Културни центар “Мија Алексић” организује у четвртак, 26. марта 2026. године општинско такмичење рецитатора “Песниче народа мог”.

На смотри која ће бити одржана у великој сали Културног центра (Дом културе), у три старосне категорије, наступиће најбољи рецитатори са подручја општине Горњи Милановац, победници недавно одржаних школских надметања.

Смотра се под патронатом Централног савеза аматера Србије у култури и Центра за културу Ваљево, реализује 57. пут.

Победници такмичења представљаће општину Горњи Милановац на Окружној смотри која ће 9. априла 2026. године бити организована у Горњем Милановцу.

Почетак такмичења је у 10 сати.

Наталија Јанц, магистар историје, филозофије, природних наука и технологије представиће у петак, 27. марта 2026. године у галерији Дома културе “Војислав Илић” на Руднику изложбу “Поштовани господине колега, кореспонденција Милутина Миланковића (1879 – 1958)”.

Реч је о писмима које признати српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука, али и писац размењивао са истакнутим људима тога доба. Између осталог на изложби ће бити представљено и писмо Архиепископа Константинопољског – Новог Рима и Патријарха Мелетона IV упућено Миланковићу 1923. године, затим рођенданска честитка коју је Миланковић упутио Николи Тесли 1931. године, као и песма посвећена математичару Мики Аласу.

Отварање изложбе је у 18 сати.

О академику Милутину Миланковићу

• Математичким формулама је описивао ритам свемира.
• Направио је један од најпрецизнијих календара и променио наше разумевање планете и њене климатске циклусе.
• Иза портрета мушкарца на новчаници од 2.000 динара крије се прича о једном о најзначајнијих светских научника.

Милутин Миланковић је био српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука, али и писац. Радио је као професор примењене математике и небеске механике на Универзитету у Београду. Био је директор Астрономске опсерваторије у Београду, а учествовао је и у поновном оснивању Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније (члан комисије од 1948. до 1953.)

Пет занимљивих чињеница о Миланковићу

1. Изучавао бетон и градио мостове на почетку каријере

Рођен је 1879. године у Даљу, неделеко од Осјека, где је и започео школовање. Студирао је инжењерство на Техничкој великој школи у Бечу. Докторирао је 1904. године на теми теоријског истраживања бетона и пројектовања бетонских конструкција. Осмислио је и патентирао нове приступе бетонској конструкцији. Градио је бране, мостове, подизао грађевине у армираном бетону широм тадашње Аустроугарске, а реконструисао је и крило Техничке велике школе у Бечу.

2. Кратер на Месецу носи његово име

Милутин Миланковић 1909. године постаје професор Универзитета у Београду. Почиње да се бави небеском механиком, граном астрономије која проучава кретање небеских тела. Написао је неколико универзитетских уџбеника – “Небеска механика”, “Основе небеске механике” и “Астрономска теорија климатских промена и њена примена у геофизици”. Био је и директор Астрономске опсерваторије. Израчунавао је параметре Земљиног кретања. Бавио се и теоријом планетарних температура и утврдио да је средња температура површине Марса нижа за 30 степени Целзјуса у односу на Земљу.

У част његових достигнућа у астрономији,  научници Совјетске академије су 1965. године један кратер на тамној страни Месеца назвали „Миланковић“.

3. Миланковићев календар

На Конгресу православних цркава у Истанбулу, 1923. године Миланковић представља реформисани јулијански календар. Имао је идеју да се преступне године више не рачунају по правилу „свака четврта“, већ посебним прорачунима. Овом реформом календар постаје прецизнији, а разлика у односу на грегоријански појавила би се тек 2800. године. Правило за одређивање хришћанског празника Ускрса није мењано.

4. Теорија о смењивању ледених доба

Миланковић је открио и да дугорочне промене у односу Земље и Сунца утичу на климу и да управо оне покрећу почетак и крај ледених доба. Ледена доба смењују се на око 41.000 година. Ови циклуси, данас су познати као Миланковићеви циклуси. Миланковићева теорија добила је потврду 1976, када је студија објављена у часопису “Science” показала да се велике климатске промене у последњих 450.000 година поклапају са фазама Миланковићевих циклуса. Каснија истраживања, као што је анализа дубоких морских седимената и ледених језгара потврдила су у потпуности Миланковићев рад. Његова теорија данас је део званичне научне литературе Националне академије наука Америке.

5. Научник и писац

Миланковић је двадесетих година прошлог века имао идеју да развој астрономије представи у форми личних доживљаја. Писао је писма младом имагинарном пријатељу која су излазила у Летопису Матице српске. У њима је описивао путовања у прошлост како би посећивао познате научнике и истраживао њихове идеје, посебно о астрономији. Писао је на питак и разумљив начин. Преписка је касније сакупљена и објављена као књига “Кроз васиону и векове: Писма једног астронома”. Миланковић је аутор и других дела у којима се сусрећу наука, књижевност и простор.

Милутин Миланковић је преминуо 12. децембра 1958. у Београду.

Сахрањен је на београдском Новом гробљу, да би, осам година касније његови посмртни остаци, по његовој жељи, били пренети у породичну гробницу у Даљу.

Комедија: “Моја жена се зове Борис”

Театар при Дому културе “Иван Мазов Климе” из Кавадараца у суботу, 21. марта 2026. године гостоваће у Горњем Милановцу и у великој сали Културног центра извести представу “Моја жена се зове Борис”, коју је на сцену поставио Диме Боцев.

Реч је о делу Рафија Шарта, једног од познатијих савремених француских комичара, чији су текстови доживели велики успех на позоришним сценама света.

„Моја жена се зове Борис“ је савремена фарсична комедија, са сплетом заплета, заменом идентитета и мноштвом лудих ситуација које се одвијају невероватном брзином.

Теме комедије су проблеми обичног човека, осећања, прељуба, лажи, интриге, либидо…

Улоге тумаче: Видан Станев Диме Боцев, Благица Боцева Анастасија Данаилова, Саше Орешков, Цветанка Проиков и Александар Малинков. Костиме је урадила Сара Милевска, сценографију потписују Диме Темков и Тони Туримаџов.

Почетак представе је у 19 сати, а улаз је слободан.

Културни центар „Мија Алексић“ представиће у суботу, 21. марта 2026. године у холу испред велике сале изложбу цртежа, слика и ручних радова Снежане Перовић, уметнице из Бруснице код Горњег Милановца.

Отварање изложбе је у 13 сати.

Биографија:

Снежана Перовић је рођена у Чачку 1958. године. Основну школу и Гимназију завршила је у родном граду, а Економски факултет у Крагујевцу. Пуне три деценије била је запослена у ВИК Вршац као један од директора комбината.

И поред тога што је интересовање за цртање и сликање показивала од малена сликарством је почела аматерски да се бави у последње три године. Покренута огромном жељом и невероватним талентом, у седмој деценији почиње озбиљно да црта и слика и до сада је реализовала стотине слика и цртежа високог уметничког нивоа. Упоредо са сликањем и цртањем бави се и ретком примењеном занатском вештином израде јастука и јастучића техником тзв. индуске обраде текстила-платна.

Едукативна представа ”Браинротови – против превише нета и других штета“, путујућег позоришта “Панда” у петак, 20. марта 2026. године биће изведена на великој сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

Реч је о едукативној дечјој представи урађеној по причи Павла Лазаревића, награђиваног сценаристе из области д‌ечје литературе. На забаван и поучан начин представа говори о правилном коришћењу интернета, дигиталној сигурности и здравим навикама. Кроз игру, песму и препознатљиве ликове, деца ће сазнати како паметно да користе технологију и препознају све online изазове.

Ликове у представи: Тралалеро Тралала, Балерина Капућина, Тунг Тунг Сахур и Капућино Асасино отелотвориће академски глумци с вишегодишњим позоришним искуством.

Почетак представе је у 18 сати, а цена улазнице је 400 динара.

Продаја улазница на билетарници велике сале, радним данима од 13:00 до 20:00.

Један од најстаријих ансамбала староградског мелоса у Србији “Наракорд” у четвртак, 19. марта 2026. године од 19 сати одржаће концерт у великој сали Културног центра у Горњем Милановцу.

Ансамбл „Наракорд“ синоним је за квалитетну и лепу нову градску песму. Основао га је београдски музички прегалац и доктор стоматологије Ђорђе Kангрга, давне 1975. године.

„Велика културна баштина нашег народа заслужује да се негује на достојан начин, не крњећи лепоту и разноликости вечних песама. Брижљиво одабраним аранжанима, ансамбл „Наракорд“ се представља чистоћом и бриљантношћу гласова. Уједињује староградске и народне песме Србије и других наших крајева, снагом и једноставношћу својствено аутентичном традиционалном стилу.“ Ђорђе Kангрга

У свом скоро четрдесетогодшњем постојању, ансамбл је одржао више од 400 солистичких концерата у земљи и иностранству – „све од Аљаске до Аустралије“, гостовао је у многим телевизијским и радио емисијама и на музичким фестивалима. Само у београдском Дому синдиката одржао је четири солистичка концерата, које је снимила РТС. „Наракорд“ је снимио готово све изворне народне песме из Србије и преко 100 најпознатијих староградских. Неке од њихових легендарних нових градских песма су: „Песме смо певали старе“, „Хеј Сомборе“, „Фијакерист“. Занимљиви су његови препеви у новим аранжманима познатих италијанских канцона, руских и украјинских народних песама, као што су нумере: „O sole mio“, „Дњепр широки“, „Kаљинка“, циганска нумера „Аманге романе“ из филма “Цигани лете ка небу“.

Године 1976. ансамбл снима свој деби албум „Kажи ми, кажи“ за продукцију грамофонских плоча Радио телевизије Београд (ПГП РТБ) а касније четири албума за загребачки „Југотон“.
На Вечерима староградске песме у оквиру фестивала „Београдско пролеће“, осваја четири награде, а побеђује 1983. године са песмом Боре Ђорђевића „Kад испијем своје пиће“. Kроз ансамбл „Наракорд“ прошао је огроман број музичара и певача. Сталним подмлађивањем чланства, у трагању за најспособнијима, ансамбл је изнедрио велики број данас познатих еминентних извођача.

По смрти оснивача Ђорђа Kангрге 2005. године, вођење ансамбла преузима дугогодишњи члан, вокални солиста и гитариста Мирослав Мика Марковић. Године 2006. „Наракорд“ објављује албум под називом: „А живот тече даље“.

„Раније се староградска музика пазила, а Скадарлија је била као колевка за ансамбле те врсте. До ње се није могло доћи тек тако. Да би ансамбл уопште ушао у Скадарлију, морала је да се прође аудиција коју је водио Ђорђе Kараклајић, познати композитор и уредник у Радио Београду. Ако ниси био добар, није било шансе да се провучеш. Чак су и добри оркестри морали да иду на додатно ’пеглање’, да исправе недостатке, да би могли да засвирају у некој од скадарлијских кафана.“ Ђорђе Kангрга

Преузимање бесплатних улазница на билетарници велике сале, радним данима од 13:00 до 20:00.

Јeдaн oд трaжeниjих Stand Up кoмичaрa у рeгиoну Горан Винчић Винча у среду, 18. марта 2026. године наступиће у Горњем Милановцу у великој сали Културног центра са представом “Кoмeдиja je oзбиљнa ствaр”.

Реч је о пoтпунo нoвом мaтeриjaлу који у ситнe дeлoвe рaстaвљa сaврeмeни свeт – хaoс мeдиja и нeпрaвду, друштвeнe aпсурдe, гeнeрaциjскe сукoбe и свaкoднeвну дoзу лудилa кoja нaм пoстaje нoрмaлнa. Као и у претходним његовим Stand Up наступима (“Дeжурни кривац” и “Рeци ми дa сe шaлиш”),Винчa, крoз хумoр oтвaрa тeмe кoje сe чeстo гурajу пoд тeпих, прeтвaрajући их у смeх кojи oслoбaђa.

Визуeлни идeнтитeт комедије инспирисaн je симбoликoм пoзнaтe сликe “Stańczyk” пoљскoг умeтникa Jaнa Maтejкa. Нa њoj двoрскa лудa, jeдинa свeснa тeжинe пoлитичких и друштвeних пoтрeсa, сeди зaмишљeнa, дoк сe oкo њe oдвиja бeзбрижнa зaбaвa eлитe. Упрaвo тa идeja пoстaje тeмeљ Винчинoг нoвoг мaтeриjaлa.

Почетак представе је у 20 сати, а цена улазнице је 1200 дин.

Продаја улазница на билетарници велике сале, радним данима од 13:00 до 20:00.

Културни центар “Мија Алексић” организује у петак, 13. марта 2026. године у великој сали представу за децу „ЛО птице“ у извођењу Циркусфере из Београда.

Инспирисани птицама, они се баве људима. Инспирисани позориштем, баве се циркусом и обратно.

Користећи различите жонглерске дисциплине, извођачи Филип Ђикић, Милан Манић и Данка Секуловић приповедају деци различите приче. Величином лоптица које користе, причају о различитим догађајима код птица и код људи. Служећи се апстрактним, чудним и помереним симболима трагају за истином. А истина је увек, и у позоришту, и у циркусу, и у животу: игра.

А која све значења игра може имати, деца ће открити у представи уз помоћ ЛО птица.

Ова представа на духовит начин кроз спој геста и метафоре поставља комична питања: Вреди ли чекати Додоа? Треба ли заиста веровати свакој причи? Има ли истине на интернету? Може ли орао да се понаша као Феникс? Да ли смо и ми сами као ЛО птице?

Представу потписује Данка Секуловић. Сценографију је урадила Милица Бабић, а композитор је Миљан Секуловић.

Представа је намењена малишанима узраста 5+, а почетак је у 18 сати.

Театар „Талија” из Београда, извешће у среду, 11. марта 2026. године у великој сали Културног центра у Горњем Милановцу представу „Еро с оног света“, коју је на сцену поставио Дарко Јоксимовић (редитељ и аутор текста).

Реч је о ансанбл представи, младих глумаца, студената глуме и музичке уметности. Они ће на духовит начин и уз пуно музике, испричати причу о томе како је један Ера дошао на Олимп међу богове и како су Срби постали небески народ.

“Зевс и његова жена Мнемосина, шаљу своје ћерке на земљу да изуче науке и уметности, како би их касније, након стеченог знања и повратка на Олимп, прогласили музама и заштитницама тих области. Путујући по свету, све су се заљубиле у исту земљу (Србију) и у истог момка (Еру са Златибора). Све ћерке доносе на Олимп причу о лепом и паметном Ери, тако да мајка одлучује да га доведе на небо и прогласи богом, а његов народ – Србе, небеским народом.

У представи играју: Виктор Штула, Филип Коцић, Марија Кисо, Стрибор Видић, Сташа Стојановић, Теа Бољанић, Теодора Ђурђевић, Сташа Боберић, Лара Нерић, Ксенија Муслић, Тадија Бјелић, Тијана Јовановић, Хелена Штиковац и Анисија Милутиновић. Костим је урадила Милка Шилд, сценографију Марија Видић, музику потписује Владимир Рацковић, креатор маски је Александар Расинац Кемпес, а кореограф је Љиљана Јоксимовић.

Почетак представе је у 20 сати.

Улаз је слободан уз обавезно преузимање карата на билетарници Културног центра.

Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, у оквиру серије наступа студената Одсека за музичку уметност, у уторак, 10. март 2026. године у холу испред велике сале Културног центра у Горњем Милановцу организује концерт назива “Филум на точковима”.

Концерт ће извести студенти флауте, хорне, кларинета и гитаре: Марина Стевановић, Ива Јараковић, Милица Кучковић, Ђорђе Селаковић, Дуња Миљковић, Софија Јовановић, Анђела Поповић и Арсеније Марић.

Почетак концерта је у 20 сати.