali i hrabrosti. Srećom, postoje ljudi, PRIJATELJI, koji su tu da bodre, daju podstrek, ali i u šali da priprete… Onda sam ponovo počela intenzivno da slikam. To je bio moj vid oslobađanja, beg u daljine.

Naziv izložbe „San o slobodi“ je došao spontano. Vratila sam se davnašnjoj ljubavi u likovnom izrazu, a to je apstrakcija, za koju mislim da je najslobodniji od svih pravaca. Za godinu dana intenzivnog rada došlo je do određenih „pomeranja“ u radu, ali to je sve izloženo, kao prikaz jednog kratkog puta, koji je posledica dugog perioda pre njega.

I eto, Pred vama je moja borba sa sobom, moje unutrašnje biće… Ovde su utkane godine, mnogo razmišljanja i mnogo bola. Ovo je moj dug najbližima, mojim prijateljima… Da li će vam biti blisko ili ne, ne znam? Ali to sam ja. Slikam, dakle postojim.

Vesna Petrović

U Domu kulture “Vojislav Ilić” na Rudniku u utorak, 18. januara 2022. godine biće predstavljena knjiga Rastka Jevtovića “Potpuni prelom”.

Sažetak romana „Potpuni prelom“

Vladajući najvećim delom Evrope od 1941.godine nacisti su dozvolili sebi da prave kompromise sa životom, kao što je uživanje u luksuzu i noćnim provodima. I Rim je propao zbog razvrata, ali kod nacista je potreba za dekadencijom bila i uslovljena duhom vremena,odnosno umetničkih epoha koje su se već krajem 19.veka instalirale u sistemu vrednosti. Najpre, simbolizam i impresionizam, a potom secesija i dekadentizam uvukli su se pod kožu ljudima s početka 20.veka. A onda na prelazu iz prve u drugu njegovu deceniju stižu dadaizam i drugi pravci avangarde. Sve je to posledovalo da monopoli i autoriteti više nisu mogli da budu neograničeni i neiscrpni, čak ni kad su u pitanju diktatori. Slika čovekovog sveta se usložila i raslojila.

Beograd je bio jedino mesto na evropskom tlu gde se džez muzika od 1941.do 1944. svirala sasvim slobodno. Uzroci tog paradoksa leže u nelogičnom amalgamu muzičara Zender Belgrada, koji su koristili sve moguće privilegije, pa i tu da prkose vladajućoj ideologiji svog režima, i nekolicine domaćih džezera, koji su tražili svoje mesto pod suncem. Među tom grupom umetnika-avanturista je i glavni lik romana „Potpuni prelom“, Rajnhard Miler, koji je građen na osnovu jedne istorijske ličnosti, neverovatna sudbina sa somnabulnim preokretima i promenom identiteta. No, u ovom romanu se pojavljuju i neke jasne istorijske ličnosti kao što su sveštenik Tomaš Ulaga, Maga Magazinović, Beta Vukanović, Ita Rina, zatim Desanka Maksimović, čak i Margita Magi Stefanović. Zajednički im je imenitelj to što su ostavili veoma jak umetnički ili duhovni trag u svojstvu pravednika. Ipak je većina likova u ovoj knjizi plod autorove fikcije, ali su zasnovani na određenim misaonim konceptima, sledujući koncepciju pisaca psihološkog realizma.

Početak promocije je u 18 sati.

Sećanja iz rata i revolucije 1941-1945

Kulturni centar Gornji Milanovac i kompanija “Rudnik i flotacija – Rudnik” predstaviće u subotu, 8. januara 2022. godine u Domu kulture “Vojislav Ilić” na Rudniku knjigu “ Srpska priča – Sećanja iz rata i revolucije 1941-1945”, autora Aleksandra M. Miloševića.

Knjigu, koju je u okviru edicije “Sabornik” objavio “Službeni glasnik”, predstaviće Borisav Čeliković, urednik i dr Nemanja Dević, priređivač izdanja.

O knjizi “SRPSKA PRIČA – Sećanja iz rata i revolucije 1941-1945”

“Tipičan izdanak slobodarske šumadijske loze – sasušene i gotovo zaboravljene nakon 1918, oficir vojske Kraljevine Jugoslavije do groba veran datoj zakletvi i predačkim zavetima – koji ne priznaje kapitulaciju 1941. godine. Ustanički vođa u Šumadiji i svedok prvog čina na pozornici građanskog rata; komadant korupusa i grupe korpusa JVuO, poverljivi saradnik Draže Mihailovića i poslednji svedok sloma njegove vojske na Zelengori 1945. godine. Nevoljni izgnanik iz otadžbine i kanadski emigrant, fizički radnik i jedno od prvih pera srpske emigracije. Beskompromisni ravnogorski ideolog i pesnička duša – večito ranjena zbog sudbinskog udesa njegovog naroda i zemlje od kojih je bio večito razdvojen suprotno svoim htenjima. Čovek koji je, kao i njegov ratni komandant „mnogo hteo i mnogo započeo“, ali je vihor svetski odneo njega i njegov rad… Poživeo je gotovo stotinu godina i kroz njegovu se sudbinu oslikala istorija srpskog XX veka.”

Početak promocije je u 18 sati.

Opština Gornji Milanovac i Kulturni centar Gornji Milanovac organizuju svečani doček Nove godine.

Za svoje najmlađe sugrađane u petak, 31. decembra 2021. godine od 11 sati Novogodišnji program biće organizovan u velikoj sali Kulturnog centra .

U programu će nastupiti polaznici radionica Ustanove za kulturu, umetnost i vanškolsko obrazovanje: Dečji hor „Raspevani cvetići“ i mlađa grupa dramske radionice kojima rukovodi muzički pedagog Slađana Popov. Polaznici dramske radionice će izvesti predstavu „Uspavana Štrecilija“, rađenu po tekstu Toda Nikoletića i prilagođenu novogodišnjim praznicima.

Predstavu potpisuje Slađana Popov (režija, adaptacija teksta i muzika). Kostime, scenografiju i

šminku uradila je Valentina Nađ.

Uloge tumače: Miloš Bogičević, Iva Bajić, Vidak Ristić, Lenka Vesović, Viktor Gačanović, Neda

Novaković, Ljubica Josović i Tatajana Maksimović.

Od 22 sata, na Trgu kneza Mihaila grupa “Galija” održaće koncert.

Predstava “Uspavana Štrecilija”, po tekstu Toda Nikoletića, a u izvođenju Dramske radionice Kulturnog centra na sceni Doma kulture “Vojislav Ilić” na Rudniku biće izvedena u ponedeljak, 27. decembra 2021. godine od 18 sati. Nakon predstave Deda Mraz će uručiti novogodišnje paketiće mališanima kojima su roditelji zaposleni u kompaniji “Rudnik i flotacija – Rudnik”.

Predstava obiluje humorom i veoma neobičnim, grotesknim likovima koji se trude da budu strašni. Smrdibeba, njegov otac Toza Nervoza, dvorski miševi, nesvakidašnja princeza Rada…likovi su ove predstave. Neobičnog su izgleda, mana, ali u potrazi za ljubavlju.

Predstavu potpisuje Slađana Popov (režija, adaptacija teksta i muzika). Kostime, scenografiju i šminku uradila je Valentina Nađ.

Uloge tumače: Miloš Bogičević, Iva Bajić, Vidak Ristić, Lenka Vesović, Viktor Gačanović, Neda Novaković, Ljubica Josović, Tatajana Maksimović i Lena Ilić.

Namenjena je deci uzrasta 5+

Učenici MŠ „Dr Vojislav Vučković“ iz Čačka, odeljenje u Gornjem Milanovcu održaće Novogodišnji koncert u petak, 24. decembra 2021. godine u Modernoj galeriji Kulturnog centra.
Početak koncerta je u 19 sati.

Sestrinstvo manastir Vraćevšnica i Kulturni centar Gornji Milanovac s Božijim blagoslovom i blagoslovom Vladike žičkog gospodina Justina organizuju u četvratk, 23. decembra 2021. godine od 13 sati u velikoj sali Parohijskog doma u Gornjem Milanovcu prodajnu izložbu slika. Reč je o umetničkim delima koja su stvarana na ovogodišnjem Cvetnom slikarskom saboru u Vraćevšnici.

Sav prihod od prodaje slika namenjen je za potrebe manastira.

U programu učestvuje dečji horić Kulturnog centra “Raspevani cvetići”.

Pozivamo Vas da svojim skromnim doprinosom zajednički nastavimo stalno podizanje najveće manastirske svetinje u gornjomilanovačkoj opštini.

Povodom slave Svetog Jovana Damaskina, književno društvo “Zapis”, predstaviće u petak, 17. decembra u Modernoj galeriji Kulturnog centra Gornji Milanovac zbornik udruženja za 2021. godinu.
Naziv letopisa je „21. god“.
Članovi „Zapisa“ na književnoj večeri kazivaće svoje objavljene radove.
Početak programa je u 16 sati.

Mini mjuzikl za decu: “Dve novogodišnje jelke”, koji je prema tekstu Radmile Knežević na scenu postavila rediteljka Monika Romić u sredu, 22. decembra 2021. godine biće izveden na velikoj sceni Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.

Uoči prelaska Stare u Novu godinu, dve novogodišnje jelke – Baba Jela i Jelena Jeca prave pometnju, zavrzlame i smicalice. Koja će ostati na novogodišnjoj stolici, dočekati Deda Mraza i blistati u novogodišnjoj noći, sa poklonima ispod sebe, ostaje da otkrijemo. Uz pomoć pahuljice i nastupom na novogodišnjem „Euro-Novo-songu“ pokušavaju da osvoje decu i Deda Mraza u kog su zaljubljene obe. Koja će jelka dobiti novogodišnje mesto, a koja Deda Mrazovu ljubav, videćemo do kraja novogodišnje priče.

U predstavi igraju: Monika Romić, Igor Lazić Nigor i Nena Ivanović.

Kostim potpisuje Jelena Milić. Kompozitor je Zoran Obrenović, a fotografije je uradio Sale Jančević. Vođa tehnike: Vojislav Savić, a aranžman potpisuje Grupa MVP.

Reč autora:

„Kroz predstavu punu pesme i plesa, na zabavan način edukujemo decu o očuvanju jelki, ističući prave vrednosti u životu, kao što je prijateljstvo. Pored zabave izuzetno nam je važna edukacija dece i svakom našom predstavom gledamo da ih nečemu naučimo. Ovom predstavom približavamo deci pojmove – ljubav, prijateljstvo i očuvanje životne sredine. Deci poručujemo da je veoma važno da nasmejani koračaju kroz život i da probleme rešavaju sa što pozitivnijim stavom.“

Pre mini mjuzikla: “Dve novogodišnje jelke” biće upriličena prezentacija polaznika Baletske škole nacionalne fondacije za igru iz Gornjeg Milanovca i Beograda.

Početak programa je u 19 sati.