Mesec frankofonije, kulturna manifestacija koja proslavlja francuski jezik i kulturu, tokom marta biće obeležena u brojnim gradovima Srbije, među kojima je i Gornji Milanovac.

Kulturni centar u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji i Gimnazijom „Takovski ustanak“, predstaviće filmove iz ciklusa “UDAHNI ŽIVOT”. Reč je o filmovima: “Polina – živi ples” (13. mart), “Videti svet” (26. mart), “Položi maturu pevajući “ (27. mart) i “Tamara” (28. mart). Filmovi će biti prikazani u Velikoj sali Kulturnog centra. Početak projekcija je u 18 sati izuzev za film “Tamara” reditelja Aleksandra Castanjetia, kada je projekcija predviđena u 16 sati.

Za pozorišne sladokusce biće predstavljena i višestruko nagrađivana predstava “EDIT” (14. mart) koju je na scenu postavilo, nezavisno beogradsko pozorište „Tri groša“.

U monodrami o Edit Pjaf najpoznatiju i najvoljeniju šansonjerku na svetu igra Milena Živanović dok je na klaviru prati Jug K. Marković. Sara Radojković je dramaturg, a Ana Popović rediteljka.

“Milena Živanović sa svojim autorskim timom spaja varijete, cirkus, pantomimu, burlesku i muziku, i sve to veoma sugestivno, smelo, srčano, emotivno i nepretenciozno.” (Dušanka Glid Stojanović ).

Početak predstave je u 18 sati.

Pozorište za decu „Cvrčak“ iz Beograda izvešće u petak, 9. marta u Velikoj sali Kulturnog centra predstavu „Mašin rođendan“, nastalu po uzoru na crtani film „Maša i Medved“.

Maša, Meda i Vuk su se toliko zaigrali da su skoro zaboravili Mašin rođendan. U poslednji čas Meda i Vuk su rešili da obraduju Mašu i naprave joj najlepši poklon za rođendan. Sve bi to išlo kao podmazano da francuski kuvar Olala nije saznao da Medved i Vuk imaju tajni sastojak za tortu … Kuvar kome nijedna torta nikada nije uspela i koji je jedino znao da napravi „Ćufte u Bašsmrdel sosu“ skovao je pakleni plan…

Da li će francuski kuvar Olala uspeti da im ukrade tortu, ili će Maša, Meda i Vuk primiti kuvara u svoje društvo i da li će zajedno proslaviti Mašin rođendan videćete u ovoj predstavi. Malo ćemo vam pomoći, Maša će da izbroji do deset, a vi nemojte da šapućete ko se gde sakrio.

U predstavi igraju glumci: Tijana Plemić, Danica Todorović, Radivoj Knežević, Veselin Ilić.

Predstava je urađena prema tekstu Tanje Mitrović Ilić, kostime je osmislila Jabuka Ilić, a muziku potpisuje Veselin Ilić.

Početak predstave je u 18 sati.

Urnebesna komedija “Klаckаlicа” koju su prema tekstu Božidara Peševa na scenu postavili Nenad Okanović i Mladen Kovačević u utorak, 27. februara od 20 sati biće izvedena na sceni Velike sale Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.

Predstava “Klackalica” je kоmеdiја intеlеktuаlnоg kоmičnоg impulsа trоје lјudi – Маrkа, suprugа, Sаšе, nајbоlјеg priјаtеlја iz dеtinjstvа i Smilјkе, suprugе i njihоvih lаžnih prеdstаvа о živоtnој istini. To је pričа о zbunjеnоsti, lаžimа, nеmоrаlu, kојi svој vrhunаc dоstižе u ličnim kаrtаmа živоtа оvih lјudi.

Pričа о prеvаrаmа, zаluđеnоsti slаvоm, mоći, nоvcеm i svim mаtеriјаlnim. Sprеmnоst i nеsvеsnоst likоvа dа krоz аpsоlutnu lаž igrајu svоје živоtе i pustе ih u prоdајu, rаdi dоstizаnjа mоći i nаdmоći nаd svаkim kо im sе nаđе nа putu dо zаmišlјеnоg cilја…

Uloge tumače: Milаn Kоvаčеvić (Sаšа), Jеlicа Kоvаčеvić (Smilјkа) i Nеnаd Okаnоvić (Mаrkо).

Kоstim i scеnоgrаfiјu potpisuje Аlеksаndrа Kоvаčеvić.

Cena ulaznice u pretprodaji je 600, a na dan igranja predstave 800 dinara.

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u petak, 23. februara u holu ispred Velike sale izložbu fotografija koju potpisuju učenice gimnazije „Takovski ustanak“: Kristina Milošević, Jovana Marjanović i Olga Đurović.

Otvaranje izložbe je u 19 sati.

Fotograf(i)ja

Danas je postalo normalno da na bilo kojoj turističkoj destinaciji viđamo hiljade ljudi koji se guraju oko atrakcije koja može biti umetničko delo, građevina ili bilo šta drugo „popularno“, samo zarad selfija, nesvesno uništavajući sopstveni doživljaj, kao i doživljaj drugih posmatrača, u želji da sve uslikaju svojim pametnim telefonom ili foto-aparatom. Time skrnave umetnost i njenu osnovnu svrhu, uživanje i lični doživljaj.

Neretko nam se dešava da smo na koncertima i primetimo ogromni broj telefona konstantno podignutih u vazduh, ljude kako snimaju želeći da zabeleže svaki trenutak propuštajući tako ono najbitnije — da osete muziku i emociju.

Treba se zapitati koja je svrha svega toga, a razlog tražiti u ljudskoj prirodi. Zapitati se kako to da živimo tuđe živote, a tako smo opsednuti svojim? Kako to da mi, tako opsednuti sobom, jaki i svoji, zavisimo od nečije potvrde naše vrednosti? Od toga šta su rekli o nama, kako im se dopala nova fotografija na instagram profilu, koliko lajkova ima. Zašto nam je bitno da fotografiju koristimo samo kao dokaz da smo negde bili ili nešto kupili? Kome dokazujemo da je naš život najbolji, automobil najskuplji i ljubav najjača i jedina na svetu?

Kome, kada i njih, kao i nas, zanima samo sebično JA? Kada je počelo to beskonačno takmičenje čija je maska lepša, čija jače sija i više bode oči drugima? Radite li to zbog sebe? Ako je tako, jeste li srećni ili je sujeta i dalje gladna, a vama ponestaje mogućnosti da je nahranite? Hajde da ne jurimo za nedostižnim idealom nerealne lepote, da se vratimo na zemlju i sagledamo život kakav jeste i prihvatimo ga. Hajde da svi nađemo nešto što nas ispunjava, iskreno i iz dubine duše, i okrenemo se tome, da nađemo lepotu u sebi, putem ljubavi, a ne selfija, da budemo svoji.

Upravo nam je ova izložba dokaz da je to moguće, ona pokazuje prizore iz realnog života,

podseća nas da je i fotografija umetnost koja zahteva trud i rad i da postoje drugi načini korišćenja fotografije. Možda čak nekog i inspirišemo da stvara nešto poput ovog, smisleno i sa porukom, a ipak autentično i da na ovaj kreativan način izrazi sebe.

priredila:

Mila Dimitrijević, učenica gimnazije „Takovski ustanak“, treća godina opšteg smera (dvojezično odeljenje)

Kristina Glišović, rođena je 20. septembra 2000. godine u Gornjem Milanovcu. Treća je godina društveno-jezičkog smera gimnazije „Takovski ustanak“. Svoju prvu samostalnu izložbu imala je 2016. godine, u Gimnaziji u okviru likovne sekcije. Dobitnica je nagrade – Gran pri za kratki film na nivou cele Srbije i Prve nagrade na Minijaturnom bijenalu.

„Fotografija je za mene poseban način kojim kroz objektiv izražavam svoj pogled na svet. Ovom vrstom umetnosti se bavim zato što u njoj vidim slobodu u izražavanju emocija i misli, koje mogu izraziti jednom običnom fotografijom. Najviše volim da fotografišem ljude u spontanim momentima, jer tada mogu da prikažem jedan deo njihove prave ličnosti. Pored fotografije, bavim se i raznim sportovima, muzikom i filmom. U budućnosti planiram da fotografiju iskoristim kao hobi, kojim ću izražavati svoje ideje i kreativnost u slobodno vreme.“

Jovana Marjanović, rođena je 4. oktobra 2001. godine u Požarevcu. Druga je godina društveno-jezičkog smera gimnazije “Takovski ustanak” u Gornjem Milanovcu.

„Fotografijom sam počela da se bavim iz hobija. Njom pokušavam da prenesem ljudske emocije koje današnje društvo retko primećuje, jer pogled kroz objektiv nikada nije isti kao realan pogled na svet. Najviše uživam fotografišući portrete, ali me arhitektura podjednako zadivljuje. Pored fotografije, bavim se muzikom i interesuje me književnost. U budućnosti planiram da nastavim da se bavim fotografijom, bez obzira koji ću poziv u životu odabrati.“

Olga Đurović, je učenica gimnazije „Takovski ustanak“, opšteg smera (dvojezično odeljenje), a fotografija je tu da bi pričala umesto nje i o njoj. U fotografiji je sa jedne strane pronašla odraz realnosti, a sa druge strane beg iz nje.

Kaže, „Ako slika zamenjuje hiljadu reči, onda fotografija sigurno zamenjuje više.“

Prošle godine je imala samostalnu izložbu u Gimnaziji u okviru likovne sekcije.

Nagrade koje je osvajala na konkursima potvrda su da fotografijom, kao i filmom, može da prenese poruku na publiku. Bila je član  Omladinskog žirija „Kratke forme“.

Pogled na budućnost – kroz objektiv kamere i/ili fotoaparata.

Srpsko lekarsko društvo – podružnica Gornji Milanovac organizuje u četvrtak, 22. februara u Modernoj galeriji Kulturnog centra stručno predavanje na teme “Alergija na hranu” i “Anafilаksa – lečenje i prevencija”.

Predavanje će održati Dr Tatjana Milošević, specijalista pedijatrije.

Početak predavanja je u 15 sati.

Kulturni centar Gornji Milanovac u saradnji sa obrazovnim centrom Akademija Čačak organizuje kurseve stranih jezika za odrasle, vođenje poslovnih knjiga i prekvalifikacije, dokvalifikacije i stručna osposobljavanja. 

1. TEČAJEVI STRANIH JEZIKA – engleski, nemački i italijanski jezik

Tečajevi obuhvataju:

– početni kurs (A1 i A2),

– srednji kurs (B1 i B2) i

– viši kurs (C1 i C2)

Upis polaznika je od 19. februara 2018. godine u prostorijama Kulturnog centra (Trg kneza Mihaila 1).

Tečajevi počinju po formiranju grupa.

Informacije: 032/ 711 – 119.

2. KURS ZA VOĐENJE POSLOVNIH KNJIGA

Kulturni centar organizuje kurs za vođenje poslovnih knjiga.

Upis polaznika je od 19. februara 2018. godine u prostorijama Kulturnog centra (Trg kneza Mihaila 1).

Kurs počinje po formiranju grupa.

Informacije: 032/ 711 – 119.

3. KURSEVI RAČUNARA (ECDL OBUKE)

Upis polaznika je od 19. februara 2018. godine u prostorijama Kulturnog centra (Trg kneza Mihaila 1).

Kurs počinje po formiranju grupa.

Informacije: 032/ 711 – 119.

4. PREKVALIFIKACIJE, DOKVALIFIKACIJE i STRUČNA OSPOSOBLJAVANJA

struke: mašinska, građevinska, elektro, prehrambeno-ugostiteljska, nega lica i tela, ostale obuke

Upis polaznika je od 19. februara 2018. godine u prostorijama Kulturnog centra (Trg kneza Mihaila 1).

Kurs počinje po formiranju grupa.

Informacije: 032/ 711 – 119.

– Program se realizuje u saradnji sa obrazovnim centrom Akademija Čačak

Informacije: 032/ 711 – 119.

Kulturni centar Gornji Milanovac i Fakultet muzičke umetnosti iz Beograda organizuju u ponedeljak, 19. februara u Velikoj sali Kulturnog centra koncert studenata studijskog programa za džez i popularnu muziku.

Nastupiće: Gorica Šutić (vokal), Denis Nikičić (gitara), Nevena Pejčić (klavir), Andrija Vojvodić (kontrabas) i Dimitrije Mojsijević (bubnjevi).

Besplatne karte mogu se preuzeti u Kulturnom centru.

Početak koncerta je u 20 sati.

Branko Dimitrijević, priznati umetnik iz Gornjeg Milanovca, 40 godina umetničkog stvaralaštva obeležiće samostalnom izložbom koja će biti predstavljena u petak, 9. februara u holu ispred Velike sale Kulturnog centra (Dom kulture).

Otvaranje izložbe je u 18 sati.

Branko Dimitrijević rođen je 1950. godine u Gornjem Milanovcu. Diplomirao slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Gradimira Petrovića. Izlagao na više samostalnih i kolektivnih izložbi. Učestvovao i na brojnim kolonijama, humanitarnim akcijama i aukcijama. Za svoj umetnički rad više puta je nagrađivan.

40 GODINA UMETNIČKOG RADA

Prvi pravi umetnički koraci Branka Dimitrijevića vezani su za dane amaterizma, vreme u kome je počeo istinski i konkretno da stvara slike. Bilo je to pre više od četrdeset godina sada već davne 1976. Na izložbi u Domu sindikata, u Beogradu, otkupljen mu je rad. Taj nastup i priznanje najavio je budućeg umetnika, slikara. I to traje već punih četrdeset godina. Na prvoj zvaničnoj izložbi nastupio je 1978. SOLIS, Smotra omladinskog likovnog stvaralaštva je izložba koju su organizovali tadašnji Gimnazijalci pod vođstvom profesora Aleksandra Jovanovića, čuvenog Pikasa. To je bilo prvo organizovano okupljanje gornjomilanovačkih mladih umetnika na jednoj izložbi. Mnogi od njih danas nose akademska zvanja. Tih godina Branko Dimitrijević počinje aktivne pripreme za akademiju. Dotad samo amatersko interesovanje zahtevalo je napredovanje ka akademizmu i visokom profesionalizmu. Najpre kod Branka “Popića”, pa kod Žike Maksa i čuvenog Sergeja u Beogradu, izučio je onaj suštinski, zanatski deo, ali taj pripremni period odvodi ga, po mišljenju i preporuci stručnjaka, na vajarstvo. Već 1981/2. školske godine upisuje se na Fakultet primenjenih umetnika na katedru za vajarstvo kod profesora Nandora Glida.. Neki unutrašnji slikarski nerv je ipak nadvladao vajara u njemu i Branko se ipak vraća slikarstvu. Od 1982. je kod Grade Petrovića gde počinje da gradi konačno umetničko opredeljenje i stil.

Bio je u “prvoj postavi” osnivača gornjomilanovačkog Udruženja umetnika i entuzijasta koji su pokrenuli veliki Bijenale minijatura. Usledile su prve nagrade za idejno rešenje štafete mladosti na državnom konkursu, zatim za slikarski rad na Septembarskom salonu, godišnjoj izložbi milanovačkih umetnika.

I tako… Sa slikama i slikarstvom sve do danas. Punih četiri decenije aktivnog i plodnog rada. Izvanredan kao crtač, rođen za pastel, u slikama je tražio i gradio sopstvenu estetiku i za proteklih četrdeset i više godina ostvario na stotine ulja na platnu na najrazličitije teme. I portretne, i pejzažne, i žanr, razne religiozne i verske kompozicije, metaforične priče, alegorijske teme života. Pored slikarstva okušao se i u poeziji, u prosveti je radio do penzionisanja. Za sve to vreme iskonski vezan za rodno selo Velereč, za Milanovac i Rudnik, zavičajno i patriotski suštinski orijentisan, stvarao je svoju umetnost, dobijao nagrade i priznanja, ostvario veliki broj samostalnih i kolektivnih izložbi, na kolonijama sticao nova iskustva i prijatelje ali uvek i najviše ostao privržen porodici i zajedno sa suprugom Vesnom izgradio i produžio taj sopstveni suštinski umetnički niz preko dece, Tatjane i Antonija. Izložbom posvećenom četrdesetogodišnjici umetničkog rada Branko Dimitrijević zaokružuje jedan uspešan stvaralački ciklus i retrospektivno prezentira javnosti kompletan dosadašnji opus kroz najreprezentativnija dela u crtežu, pastelu, kroz slike na platnu. Slike i slikarstvo će biti i ostati njegov najveći umetnički izazov u nizu budućih decenija. Neka ih bude što više…

Radoš Gačić

CRTAČKI ZANOS I PASTELNE IMPRESIJE

Crtački opus Branka Dimitrijevića, započinje daleke 1985. godine. Kroz ceo taj period BrankoDimitrijević je prošao kao vrlo zreo, dorečen, majstor crteža na svim nivoi-ma predanog crtačkog rada. Od početnih akademskih, klasičnih školskih i pastelnih, preko vrlo studioznog „izrađenog” crteža devedesetih, tematski neiscrpnih, perom oblikovanih, do krajnje senzibilnih, mekih i lirski i epski obojenih crtačkih tema sa posebnim osvrtom na religioznu crtačku tematiku u olovci. Posebno plene topli dečji portreti, karakterno potpuno dorečeni – samo da progovore, kao i božanski, anđeoski i nebeski splet svetačkih likova i predstava. Zanimljiva je potpuna raznovrsnost linearizma u crtežima i pastelima Branka Dimitrijevića. Od sigurnih krokija, preko prostog poigravanja linijom i potezom do krajnje crtačke izrađenostii besprekornih partija senki. U stotinak izloženih crteža prikazao je sve mogućnosti linije i njenog oblikovanja u cilju stvaranja čitavog misaonog procesa samostalnog crteža ali i njegove primenena slici. Upravo na pastelima može se sagledati taj prirodno – neprirodni odnos linija i masa, estetika linije u kolorističkom smislu. Čak i tamo gde vizuelno na pastelu preovladava boja, crtež odnosi pobedu. Tako su nastajali crtački zanosi i pastelne impresije Branka Dimitrijevića koje traju trideset i više godina. I ne prestaju!

Radoš Gačić

Urnebesna komedija “Svetozar III” u kojoj glavnu ulogu tumači naš sugrađanin Ivan Perković, u utorak, 6. februara od 20 sati biće izvedena na Velikoj sceni Kulturnog centra Gornji Milanovac.

„Svetozar treći“ je rađen prema tekstu „Kad umreh onomad“, Ljiljane Bralović, a u režiji Mihaila Kostadinova.

Ideju za ovaj tekst, autorka je objasnila rečima: „Kada ljudi ozbiljne životne sitacije pretvore u cirkus, u meni se stvori neutoljiva želja, da ih osudim i ismejem. Drugi motiv je da svom junaku ispunim želju, koja je podsvesna želja svakog čoveka – da vidi koliko će kome nedostajati, kada ga ne bude bilo.”

Kroz kazivanja glavnog junaka autorka iznosi osudu licemerju, pretvaranju i nekoj vrsti izopačenosti.

Likovi koje Svetozar pominje „NE POSTOJE“ … a sasvim su STVARNI. Publika će ih “Prepoznati”, tako da im može dati imena po svom izboru”.

Cena ulaznice je 300 dinara.

KUD „Karadžić“ iz Loznice predstaviće u četvrtak, 1. februara U Modernoj galeriji Kulturnog centra izložbu slika članova Likovne grupe N – 8.

Otvaranje izložbe je u 18:00 sati

Likovna grupa N – 8

Osnivanje Likovne grupe N-8 1973. godine važan je datum u likovnoj tradiciji Jadarskog kraja. Počecima likovne tradicije može se smatrati živopisanje manastira Tronoša, ali zbog čestih rušenja manastira od prvobitnog živopisa nema tragova. Očuvan je delimično živopis iz 1834. godine koji su radili moleri Mihailo Konstantinović iz Bitolja i Nikola Janković iz Ohrida.

U oskudnim svedočenjima istoričara sve do 1940. godine ne nalazimo tragove o izložbama ili slikarskim delima nastalim u ovom kraju. Te godine u Loznicu dolazi nastavnik crtanja Dragoljub Vuksanović koji se bavio grafikom.

Prva izložba slika u Loznici održana je 1951. godine, a izlagali su članovi Likovne sekcije „Karadžića”.

Loznički slikari rade okupljeni oko ove sekcije sve do 1973. godine kada slikar pedagog Milan Uzelac u saradnji sa Živkom Milosavljevićem i Milutinom Gligorićem okuplja grupu od osam slikara do tada nepoznatih široj javnosti. U grupu pored pomenutih ulaze Savo Babić, Dušan Ilić, Milka Vukasović, Milorad Vranković i Svetlana Lazić i tako se formira Likovna grupa N-8, koja će vremenom u svoj sastav primiti veliki broj slikara.

Članovi Likovne grupe izlažu samostalno i grupno, učestvuju u radu likovnih kolonija i smotri slikarskog stvaralaštva od lokanog, republičkog i međunarodnog nivoa.

Galerija „Mina Karadžić“ osnovana je i svečano otviorena 28. juna 1999. godine na inicijativu slikara Dragana Bartule i Aleksandra Pribićevića. Inicijativu je podržala Likovna grupa N-8 i rukovodsvo društva. Od tada do danas je mesto gde se predstavljaju najznačajnija imena lokalnog slikarskog života i slikara iz Srbije i van nje.

O KUD „Karadžić“
Kulturno-umetničko društvo „Karadžić“ iz Loznice, jedno od najstarijih društava u Srbiji i na Balkanu osnovano je 1850. godine. Društvo u kome danas aktivno radi preko 500 članova, različitih uzrasta i profesija u folklornim ansamblima, grupi pevača, narodnom orkestru, pozorištu, književnom klubu, likovnoj grupi i guslarskoj sekciji.

U svojoj dugoj istoriji Društvo je bilo i ostalo nosilac kulturnih aktivnosti u Zapadnoj Srbiji i Podrinju. Nosilac je mnogih priznanja za svoje angažovanje na polju negovanja kulturnih tradicija i veza u zemlji i inostarnstvu, od kojih izdvajamo: Orden Svetog Save; Orden Belog Orla; Orden Zasluga za Narod; Povelja Republike Srbije; Septembarske i oktobarske Nagrade Opštine Loznice; Srebrni znak Republičkog odbora Crvenog krsta; Medalje Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije; Vukove nagrade Kulturno prosvetne zajednice Srbije; Povelje gradova Plock u Poljskoj, Bresta u Belorusiji, Jabloneca u Češkoj republici, Solunske opštine Mene Menis u Grčkoj …

Programi Društva visoko su ocenjivani na smotrama i festivalima u zemlji i inostranstvu.