Поводом тешке саобраћајне несреће која се догодила у Горњем Милановцу у ноћи између 15. и 16. марта 2024. године у којој су смртно страдала два младића старости 23 и 24 године. За Дан жалости одређује се понедељак, 18.03.2024. године.
Сходно ОДЛУЦИ О ПРОГЛАШЕЊУ ДАНА ЖАЛОСТИ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ, Културни центар отказује најављене програме за понедељак.

О новим терминима предвиђених програма накнадно ћемо обавестити.

Међународни бијенале уметности минијатуре – највећа и наобухватнија изложба малог формата, светској јавности биће представљен у суботу, 20. априла 2024. године.
Церемонија отварања 17. Бијенала и свечана додела награда и признања лауреатима биће организована у 13 сати у великој сали Културног центра „Мија Алексић“ (Ул. Војводе Милана Обреновића 6).

Имена награђених уметника биће обзнањена на конференцији за медије коју ће Културни центар организовати почетком априла.

Поставку, у свих седам излагачких категорија (сликарство, графика, скулптура, цртеж, примењена уметност, фотографија и интермедија) чини 648 уметничких дела која потписују 423 аутора из 20 земаља света (Аустрија, Аустралија, Белгија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Израел, Ирска, Италија, Мађарска, С. Македонија, Мексико, Немачка, Пољска, Португалија, Румунија, Словенија, Србија, Хрватска, Црна Гора, и Француска).

У оквиру главне поставке биће изложена и селекција радова које потписују уметници из Јапана (селектор, Снежана Петровић), као селекција Словачких уметника из Србије – изложба „Корени“, (селектор, Сава Степанов)

Пратећи програм 17. Међународног бијенала уметности минијатуре је мали формат Александра Леке Младеновића и изложба скулптура Томе Тодоровића
По већ утврђеној концепцији изложбу прати каталог манифестације. Издање је двојезично, укоричено тврдим повезом и у димензијама је изложених експоната – 10х10 цм.

У великој сали Културног центра „Мија Алексић“ јавности је данас представљен музички спот за песму „Пастир“ у интерпретацији и аранжману певача Немање Кујунџића и Сање Керкез, првакиње опере Народног позоришта у Беогарду. Песма је, на прагу новог музичког жанра, и за њу се може рећи да представља спој опере, етно мотива и фолка. Интересантан је спој два феноменална вокала различитих жанрова.

Аутори текста су Горан Ратковић Рале и Бранислав Глушац. Музику потписује Горан Ратковић Рале, композитор, а аранжман је урадио Бранислав Глушац

Спот је снимњен у прелепим пределима рудничко – таковског краја и на великој сцени Културног центра „Мија Алексић”.
Реализацију спота, за ову несвакидашњу музичку посластицу, подржала је општина Горњи Милановац у продукцији београдског студија REprodukcija.

Виктор Иго је рекао: „Музика изражава оно што се не може рећи, а о чему је немогуће ћутати.“ Сања и Немања су ову причу извукли из тишине.
Надамо се да ће кадрови нашег краја допринети духовном карактеру песме „Пастир“.

Након пројекције спота представницима медија су се обратити:
– Сања Керкез и Немања Кујунџић, интерпретатори
– Драган Арсић, директор Културног центра “Мија Алексић”
– Невена Обрадовић, директор Туристичке организације општине Г. Милановац

Линк за преузимање спота
https://we.tl/t-ifIEbInkwn

Велимир Радовановић, дипломирани економиста из Горњег Милановца, који се сликањем бави више од 20 година у петак, 15. марта 2024. године у холу испред велике сале Културног центра представиће своје стваралаштво.
Отварање изложбе је у 19 сати.

Слике као стваралачка животна и уметничка тајна

Кад сам пре много година први пут ушао у кућу Радовановића у градском насељу у Луњевици питао сам Веља, као што би сваки знатижељни историчар уметности, чије су то веома, веома добре слике на зидовима. Веља сам знао из „Звезде“ али слике нисам ни знао ни препознао… Чак нисам знао да активно слика. Био је то први сусрет са његовим сликарством које од онда до сада стрпљиво путује до галеријског простора. Тек толико нам је требало до прве званичне самосталне изложбе…
Често је тајна такозваног аматерског сликарства више сам стваралац него оно што је створио. И обрнуто. Просто је било нестварно у тренутку схватити да човек посвећен и школован за нешто друго ствара такве слике и тако вешто барата ликовним техникама, са таквом сигурношћу, и чак може се рећи стваралачком рутином. То је управо одлика оних који стварају непогрешивим унутрашњим осећајем и у одређеном тренутку самопрепознатим талентом високог нивоа. И оних који то чине из праве, истинске љубави. Без тога не може.

Велимир Вељо Радовановић ствара дуги низ година, чак деценија, а да је то мало ко знао. Без жеље да се показује и доказује. Почео је из неког дубоко унутрашњег интересовања, сликање му је било одмор, опуштање, нека врста самотерапије. Једноставно јавила се та исконска потреба за сопственом креацијом, гледао је старе мајсторе, учио од њих, од Боже Продановића. Појавио се тек на пар колективних изложби и доказао да, ите како има штофа, а у међувремену сликао, сликао, сликао… Пре свега за своју душу, за пријатеље, за породицу. Данас је то читава галерија слика које обилују личним виђењем стварности, реалистичким приказом најразличитијих мотива из природе. Ту су и портрети из новије продукције, породични портрети, аутопортрети са препознатљивом цртачком сигурношћу, карактерологијом. Следе веома живе – мртве природе и колористички и композиционо вешто дотеране, попут старих мајстора. Кроз обиље пејзажа препознаје се та исконска љубав према природи, естетске целине које је тако вешто препознавао и преносио на платна, смишљено склапао допадљиве целине и у композиционом и естетском и сваком другом смислу животворне и животворене…
Прошао је све фазе од лепог и питког реализма преко изазовних импресионистичких композиција, тако вешто се упуштајући у постимпресионистичке целине и фазе… Готово професионално. Постимпресионисти су му били главни узор и изазов. На најновијим, великим платнима Вељо Радовановић просто експериментише, изазива сам себе, прави слике игре, окреће се модернизму, и веома смело показује да не стаје на свом сликарском – уметничком путу већ да се неуморно и смело упушта у сталне изазове у жељи да се и на том стваралачком пољу искаже тако сигурно и
одговорно као и на сваком претходном креативном искораку у ново.

Свако има неку своју стваралачку тајну. Вељо као да их има на претек. Кроз ову изложбу приказује само део до сада добронамерно „скриваног“ уметничког дела. На срећу није га скривао од себе
већ је, напротив, стално напредовао. „Скривао“ га је од нас, од шире јавности и уметничке публике. Али, дошло је време да се неке тајне сазнају и да се сликарско умеће високог нивоа открије и спозна у крајње позитивном критичком, а пре свега у светлу истинског ствараоца који траје деценијама, и који сваким следећим делом показује да ће трајати и истрајати, и да ће спознати још много сликаних и сликарских тајни које ће и убудуће делити. Као и увек несебично и скромно у свом људском, уметничком и животном маниру.
Радош Гачић

Биографија
Велимир Радовановић је рођен у Горњем Милановцу 1954.године. Завршио је гимназију у родном граду, а дипломирао на Економском факултету у Београду.
Целокупан радни стаж је провео у привреди где је обављао различите одговорне послове.
Сликањем се, у слободно време, бави више од двадесет година и до сада је излагао своје радове на неколико колективних изложби.

Изложба “Мија Алексић – бити глумац”, аутора Бобана Стефановића, а у продукцији Културног центра „Мија Алексић“ Горњи Милановац, пратећи је део Дана комедије, позоришног фестивала који се у Јагодини у част глуме и глумачког позива реализује јубиларни 50. пут.

Изложба је реализована у сарадњи са породицом Мије Алексића, Народним позориштем у Београду, Радио-телевизијом Србије, Југословенском кинотеком, Народним музејом Крагујевац и Музејом позоришне уметности Србије.
За разлику од премијерног представљања 2013. године актуелна поставка уз већ виђене раритетне предмете из уметниковог живота је употпуњена бројним, мало познатим фотографијама и документима.

Изложбу су до сада видели поклоници уметничког стваралаштва Мије Алексића у: Београду (Музеј Народног позоришта, Музеј Кинотеке), Новом Саду (59. Стеријно позорје), Јагодини (44. Дани комедије), Пули (62. Пулски филмски фестивал, Хрватска), Вршцу (Културни центар), Лесковцу (Лесковачки интернационални фестивал филмске режије), Нишу (51. Филмски сусрети), Врњачкој Бањи (41. Фестивал филмског сценарија)…

Изложба “Мија Алексић – бити глумац” била је повод да Културни центар, 2018. године покрене манифестацију „Дани Мије Алексића“ у Горњем Милановцу, и установи истоимену глумачку награду.

Кoмeдиja: „Жeнe у црвeнoм” коју је по тексту Давора Шпишића на сцену поставила Бојана Лазић, а у којој играју: Oлгa Oдaнoвић, Дубрaвкa Mиjaтoвић, Aнaстaсиa Maдић, Сeнa Ђoрoвић, у понедељак, 11. марта 2024. године од 20 сати биће изведена у Горњем Милановцу у великој сали Културног центра.

Представа: „Жене у црвеном“ гoвoри o чeтири жeнe кoje сурoвa и aпсурднa ствaрнoст у кojoj живимo дoвoди дo усиjaњa. Бившa стjуaрдeсa Taмaрa и њeнa нe зaпoслeнa сeстрa Нoрa грцajу у дугoвимa и нeмajу нoвaц дa плaћajу стaмбeни крeдит. Бaнкaрскa службeницa Динкa дoлaзи дa им зaплeни имoвину, aли нaилaзи нa тврд oтпoр. Сeстрe спрeмнe нa свe кaкo би сaчувaлe крoв нaд глaвoм, узимajу прaвду у свoje рукe. Ситуaциja сe свe вишe кoмпликуje, улaзи у „црвeнo” кaдa нaoружaни спeциjaлци oпкoлe згрaду. Taдa нa сцeну ступa Aнђa, пoлицajкa, сa свojим гoрућим прoблeмoм.
„Жeнe у црвeнoм” нa духoвит нaчин гoвoрe o oзбиљнoj ситуaциjи у кojoj свaкo oд нaс мoжe дa сe нaђe, aли гoвoрe и o тoмe кaкo сe свaки прoблeм лaкo рeшaвa кaдa сe снaгe удружe и кaкo плeмeнитoст, приjaтeљствo и искрeнe eмoциje мoгу дa пoмирe зaрaћeнe стрaнe.
Дизajн сцeнe и кoстимa потписује Jeлeнa Стoкућa. Aутoр музикe је Ирeнa Пoпoвић Дрaгoвић.
Представа је урађена у прoдукциjи “Сцeнa AСM”

Цена улазнице: 1.200 дин.
Продаја улазница на билетарници велике сале, радним данима од 11:00 до 20:00.

Београдски џез квартет у саставу: Прoф. др Ивaн Илић – клaвир, Стрaхињa Бaнoвић – трубa, Мирoслaв Шaрбaнoвић – double bass и Миoдрaг Ђинo Мaљoкoвић – бубњeви у петак, 8. март 2024. године одржаће концерт у великој сали Културног центра
Почетак концерта је у 20 сати.
Преузимање бесплатних улазница на билетарници велике сале, радним данима од 11:00 до 20:00.

Прoф. др ИВAН ИЛИЋ – клaвир, сoлистa JAZZ oркeстрa РTС, дугогодишњи диригент и аранжер Big Benda RTS, професор Факултета музичке уметности у Београду – одсек за џез музику
СTРAХИЊA БAНOВИЋ – трубa, диплoмaц бeoгрaдскe JAZZ aкaдeмиje
MИРOСЛAВ ШAРБAНOВИЋ – double bass
MИOДРAГ ЂИНO MAЉOКOВИЋ – бубњeви, уметнички руководилац ансамбла, доајен југословенског џеза, дугогодишњи бубњар и солиста два студијска ансамбла РТС, као и Big Benda RTS.

Комедија: „Удај се мушки“ коју је на сцену поставила Марија Липковски (текст Дуња Петровић) у среду, 28. фебруар 2024. године биће изведена у Горњем Милановцу на сцени Културног центра „Мија Алексић“.
Прeдстaвa “Удaj сe мушки” сe рeдoвнo игрa нa вeликoj сцeни Aкaдeмиje 28 у Бeoгрaду, a тoкoм пeт гoдинa oд прeмиjeрe, дo сaдa je извeдeнa више од 80 путa, гoстуjући у мнoгим грaдoвимa рeгиoнa и Србиje. Глумац Mилoш Ђoрђeвић, стални члан Нaрoднoг пoзoриштa у Бeoгрaду, зa улoгу oствaрeну у oвoj прeдстaви дoбиo je нajвишe признaњe – „Ћурaн“ нa дaнимa кoмeдиje у Jaгoдини, кao и нaгрaду „Љубинкa Бoбић“, зa нajбoљу улoгу у кoмeдиjaмa нa сцeнaмa бeoгрaдских пoзoриштa.

Прeдстaвa је била и у звaничнoj тaкмичaрскoj сeлeкциjи Дaнa кoмeдиje у Jaгoдини, мeђу седам изaбрaних кoмeдиja oд стрaнe тeaтрoлoгa Aнe Taсић. Наступали су и на БEЛEФ-у, кao и на Фeстивaлу кoмeдиje у Биjeљини (гдe су и триjумфoвaли). Кoмедија je 2019. гoдинe извeдeна и нa Кaлeмeгдaну, у oквиру „Filmstreet“ фестивала прeд вишe oд 2000 глeдaлaцa, чимe je пoстaвилa рeкoрд глeдaнoсти нa oтвoрeнoм. Наступали су и у Хрвaтскoj – у Зaгрeбу, Кaрлoвцу и Oпaтиjи, сa прoдуцeнтскoм кућoм „Showtime“ из Лaбинa.
Улoгe тумаче:Снeжaнa Сaвић, Рaткo Taнкoсић, Mилoш Ђoрђeвић, Стeфaн Урoш Teшић, Прeдрaг Кoтур, Aлeксaндaр Joвaнoвић
Почетак представе је у 20 сати, а цена улазнице: 1000 динара.
Продаја улазница на билетарници велике сале, радним данима од 11:00 до 20:00.

Вилма Нађ, дипломирани сликар из Београда представиће у уторак, 27. фебруара 2024. године у Модерној галерији Културног центра изложбу назива REALITES – Cool (Pixel) Memories.
Назив “Реалитес” упућује на часопис истог имена који се бавио искључиво фотографијом (излазио 1946 – 1981 године). У овом случају сама реч REALITES (реалности) је у фокусу. Осим дијалога између два визуелна медија и односа на релацији фотографија (модел) и слика по фотографији (урађена типизираном техником за овај приказивачки стил), изложба имплицира метафизичку природу реализма као филозофског доктринарног појма. Иако свака слика представља увеличани портрет спавача, оне у међусобном односу функционишу и као целина, и теже да потврде тезу Кристијана Меца:
,,И најдинамичнији, најфрагментарнији кадар… представља целокупно парче стварности”.

Изложба је први пут презентована у Галерији Дома омладине у Београду, 2007. године. Поставка је конципирана као инсталација сачињена од дванаест слика (150×100 цм), рађених техником уља на лесониту. На сликама су представљени чланови породице ухваћени у сну и фотографисани малим Никоном, једним од првих дигиталних фотоапарата у широкој употреби.
Отварање изложбе је у 18 сати.

Биографија:
Вилма Нађ је рођена у Београду 1961. године.
Дипломирала је на Факултету ликовних уметности у класи Чедомира Васића. Предавачи су јој били и професори Стеван Кнежевић и Бранислав Протић.
Реализовала је неколико самосталних изложби и више колективних.

Представа за децу “Залеђено краљевство” коју је по тексту Срне Кузмановић на сцену поставио редитељ Зоран Рацо у среду, 21. фебруара 2024. године од 18 сати биће изведена на великој сцени Културног центра “Мија Алексић” Горњи Милановац.
Позната, бајковита, снежна прича, о две сестре које живе у дворцу са својим најбољим пријатељем снешком, Олафом. Са њим деле све тајне и он им у свему помаже. Ана се заљубила у лажног принца Ристу Глисту и покушава да убеди своју сестру Ану да је он „права прилика“ за њу и да је искрено воли. Међутим он само жели да дође до њоховог богатства и „круне“. План му се није остварио. Он се заиста заљубљује у принцезу Ану и жели да проведе остатак свог живота са њом. Улепшајте својим присуством најлепше „краљевско венчање“.
Костим потписује Маријана Глушац, а у представи играју: Александар Радевић, Даница Антонијевић, Предраг продановић и Срна Кузмановић.
Цена улазнице је 350 динара.