Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u utorak, 15. juna 2021. godine u Modernoj galeriji knjigu “Etno pesme” koju potpisuju Mića Živojinović, dramski reditelj i Dušan Dule Jakovljević, pevač etno pesama.

Gost promocije biće Aleksandar Marušić, istoričar i viši kustos.
Program će upotpuniti pevačka grupa “Takovski eho” iz Gornjeg Milanovca.
Početak promocije je u 18 sati.

U okviru projekta NASTeatra “Decentralizacija kulture”, koji je delimično podržan od opštine Gornji Milanovac, urnebesna komedija “Svetozar III” u kojoj glavnu ulogu tumači naš sugrađanin Ivan Perković, u petak, 11. juna od 19 sati biće izvedena u Teočinu u školskom dvorištu.
„Svetozar treći“ je rađen prema tekstu „Kad umreh onomad“, Ljiljane Bralović, a u režiji Mihaila Kostadinova.
Likovi koje Svetozar pominje „NE POSTOJE“ … a sasvim su STVARNI. Publika će ih “Prepoznati”, tako da im može dati imena po svom izboru”.
Početak predstave je u 19 sati.

Gradsko pozorište „Moravište“ iz Ćuprije u četvrtak, 10. juna 2021. godine na velikoj sceni Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu izvešće komad Ivana Panića “Top od trešnje” koji je na scenu postavio reditelj Vladan Cvetković.

Komad je zasnovan na istinitoj priči o Jaćimu Jotiću, čoveku iz Pilatovića kod Požege, koji je iz poštovanja prema slavnoj vojničkoj prošlosti svog dede, solunca Živojina Jotića, napravio top od trešnjevog drveta i na Dan bezbednosti osuo paljbu iz njega. Zbog te “paljbe” je i krivično odgovarao.
Pisac Ivan Panić ovu priču pretočio je u dramsko delo koje se bavi večitim podelama u srpskom narodu na “nas” i “njih”, istovremeno ističući vrednost patrijarhalne srpske porodice koja ne zaboravlja pretke.
Jaćima, Bosiljku i Živojina Jotića, glavne junake ove predstave tumače glumci Gradskog pozorišta “Moravište”:Dejan Aćimović, Danijela Janković i Aleksandar Mileusnić. Obrena Mijajlovića tumači Marko Bošković.
Početak predstave je u 19 sati.
Preuzimanje besplatnih ulaznica u Kulturnom centru.

Radionica savremenog cirkusa i fizičkog teatra, koja je u okviru projekta “Art karavan” bila organizovana u četiri grada Srbije (Gornji Milanovac, Kosjerić, Kraljevo i Zaječar) u gradu pod Rudnikom realizovana je tokom maja 2021. godine.
Program je bio namenjen mladima, bez obzira na njihovo prethodno iskustvo u pozorištu, umetnosti ili sportu. Radionicu u Gornjem Milanovcu pohađalo je dvadesetak polaznika uzrasta od 11 do 19 godina.
Svoja stečena znanja iz oblasti žongliranja (lopticama i čunjevima) hulahop manipulacije, modernog plesa i drugih cirkuskih veština polaznici radionice predstaviće u sredu, 9. juna 2021. godine u večlikoj sali Kulturnog centra.
Projekat je podržan od strane fondacije Jelena Šantić, a u Gornjem Milanovcu je realizovan u saradnji sa Kulturnim centrom kao partnerskom institucijom.
Početak programa je u 19 sati. Besplatne ulaznice mogu se preuzeti na u računovodstvu Kulturnog centra svakim radnim danom od 7:30 do 17 sati.
Zbog epidemiološke situacije broj mesta je ograničen.

Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u petak, 4. juna 2021. godine u Modernoj galeriji izložbu crteža Slobodanke Bobe Nikolić, umetnice iz Beograda koja je dugi niz godina radila i stvarala u gradu na Despotovici.

Slobodanka Nikolić rođena je u Beogradu 1961. godine. Diplomirala je na odseku Savremeno odevanje na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1987. godine. Član je ULUPUDS-a od 1990. Godine. Autor je modnih kolekcija za mnoge modne kuće. Kostimografski je opremila tri predstave Milanovačkog pozorišta u Gornjem Milanovcu, a sarađivala je i sa Fakultetom dramskih umetnosti radeći kostime za studentske predstave. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za svoje kolekcije. Uporedo sa modom bavi se i slikarstvom.
Otvaranje izložbe je u 18 sati.

Komedija “Brat” Aleksandra Ristanovića, a u interpretaciji glumaca NASTeatra: Tatjane Dimitrijević, Ivana Perkovića i Aleksandra Ristanovića, ponovo će biti izvedena u petak, 4. juna 2021. godine u 19.00 sati u Domu kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku.
Predstava na jedan šaljivi način ukazuje na probleme koje danas imaju mlađe generacije:

O predstavi:
Goran i Jelena su mladi par, pred venčanjem. Jelena odlazi na kratak put, a Goran sa drugarima proslavlja momačko veče. Pred Jelenin povratak, u stan upada Šile, uterivač dugova. On traži od Gorana da isplati dug koji je prethodno veče napravio na kockanju. Jelena se vraća i zatiče Šileta u stanu. Goran , plašeći se da kaže istinu, predstavlja ga kao svoga BRATA sa kojim je odavno izgubio kontakt. Šile na to pristaje iz skrivenih motiva koje Goran ne može ni da zamisli.
Ovde nastaje potpuna komedija zabune i situacije u koju likovi iz scene u scenu sve dalje upadaju.
Ulaz je besplatan, a broj mesta je ograničen zbog epidemiološke situacije.

Pоzоrišnа prеdsтаvа „Suмrаk bоgоvа“ u produkciji Beogradskog dramskog pozorišta urađena po tekstu Ivora Martinića, a u režiji Jagoša Markovića (Po motivima filma Lukina Viskontija) u ponedeljak, 31. maja 2021. godine biće izvedena u velikoj sali Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.

Komad prati raslojavanja i sukobe unutar nacističkog društva, ali pre svega kroz sliku moralne erozije jedne elitne porodice i njihovog ponašanja u novim istorijskim okolnostima.
Ivor Martinić poštuje, u specifičnoj dramaturškoj stilizaciji čuvenog filma Lukina Viskontija (1969), vremenski sled moralnog sunovrata, a političkog uspona i bogaćenja porodice Fon Ašenbek (aluzija na čuvenu porodicu Krup), koji počinje palјenjem Rajhstaga 1933. godine, a završava se u Noći dugih noževa 1934. Sve je spojeno, bolјe rečeno svedeno u jednu sablasnu, makabričnu noć proslave pada stare Nemačke i rađanja nacizma. Uglađena rođendanska proslava prerasta u brutalnu, krvavu „igru stolica”, u kojoj u svakom krugu neko ispadne, tačnije izgubi život, a maske civilizacijske nadgradnje (skrupule, empatija, samokontrola) ubrzano spadaju, otkrivajući istinski smisao, u krajnjoj slici, ove bestijalne igre moći. Jagoš Marković o trećoj saradnji s BDP-om kaže: „Moramo svedočiti, moramo jedni drugima kazati – da ne bismo pomislili da je sve u redu, da ne bismo utrnuli. E, zato ’Sumrak bogova’.”
Uloge tumače: uloge: Slobodan Boda Ninković, Branka Katić, Isidora Simijonović, Vladan Milić, Pavle Pekić, Jovo Maksić, Milan Čučilović, Milica Zarić i Vanja Nenadić.
Uz režiju Jagoš Marković potpisuje adaptaciju, scenografiju i izbor muzike.
Jezičku adaptaciju uradila je Živana Rašković. Kostimograf je Bojana Nikitović, scenski govor – dr Ljilјana Mrkić Popović. Asistent reditelja je Tara Lazarević, a pomoćnik Ksenija Ćirica. Asistent kostimografa je Petra Fotez. Izvršni producent – Srđan Obrenović, a inspicijent: Dejan Popović.
Početak predstave je u 19 sati.
Cеnа ulаznicе: 1000 din.
Rеzеrvаciје: 032/711.119

Na Velikoj sceni Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu u četvrtak, 27. maja 2021. godine od 18:00 časova biće izvedena hit predstava za decu „Nevaljala Pepa“, urađena po motivima animiranog filma „Pepa Prase“.
Autor i reditelj predstave je Andrija Kovač, a uloge tumače: Mia Stanišić, Marko Nikolić i Maša Pantić.
Cena ulaznice je 300 dinara, a karte se mogu se kupiti u računovodstvu Kulturnog centra svakog radnog dana od 7:30 do 17 sati ili neposredno pred početak predstave.
Broj posetilaca je ograničen i predstava će biti izvedena uz poštovanje svih epidemioloških mera.
Informacije na tel: 032/ 711 – 119

Od 20. – 22. maja na bioskopskom repertora Kulturnog centra naći će se Ciklus filmova „Filmski klasici – 55 godina Praške škole i Centar filma“. Izbor je napravljen od filmova koji su izabrani na listu 100 najboljih srpskih igranih filmova u XX veku, a koji su digitalno restaurisani u saradnji sa Jugoslovenskom Kinotekom i kompanijom A1.

CIKLUS FILMOVA „FILMSKI KLASICI – 55 GODINA PRAŠKE ŠKOLE“
Pre 55 godina Srđan Karanović i Goran Marković bili su prvi studenti iz bivše Jugoslavije koji su otišli u Prag da studiraju režiju na čuvenoj praškoj FAMU, a nakon njih stigli su i Lordan Zafranović, Rajko Grlić i Goran Paskaljević. Ciklus filmova „Filmski klasici – 55 godina Praške škole“ obuhvata po jedan film reditelja iz Srbije: Srđana Karanovića, Gorana Markovića i Gorana Paskaljevića koji su sredinom sedmdesetih i kasnije, širom sveta proslavili našu kinematografiju. Izbor je napravljen od njihovih filmova koji su izabrani na listu 100 najboljih srpskih igranih filmova u XX veku, a koji su digitalno restaurisani. Program CIKLUS FILMOVA „FILMSKI KLASICI – 55 GODINA PRAŠKE ŠKOLE“ realizuje se uz podršku Filmskog centra Srbije.

55 GODINA CENTAR FILMA
Centar Film stvoren je željom članova Udruženja filmskih radnika i umetnika Srbije 1966. godine u Beogradu. Prvobitno kao Servis filmskih radnih zajednica koji okuplja stvaraoce, podstiče inicijative i stvara uslove za ostvarenje zajedničkih težnji kreativnog duha filmske proizvodnje. Početkom 70-tih dobija naziv Centar filmskih radnih zajednica, da bi konačno, 1978. godine prerastao u Centar Film. Centar Film je tokom 55 godina filmskog stvaralaštva bio susretište preko 500 autora i filmskih radnika, koji su svojim radom i stvaralaštvom proizveli više od 140 dugometražnih i 120 kratkih filmova najrazličitijih tema, žanrova i stilova, ostvarili preko 370 učešća na domaćim i međunarodnim filmskih festivalima i osvojili preko 260 značajnih nagrada.

Uživajte u srpskim filmskim klasicima na velikom platnu Bioskopa Kulturnog centra.

20. maj u 18:00h – VARLJIVO LETO ’68
Reditelj : Goran Paskaljević
Scenarista: Gordan Mihić
Producenti: Dušan Ceklić, Nebojša Vasilć
Glumci: Slavko Štimac, Danilo Bata Stojković, Mija Aleksić, Mira Banjac, Sanja Vejnović, Neda Arnerić, Dragana Varagić
Direktor Fotografije: Aleksandar Petković
Scenograf: Miljen Kljaković
Kostimograf: Marija Đorđević
Montažer: Olga Skrigin
Kompozitor: Zoran Hristić
U leto 1968. godine maturant Petar stasava za ljubav. Potreba da pronađe ženu svog života dovodi ga u niz delikatnih situacija i izbezumljuje njegovog oca koji veruje da omladinu treba vaspitavati čvrstom rukom. Petra ne interesuje naizgled prelomni, istorijski događaj iz 1968. Međutim, kada konačno pronađe pravu ljubav, ona usred društveno aktuelnih događaja, biva prekinuta.

21. maj u 18:00h – NEŠTO IZMEĐU
Reditelj: Srđan Karanović
Scenaristi: Srđan Karanović, Endru Horton
Producent: Milan Žmukić
Glumci: Keris Korfman, Dragan Nikolić, Predrag Manojlović, Renata Ulmanski, Zora Doknić-Manojlović, Gorica Popović, Nina Kirsanova, Petar Ilić
Direktor Fotografije: Živko Zalar
Scenograf: Miljen Kljaković
Kostimograf: Saša Kuljača
Montažer: Branka Čeperac
Kompozitor: Zoran Simjanović
Američka novinarka dolazi u Beograd i susreće dva jugoslovenska prijatelja koji se, na egzotičnoj granici između istoka i zapada, bore za njenu naklonost, ako ne i srce.

22. maj u 18: 00h – NACIONALNA KLASA DO 785 ccm
Reditelj: Goran Marković
Scenarista: Goran Marković
Producenti: Aleksandar Stojanović, Slobodan Pavičević, Milan Vujnović
Glumci: Dragan Nikolić, Bogdan Diklić, Bora Todorović, Voja Brajović, Aleksandar Berček, Gorica Popović, Rade Marković, Olivera Marković, Mića Tomić, Dragomir Felba, Danilo Bata Stojković, Jelica Sretenović, Irfan Mensur
Direktor Fotografije: Živko Zalar
Scenograf: Miodrag Mirić
Kostimograf: Nadežda Perović
Montažer: Vuksan Lukovac
Kompozitor: Zoran Simjanović
Mladić iz predgrađa, automobilski trkač u nacionalnoj klasi, u skladu sa svojom strašću važi i za velikog ljubavnika. Ali, sve to nije u skladu sa njegovim ambicijama da i dalje vozi u nacionalnoj klasi. Da bi prešao u višu klasu, mora da pobedi u važnoj trci, a da bi u tome uspeo mora da odloži služenje vojnog roka. Za to mu služi Mile, bubrežni bolesnik, koji umesto njega ide na preglede. Međutim, to ne uspeva, kao što ne uspeva ni izbegavanje braka sa službenom devojkom, koja je zatrudnela. Na kraju, on gubi trku, gubi slobodu, ali dobija prijatelja – na ispačaj u vojsku dolazi mu samo Mile…

Udruženje Makedonaca Moravičkog okruga „Dame Gruev“ u okviru Dana makedonske kulture u Gornjem Milanovcu – „Mi svom gradu“ predstaviće u subotu, 22. maja 2021. godine u Modernoj galeriji Kulturnog centra izložbu slika i ikona Đorđa Ivanova, umetnika iz Strumice.
Reč je o umetniku specifičnog likovnog izražavanja, naročito na polju ikonografije. Pripada redu izuzetnih i retkih umetnika sa smislom za detalje, što ga pre svega čini vrsnim ikonopiscem.
Otvaranje izložbe je u 19 sati.

Iz Kataloga
Đorđe Ivanov je rođen 1954. godine u Strumici. Retki su ljudi koji su kao Đorđe Ivanov uspeli da spoje svoje dve velike ljubavi, letenje i slikarstvo, i obe dovedu do savršenstva: letenje na supersoničnom avionu i slikanje na impresivan i neponoviljiv način. Ivanov iza sebe ima vrlo značajne izložbe u zemlji i inostranstvu i u domenu likovne umetnosti postiže velike i zapažene rezultate. Ivanov stvara intenzivno, mnogo, obrađuje razne teme: pejzaže, ikone, sve ga zanima, provocira i privlači, ali je ipak najdosledniji vezi umetnik- pilot. U centru njegovih prelepih slika najčešće se vide avioni čudesnih oblika, plavetnilo neba, let, kao njegova najjača inspiracija, a sve to ukomponovano u jedinstvene pejzaže nebeskog prostranstva oslikane predivnim bojama i maštom, onako kako pilot- slikar uvek, iznova doživljava taj plavi vidokrug u oblacima u beskraju. Na Ivanovljevim slikama pilot dominira nebom, kao da konotrliše to nepregledno prostranstvo- vlada njime i avionom u tom beskrajnom carstvu tišine.
S obzirom na to što sam profesionalac, mogu da kažem, da sam impresioniran ovom izložbom, u kojoj je sa puno osećanja i ljubavi, ekspresijom i percepcijom tehnike dočarana jedna profesija, ovom prigodom avijatičarska, jer prerasta u umetnost. Iznenađen sam crtačkom sigurnošću i preciznošću autora. On je primer samopregornog rada, gde su rezultati, koji su pred nama, vrlo ubedljivi i vidljivi. NJegove slike imaju veliku umetničku vrednost, što potvrđuje činjenicu da čovek mora s ljubavlju da radi svoj posao i da mu se u potpunosti preda, kako bi upravo postigao najznačajnije rezultate.
Autor ovih divnih slika je kreativno osmislio život, te u časovima odmora stvara priče iz svog života, iz sredine kreativnog bića. Đorđe Ivanov je krenuo putevima likovne umetnosti, da zadovolji svoju strast, ovaploti se na stvaralačkim poljima koja bukte u darovitim ljudima. Ta osećanja u nepreglednim prostorima, kao erupcija izbijaju iz njegovog bića, te na jedinstven način ispisuju doživljaje pripadnika ove profesije. NJegovi pejzaži su osobeno viđeni i na slikarska platna preneseni, spontano, sa dubokom senzibilnošću i majstorstvom. Đorđe Ivanov je uveliko ušao u likovnu umetnost, spoznao mnoge tajne, ali i dalje istražuje i osvaja nova područja u nepreglednim, beskrajnim prostorima.
Ljupče Apostolovski, likovni kritičar

Đorđe Ivanov je umetnik specifičnog likovnog izražavanja, naročito na polju ikonografije i pripada redu izuzetnih i retkih umetnika sa smislom za detalje, što ga pre svega čini vrsnim ikonopiscem. Božji dar za slikanje i pilotiranje u nebeskom carstvu je Đorđa Ivanova odvojio od ovog privremenog materijalnog bitisanja i vinuo ga u sferu duhovnog, dostupnu samo odabranima. Verujem, da će umetnik Ivanov u svom razvoju kvalitetno evoluirati i biti u svrstan među naše najeminentnije umetnike ikonografe. Neka ga Bog dugo poživi i podari mu obilje duhovne snage u stvaralaštvu.
S Božjim blagoslovom, Protojerej Đuro Skočić