Komična opera “Absurdium” Jovanke Trbojević, a u produkciji Muzičko operske teatarske organizacije biće izvedena u petak, 16. oktobra 2020. godine u velikpj sali Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.
Projekat je prvi put predstavljen u Finskoj, a kasnije i u više gradova Srbije gde je imao zapažen prijem kod publike i stručne javnosti.

Mešavina žanrova je prisutna u ovom umetničkom delu autorke Trbojević, jer je u pitanju jedinstveni stand up operski portret zasnovan na sopstvenom tragikomičnom iskustvu.
Komična opera je sastavljena od manjeg ansambla i komunicira sa publikom na nov način, ne bi li se opera približila široj populaciji i novoj ciljnoj grupi.

U scenskom delu “Absurdium” nastupaju članovi članova MOTO-a, odnosno Muzičko operske teatarske organizacije: Marija Mitić Vasić (sopran), Bojana Pantović (violina), Julijana Marković, Gorana Ćurgus (harfa), Dušan Mamula (klarinet i bas klarinet).
Početak opere je u 19 sati.

Predstava “Tartif”, Žana Batista Poklena Molijera u režiji Branka Kneževića i interpretaciji glumaca Milanovačkog pozorišta,a uz podršku Kulturnog centra u subotu, 10. oktobra 2020. godine biće izvedena na velikoj sceni Doma kulture.

„Tartif“ je jedno od najmoćnijih, najhrabrijih i najlucidnijih dela najvećeg komediografa u istoriji francuskog i svetskog pozorišta Žana Batista Poklena Moliera. To je komedija o licemerju koju su, u vreme kada je nastala (1664. godine), zbog njene provokativne drskosti i slobodoumne lucidnosti zabranili. U predstavi Branka Kneževića, ona postaje priča o sudbini čoveka koji je zbog teskobe sopstvenog života utehu potražio u slepoj religioznosti, podređujući joj sve, zaboravljajući da će se ona, kao i svi veštački rajevi, na kraju pretvoriti u pakao.
Aktuelizacija predstave (prva polovina XX veka) nije izvedena na napadan način. Molijerov tekst nije menjan, samo je scena kraja, koju je Molijer morao da dopiše da bi komad bio izveden, dramski nadograđena.
Predstava se realizuje u saradnji sa Kulturnim centrom. Cena karta je 500 dinara (broj mesta je, zbog korona virusa, ograničen), a sva prikupljenja sredstva biće uplaćena na račun “Za Anikin dug i lep život”.
Početak predstave je u 20 sati.

Dramska radionica Kulturnog centra od 9 .do 11. oktobra 2020. predstavljaće Gornji Milanovac na „Glumijadi“ – međunarodnom festivalu glume koji se, po peti put, održava u Dečjem kulturnom centru u Beogradu.
Zbog specifičnih okolnosti u kojima se održava festival, kreativni tim ove manifestacije odlučio je da radionice i predstave koje će biti na programu prenese na online platforme i društvene mreže. Tako će predstava gornjomilanovačke dramske radionice „Ono kada imaš 14 godina“ (Produkcija KCGM) biti na programu prvog dana festivala, odnosno 9. oktobra, od 15 sati. (YouTube kanal – Glumijada Deciji Festival ; https://www.youtube.com/watch?v=a2alGYOEbDEl.

GLUMIJADA je međunarodni festival dečje dramske igre i revijalnog je karaktera. Pravo učešća imaju dramske radionice za decu uzrasta od 5 do 19 godina.
U okviru festivala organizuju se i radionice za decu koje vode domaći i strani umetnici iz sveta teatra i filma i bave se temama važnim za dramske i medijske profesije: glas, pokret, scenografija, kostim, muzika, režija, film, TV, Youtube i novi mediji.
Program festivala je usmeren na razvijanje kreativnog razmišljanja i veštine komunikacije kod dece i mladih, kao i na pobuđivanje interesovanja za pozorište i književnost.
Zbog svega toga „Glumijada“ će biti deo novog projekta EU „Young Theatre on the Move“. Glavni cilj projekta je da razvije i rasprostrani inovativni, privlačni i praktični pristup razvoju publike koji se oslanja na kreativne metode i tehnike teatra improvizacije i savremenog plesa i njihovog zajedničkog potencijala. Partneri u projektu su: Slovenija, Francuska, Rumunija, Poljska i Srbija. U delu programa posvećenom obuci nastavnika, i pedagoga, koji je deo projekta „Kreativna Evropa“, učestvovaće Valentina Nađ i Slađana Popov, voditeljke različitih dečjih radionica pod okriljem Kulturnog centra Gornji Milanovac.

Predavači na radionicama ove godine su i: Marko Stojanović, Urša, Ivan Verunica, Nataša Miljković, Prof. Aleksandar Pavlović, Katarina Rajović i Tijana Kesić Stamenković.
Ove godine, uz Dramsku radionicu iz Gornjeg Milanovca na festivalu će učešće uzeti i Škola sa domom za učenike oštećenog sluha i govora „11. april“, iz Jagodine, Dramski studio „Dečiji centar“ – Zaječar, „To“, teatar – Zrenjanin, „Pozorištance“ – Novi Sad, Studio „Poliglota“ – Brčko, „TRY theatre“ – Rjeka (Hrvatska) i „Scena 24“ iz Niša.

Gordanu Kičiću, srpskom glumcu, producentu i reditelju sinoć je u okviru manifestacije “Dani Mije Aleksića” uručena je nagrada “Mija Aleksić – biti glumac“. Ceremonija uručenja obavljena je u u velikoj sali Doma kulture u Gornjem Milanovcu.

Foto: GMinfo
“Gordan Kičić je tokom svoje karijere pokazao izuzetan i zavidan spektar glumačkih kreacija, kako dramskih tako i komičnih često i unutar jedne iste uloge vešto i maštovito kombinujući registre različitih žanrovskih postupaka. Njegovo bezrezervno izgaranje u svakoj ulozi, jedinstven glumački nerv, otkrivalačka kreativna strast zasnovana na izvanrednoj sposobnost zaigravanja sa partnerom na sceni, fleksibilnost i otvorenost njegovog glumačkog bića, njegova neuporediva maštovitost i umeće da se pepusti igri, analitičnost u pristupu tekstu, radost i živost koju donosi svakom svojom ulogom, samo su neke odlike njegove glumačke neponovljivosti.
Osim toga, izuzetno uspešno ogledao se i kao producent i reditelj pokazavši i na tom polju svoju raskošnu umetničku kompletnost kao i retku odgovornost u obdelavanju svog dara, uzimajući kao osnovni nalog da u svakom narednom ostvarenju prekorači granicu i ode dalje od sebe. Zbog svega ovoga čini nam se očigledno jasnim zašto zaslužuje nagradu Mija Aleksić – biti glumac. Mija je, kao i Gordan, bio od istog glumačkog kova.”, istakli su u preporuci za ovu nagradu Nenad Jezdić i Nebojša Dugalić, dosadašnji laureati nagrade “Mija Aleksić – biti glumac”, koju je usvojio Upravni odbor Kulturnog centra .

Foto: GMinfo
Nagradu Gordanu Kičiću uručili su Jadranka Dostanić, zamenik predsednika opštine i Lidija Radovanović, sestričina Mije Aleksića.
Briljantan dramski glumac, a vrhunski komičar, ali i sjajan pevač i strastveni slikar. Sve to bio je Milosav – Mija Aleksić u čiju čast su opština Gornji Milanovac i Kulturni centar organizovali “Dane Mije Aleksića”.
Sjajnom glumačkom karijerom Mija je zadužio naš kraj. Svesni njegove veličine, a u želji da mu se na adekvatan način odužimo, opština Gornji Milanovac i Kulturni centar, kroz ovu nagradu i festivalsku manifestaciju Dani Mije Aleksića, nastavljaju da čuvaju sećanje na njega i ujedno na buduće generacije prenosemo taj njegov neverovatni životni i glumački duh – rekla je između ostalog prilikom uručenja nagrade Jadranka Dostanić.

Foto: Dušan Simić
Prilikom dodele nagrade Kičiću, govorila je i Lidija Radovanović, sestričina Mije Aleksića.
– „Moj ujak je bio jedna duša i srce. Ostavio nam je u amanet da ga pamtimo u najlepšem sećanju. I ovo podneblje naša je rodna gruda. Ovde su nam koreni, srećni smo što smo ga imali za ujaka, za oca, za supruga i dedu. Meni je svake godine puno srce kada je ova manifestacija. Srećni smo kada nagrada ode u prave ruke, kao što je i ove godine otišla u ruke Gordana Kičića“ – kazala je Lidija Radovanović.

Foto GMinfo
Dragan Arsić, direktor Kulturnog centra Gornjeg Milanovca, prilikom uručenja nagrade kazao je da mu je žao što se u ovakvim uslovima obeležavaju “Dani Mije Aleksića”.
– “Navikli smo na pune sale u Dane Mije Aleksića, ali u svakom slučaju, i u ovo tužno vreme – doba korone, trudimo se da održimo vatru kulture u našem gradu” – istakao je Arsić.
Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije izjavio je da je Mija Aleksić ostavio veliki trag.
– „On je inspirisao mnoge generacije da počnu se bave glumom, a kasnije pozorištem i filmom. Mija je jedno veliko ime i dovoljno je reći Mija Aleksić“, rekao je između ostalog Matić.

Foto: Dušan Simić
– „Nagrada mi privatno i poslovno mnogo znači, pre svega zato što nosi ime Mije Aleksića, a u profesionalnom smislu zato što su mi je dale kolege Nenad Jezdić i Nebojša Dugalić, kao bivši laureati. Zahvalan sam Gornjem Milanovcu i porodici Mije Aleksića, koji su se potrudili da se ne zaboravi ime slavnog glumca“, rekao je Kičić.
Kičić je izjavio da je Aleksića poznavao još kao dete, jer su na istom mestu u Dalmaciji imali kuću, dodajući da je često provodio vreme sa njim i njegovom porodicom.Neki krug se zatvorio i verujem da bi on bio srećan što sam ja dobio nagradu sa njegovim imenom“ – rekao je Kičić.
„Kada ste objavili da sam dobitnik nagrade, novinari su me pitali šta znači „biti glumac“. Ne bih umeo to da elaboriram nekim tačnim rečima, nekom tačnom definicijom, ali to je nešto što je u vama, što vam je dato i treba da budete zahvalni, što i jesam, jer imam priliku da radim taj posao“, naglasio je Kičić i dodao kako mu u životu, tako i na poslovnom planu izuzetno znači podrška porodice.

Foto: Dušan Simić
Posle dodele nagrade, publika je mogla da pogleda film „Realna priča“, koji Kičić potpisuje kao režiser, a igra i glavnu ulogu.

Foto: GMinfo

Mijina glumačka pravila

Uvek počinji sve ispočetka.
Smešno je ono što je istinito.
Ne forsiraj ulogu, nego je postepeno osvajaj, ali sa strašću.
Igraj estradu kao najvišu komediju.
Daj sebi vremena da odigraš suštinu.
Od smeha do suza jedan je korak. Ceni reč, ali i ćutanje.
Stotu predstavu igraj kao i prvu, ali bolje.
Voli publiku, ali joj se ne udvaraj.
Igraj za partnera jer on igra za tebe.

Predstava „Nečista krv“u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu na sceni Doma kulture u Gornjem Milanovcu biće izvedena u sredu, 7. oktobra 2020. godine.
Nečista krv je roman nesvakidašnjice. I roman realnosti. Realnih osećanja, mentalnih borbi i racionalnih razmišljanja. Borisav Stanković je napisao jedno od najpotresnijih i najboljih priča domaće književnosti. Kroz tragičnu sudbinu svoje junakinje Sofke, on govori o njenoj upornoj borbi da preživi, voli i bude voljena. Pripoveda o njenom inatu, dobro prepoznatljivoj srpskoj osobini. Borisav je majstor analize ljudskih osećanja jer ne postoji čitalac koji nije ostao ravnodušan posle ovih stranica.
Predstavu je režirao Milan Nešković koji je odabirom fantastične postavke glumaca, ovu priču prikazao na vrhunski način. U ulozi strastvene glavne junakinje Sofke, našla se mlada i talentovana Jovana Stojiljković, a pored nje zaigrali su i vrhunski umetnici: Nebojša Dugalić (efendi Mita, Sofkin otac), Nataša Ninković(Todora, Sofkina majka), Nenad Jezdić (gazda Marko), Pavle Jerinić (Tomče, Sofkin muž), potom Ljiljana Blagojević, Nikola Vujović, Zlatija Ocokoljić Ivanović, Tanasije Uzunović, Dušanka Stojanović Glid, Radmila Živković, Stefan Kalezić i Nebojša Babić.
Predstava ‘Nečista krv’ , između ostalog, govori o tome kako ljubav nastaje i nestaje između dvoje ljudi. Kako se transformiše i pretvara u nešto drugo i ličnije. Komad je modifikovan savremenim jezikom, situacijama i žargonom, gde je svaki trenutak ispunjen strašću prema životu i borbi za sreću. Vodeći se mišlju da se novcem sve može kupiti i prodati, Mita je svoju jedinicu dao najboljem ponuđaču, dok je gazda Marko svestan svoje moći i autoriteta, svetu predstavio jednu lepu i karakternu ženu. U Sofki se vodi neprestana borba i želja da ostane razumna i mudra, zbog sebe i nekog budućeg, lepšeg života. U dvosatnoj drami, svaki lik daje svoj značajan doprinos, prenosi poruku o ljubavi i tragediji porodica koje je sudbina povezala i stavila na iskušenja.
Početak predstave, koja se izvodi u okviru manifestacije “Dani Mije Aleksića” je u 19 sati.

Gornji Milanovac se i ove godine pridružio gradovima Srbije u obeležavanju “Dečje nedelje“ koja će, do 11. oktobra biti ispunjena brojnim zabavnim, sportskim i edukativnim sadržajima.

Dečija nedelja se svakog oktobra realizuje u cilju poboljšanja položaja deteta u Srbiji. Ova nacionalna manifestacija predstavlja uspešan model saradnje države, različitih civilnih i strukovnih organizacija, i povezivanja svih važnih aktera u zaštiti dečjih prava. Dečiju nedelju prepoznaju sve relevantne institucije obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, kulture, pa se njena uloga iz godine u godinu unapređuje, a izbor najaktuelnijih tema od važnosti za položaj deteta u našem društvu doprinosti tome da se njeni rezultati prepoznaju na nacionalnom nivou.
Ovogodišnja Dečija nedelja se održava pod sloganom:
„PODELJENA SREĆA, DVA PUTA JE VEĆA!“.

PROGRAM MANIFESTACIJE

Svečano uručenje nagrade “Mija Aleksić – biti glumac” za 2020. godinu – glumcu Gordanu Kičiću i projekcija njegovog filma “Realna priča”, biće organizovano u subotu, 3. oktobra 2020. godine u 20 sati u velikoj sali Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.

“Gordan Kičić je tokom svoje karijere pokazao izuzetan i zavidan spektar glumačkih kreacija kako dramskih tako i komičnih često i unutar jedne iste uloge vešto i maštovito kombinujući registre različitih žanrovskih postupaka. NJegovo bezrezervno izgaranje u svakoj ulozi, jedinstven glumački nerv, otkrivalačka kreativna strast zasnovana na izvanrednoj sposobnost zaigravanja sa partnerom na sceni, fleksibilnost i otvorenost njegovog glumačkog bića, njegova neuporediva maštovitost i umeće da se pepusti igri, analitičnost u pristupu tekstu, radost i živost koju donosi svakom svojom ulogom, samo su neke odlike njegove glumačke neponovljivosti.
Osim toga, izuzetno uspešno ogledao se i kao producent i reditelj pokazavši i na tom polju svoju raskošnu umetničku kompletnost kao i retku odgovornost u obdelavanju svog dara, uzimajući kao osnovni nalog da u svakom narednom ostvarenju prekorači granicu i ode dalje od sebe.
Zbog svega ovoga čini nam se očigledno jasnim zasto zaslužuje nagradu Mija Aleksić – biti glumac. Mija je, kao i Gordan, bio od istog glumačkog kova.”, preporuka je Nenada Jezdića i Nebojše Dugalića, dosadašnjih laureata nagrade “Mija Aleksić – Biti glumac” .

Biografija
Gordan Kičić je rođen je u Beogradu, 5. avgusta 1977. godine. Prvu godinu srednje škole je završio u Petoj beogradskoj gimnaziji, a potom je školovanje nastavio u Rusiji. U Moskvi je završio srednju školu, a potom se vratio u Beograd gde je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Predraga Bajčetića, 2001. godine.

Film: Realna priča
Film Realna priča vodi nas kroz sagu o glumcu, Veljku Radisavljeviću, koji ima utisak da se ceo svemir urotio protiv njega. Veljko je hodajući problem i čvrsto veruje da sav nesklad stvaraju ljudi oko njega, zbog čega često upada u komične sukobe sa prijateljima, porodicom, kolegama, pa čak i slučajnim prolaznicima. U isčekivanju velike uloge za koju veruje da će rešiti sve njegove haose, Veljko počinje da gubi osećaj za realne probleme.
Žanr: komedija, drama
Glumci: Gordan Kičić, Nina Janković Dičić, Nebojša Ilić, Vojin Četković, Branimir Brstina, Katarina Gojković, Svetozar Cvetković, Lana Lazović
Režija:Gordan Kičić

Otvaranjem izložbe “Mija Aleksić – biti glumac”, autora Bobana Stefanovića (produkcija Kulturni centar), u subotu 26. septembra na 97. godišnjicu od rođenja velikog srpskog i jugoslovenskog glumca, počeli su Dani Mije Aleksića u Gornjem Milanovcu.

Uz fotografije i plakate, koje su nastale tokom snimanja brojnih Mijinih pozorišnih, filmskih i televizijskih uloga, postavku čine i lične stvari koje je porodica Mije Aleksića ustupila za ovu izložbu.
Postavka je realizovana je u saradnji sa porodicom Mije Aleksića, Narodnim pozorištem u Beogradu, RTS-om, Jugoslovenskom kinotekom, Narodnim muzejom Kragujevac i Muzejom pozorišne umetnosti Srbije. U proteklih sedam godina izložbu su mogli da vide posetioci najvećih filmskih i pozorišnih festivala u Srbiji, kao i u okruženju (Pula, Hravatska).

Inače, Model manifestacije je utvrđen nakon višegodišnjih istraživanja karijere našeg velikog umetnika i sadrži nekoliko oblasti savremenog stvaralaštva: pozorišnu, filmsku, likovnu, vizuelnu i muzičku umetnost, ali i oblasti kulturnog nasleđa koje se odnose na otkrivanje, prikupljanje, istraživanje i dokumentovanje ove građe.

Od brojnih programima koji će biti realizovani do 9. oktobra 2020 godine u okviru manifestacije “Dani Mije Aleksića” izdvajamo projekciju filma “Čovek iz hrastove šume” (2. oktobar / 20 sati) i predstavu “Nečista krv” (7. oktobar / 19 sati) u produkciji Narodnog pozorišta iz Beograda.
Gordanu Kičiću ovogodišnjem dobitniku nagrade “Mija Aleksić – biti glumac”, priznanje će biti uručeno u subotu, 3. oktobra u 20 sati na svečanoj projekciji filma “Realna priča”.

Proglašenjem najboljih filmskih ostvarenja predstavljenih na Kratkoj formi, žavršen je 6. Međunarodni festival kratkog filma u Gornjem Milanovcu.
Žiri 6. Međunarodnog festivala kratkog filma “KRATKA FORMA” za takmičarske kategorije mikro, mini i kratki film u sastavu: prof. dr Ivana Kronja, (Srbija), Vojin Vasović filmski i pozorišni reditelj (Srbija) i Danilo Ilić, reditelj (Hrvatska) posle odgledanih filmova jednoglasno je doneo sledeće odluke o nagradama:

Foto: Dušan Simović
OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA:

1. GRAND PRIX:
Gran Pri festivala KRATKA FORMA pripao je animiranom filmu srpske produkcije TRKIJA, autorke Marije Vulić iz Srbije.
TRKIJA na inovativan i umetnički strastven način dočarava narodnu bajku o devojci-vili, spajajući moderne tehnike animacije sa zanosnom likovnom lepotom domaće narodne radinosti i folklora.

2. NAJBOLJI MIKRO FILM:
Nagrada za najbolji mikro film pripala je dokumentarnom poetskom eseju Kriza/CRISIS autora Ćezare Maljonija iz Španije.

3. NAJBOLJI MINI FILM:
Nagrada za najbolji mini film pripala je filmu NAKON SIGNALA/AFTER THE BEEP autora Florijana Bisona iz SAD.
Ova izvanredno režirana kratka drama nudi mogućnost oporavka porodice i ljubavi.

4. NAJBOLJI KRATKI FILM:
Nagrada za najbolji kratki film pripala je kratkom igranom filmu MATEOVA MAJKA/MATHEO’S MOTHER autora Aitora Aregija i Hoze Mari Goenaga iz Španije.
MATEOVA MAJKA je porodična drama smeštena u Domu za stare, koja pokreće aktuelne teme usamljenosti i međusobne udaljenosti i razrešava se bliskošću i praštanjem.

5. NAJBOLJI ANIMIRANI FILM:
028 – grupa autora iz Francuske
028 je šarmatna i duhovita 3D animacija jedne lude tramvajske vožnje Lisabonom. Autori vrlo precizno vladaju animacijom od scenarija, preko karakterizacije likova do završne kolorizacije.

6. NAJBOLJI EVROPSKI FILM:
ŠIBICE/MATCHES autora Geze M. Tota iz Mađarske – originalna, inovativna animacija i uvid u tajne dečijeg razmišljanja o sebi i odraslima.

7. NAJBOLJI SRPSKI FILM:
Nagrada za najbolji srpski film pripala je filmu MALIŠAN autora Danila Bećkovića.
Mališan je produkciono i estetički superiorno zaokružena dramska celina, urađena u intrigantnom žanru etno-horor trilera.

POSEBNO PRIZNANJE:
Zbog kvaliteta selekcije, Žiri je odlučio da dodeli tri specijalna priznanja za visok umetnički kvalitet navedenih filmova u okviru kratke forme:

ONI/THEM, autora Robina Lohmana iz Nemačke,
ONI jeste odlučna futuristička animacija protiv autoritarizma. U vreme kada su podele među ljudima sve veće i ne nazire im se kraj, ova priča nas podseća na to da smo, ispod nametnutih maski i boja, zapravo svi jednaki.

ODRASTI U MALO DRVO autorke Naomi Ribid iz Hrvatske. U ovom filmu
poetski melanholično dočarana je važna tema o potrebi ljudi da kradu od prirode, sve dok ne ostane ništa osim pustinje: ukoliko se ne pripazi, ovo može postati sudbina svakog turističkog mesta.

STARAC I KUTIJA, autora Miroslava Jelića iz Srbije. Likovno besprekorna,precizna i topla animirana priča o tri generacije jedne porodice u istoj kući:
dedi, sinu i unuku, baki, majci i snaji. Uspomene iz dedine kutije postaju igračke koje prenose ljubav, dok deda i unuk na kraju filma ponovo lete sa
papirnatim šarenim zmajem. STARAC I KUTIJA tako iznova otvara perspektivu
radosti, ljubavi i igre.

Prvi put ove godine, zahvaljujući Filmskom centru Srbije uz priznanja dodeljuje se i novčani deo nagrade za: GRAN PRI – najbolji film u kategorijama mini, mikro i kratkog filma (500 evra u dinarskoj protivvrednosti), za najbolji film u kategoriji mikro (160 evra), mini (160 evra) i kratkog filma (300 evra), kao i za najbolji srpski film (300 evra). Fond nagrada je 200.000 dinara.

Foto: Dušan Simović

Žiri 6. Međunarodnog festivala kratkog filma “KRATKA FORMA” za takmičarsku kategoriju dece i omladine u sastavu: prof. Narcisa Darijević Marković, reditelj (Srbija), Emilija Filipović, student fakulteta Savremene umetnosti, odsek produkcija (Srbija) i Boštjan Mašera, reditelj (Slovenija), posle odgledanih filmova jednoglasno je doneo sledeće odluke o nagradama:

Foto: Dušan Simović

1. GRAND-PRIX
Film: SLEPCI/THE BLIND, autorke Lucije Petkoviček, Hrvatska

2. NAJBOLJI DEČJI FILM (do 15 godina)
Film:OVDE TREBA NAPRAVITI MALO REDA, autora Jakova Popova, Srbija

3. NAJBOLJI OMLADINSKI FILM (15 – 19 godina)
Film: ALEX, grupa autora, Hrvatska