Lutka predstava “Guska na Mesecu” u interpretaciji glumaca dečjeg pozorišta “Zvedica” iz Zrenjanina, za decu Gornjeg Milanovca, biće izvedena u utorak, 23. avgusta 2022. godine od 18 sati na platou ispred “Starog suda”.

Foto: Dečje pozorište „Zvezdica“
Reč je o predstavi Stevana Pešića. Dramatizaciju i tekstove songova potpisuje Tatjana Reljin. Lutke, scenografiju i likovnu opremu uradila je Blagovesta Vasileva. Muziku je aranžirao Vladimir Agić, a u predstavi igraju Miljan Vuković i Tatjana Reljin.
Predstava je bajka o Guski koja je zaljubljena u Momka. Obavlja sve kućne poslove, leti na Mesec i nosi jaje koje će spasiti Zmaja od usamljenosti…
U ovoj Pešićevoj bajci, kao i u drugim njegovim komadima, dobro i zlo nisu oštro izdeljeni, kao sto ni likovi nisu strogo podeljeni na dobre (pozitivne) i zle (negativne). Čak je i Zmaj (koji je gotovo svuda simbol zla) dat kao usamljena i bespomoćna ličnost o kojoj nema ko da brine. Time Pešić, nije želeo da kaze da zlo ne postoji. Naprotiv. On time skreće pažnju da su dobro i zlo isprepletani i da ih nije uvek lako razlučiti, ali ih treba otkrivati. Na taj način, on ostavlja gledaocu da sam iznalazi misli i ideje koje su sadržane u njima, pokazuje i to koliko veruje u decu, koliko poštuje njihovu ličnost i koliko ceni njihove mogućnosti!

Foto: Dečje pozorište „Zvezdica“

Operski pevači Ljubica Vraneš (mecosopran) i Dragoljub Bajić (bas) uz klavirsku pratnju Tijane Kiković u utorak, 23. avgusta 2022. godine u Domu kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku održaće koncert naziva „Najlepše vojvođanske pesme“.
Ulaz je slobodan, a početak programa je u 18 sati.

Koncert su podržali: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, kompanija „Contago“ i Rudnik i flotacija – Rudnik.

Književno društvo „Zapis“ i Kulturni centar u četvrtak, 18. avgusta 2022. godine organizuju u Gradskom parku, kod česme „Vodeni cvet“ književno – muzičko veče na Preobraženje. Biće to prilika da novi i stari članovi „Zapisa“ široj javnosti predstave svoje književno stvaralaštvo.
Program će nastupom upotpuniti Đorđe Dabić.
Početak programa je u 18:30 sati.

foto: gminfo.rs

Sabor violinista Srbije, četvrti po redu, ove godine u Pranjanima će biti realizovan 19, 20, i 21. avgusta. Za najprestižnije nagrade, u dve takmičarske kategorije, nadmetaće se 36 virtuoza na violini.
Prvog saborskog dana, snage će odmeriti 18 mladih violinista. Takmičenju prethodi otvaranje Sabora, a potom i veče posvećeno Bobanu Vozu, nekrunisanom kralju violine. Nakon proglašenja pobednika u kategoriji mladih violinista nastupiće ”Panorama bend”.
Za Zlatnu i Prvu violinu Srbije, drugog dana Sabora nadmetaće se profesionalni violinisti. Uslediće proglašenje pobednika i koncert pobednika Sabora. Veče će upotpuniti koncert Perice Vasića koji će na taj način obeležiti jubilej 35 godina “druženja” sa violinom .
Treći saborski dan predviđen je za koncert Branka Ristića i Saše Petrovića, i nastup Zorice Brunclik u pratnji orkestra Miroljuba Aranđelovića Kemiša.

Program Sabora

Petak, 19. avgust 2022. godine
13.00 Svečano otvaranje
19.00 Veče Bobana voza
20.00 Takmičenje mladih violinista Srbije

Subota, 20. avgust 2022. godine
19.00 Koncert pobednika u kategoriji mladih violinista
20.00 Takmičenje profesionalaca za Prvu i Zlatnu violinu Srbije. Ponoćni koncert.

Nedelja, 21. avgust 2022. godine
20.00 Koncert: Branka Ristića i Saše Petrovića
21.00 Koncert: Zorice Brunclik, orkestar Miroljuba Aranđelovića Kemiša

Gordana Matijević Nedeljković – violina i Marija Đukić – klavir u petak, 12. avgusta 2022. godine održaće koncert u holu velike sale Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.
Na repertoaru će biti odabrana dela: Hendla, Mocarta, Betovena, Šopena, Vijetana.
Početak koncerta je u 20 sati.

Gordana Matijević Nedeljković je diplomirala i magistrirala u klasi prof. Fern Rašković na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Osvojila je više nagrada na republičkim i saveznim takmičenjima, kao i nagrade iz fondova Merije Petrović i Meri Žeželj Majer. Dobitnik je diplome na takmičenju mladih umetnika Jugoslavije (Zagreb, 1987), nagrade za najbolju interpretaciju na festivalu Muzika u Srbiji (1988) i druge nagrade na Međunarodnoj tribini kompozitora (1992) za nastupe sa kamernim ansamblima. Bila je član Trija „Skovran“ sa kojim je osvojila prvu saveznu nagradu (1987). Član je BGO „Dušan Skovran“ od 1984, a koncertmajstor od 1987. godine. Nastupala je na brojnim koncertima ovog orkestra u zemlji i inostranstvu, a kao solista u Grčkoj, Sloveniji, Rusiji, Bugarskoj, Makedoniji i Turskoj. Učestvovala je na festivalima – BEMUS, BELEF, NOMUS, Međunarodna tribina kompozitora, „Mokranjčevi dani“, „Mermer i zvuci“, Međunarodni festival Santorinija, „Ohridsko leto“, „Evropa u Sankt-Peterburgu“ i „Sofijska muzička nedelja“. Kao solista, nastupala je sa istaknutim dirigentima i umetnicima, Vladimirom Černušenkom, Kristijanom Ganšom, Klaudijom Vandelijem, Ronaldom Colmanom, Nejdželom Kenedijem, Sretenom Krstićem, Erazmom Gaudiomonteom, Konradom van Alfenom. Zapažen je izvođač savremene muzike (prvo izvođenje u Srbiji: P. Paterson – Koncert za violinu, S. Božić – Žitije Zografa Ribničkog, R. Von Vilijams – Končerto akademiko, A. Part – Tabula rasa, itd.), a nedavno je premijerno izvela i snimila koncert Iana Vilsona “Sullen Earth”, koji je napisan specijalno za nju. Od 1986. je neprekidno uključena u pedagoški rad na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na Katedri za gudačke instrumente, a od 2014. je u zvanju redovnog profesora. Šef je Odseka za gudačke instrumente, Dobitnik VELIKE PLAKETE SA POVELJOM (2015) koju dodeljuje Univerzitet umetnosti u Beogradu.

Marija Đukić je diplomirala i magistrirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Srđana Grbića. Usavršavala se na majstorskim kursevima u Turu (Francuska) kod prof. Alekseja Nasedkina i u Sionu (Švajcarska) kod prof. Bernharda Eberta. Provela je dve godine na specijalizaciji u Sankt-Peterburgu (Rusija), na Konzervatorijumu Rimski-Korsakov, u klasi prof. Jekaterine Murine. Zaposlena je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu kao redovni profesor na Katedri za klavir. Nastupala je kao solista i kamerni muzičar u Beogradu, mnogim gradovima Srbije, u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Rusiji, Švajcarskoj, Italiji, Grčkoj, Turskoj. Na njenom repertoaru su najzastupljenije kompozicije klasicizma i romantizma. Poseduje poseban afinitet prema kompozicijama Frederika Šopena. Jedan od najznačajnijih i najuspešnijih koncerata sa Šopenovim delima izvela je u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine 2010. godine, povodom dvestote godišnjice rođenja kompozitora. Nastupala je i u različitim kamernim ansamblima, kao član dua sa pevačima, flautistima, violinistima, kao član trija Amorosso i trija Classica Aeterna. Nastupala je na koncertima u okviru Tribine kompozitora i Međunarodnog festivala harfe. Snimala je za Radio Beograd. Kao solista sarađivala je sa Beogradskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTS, Orkestrom Doma vojske i Beogradskim gudačkim orkestrom Dušan Skovran.

Tradicionalna smotra narodnog stvaralaštva „Veče pod grmom“, biće organizovana u utorak, 9. avgusta 2022. godine u Takovu, na platou ispred Takovskog grma, mesta gde je 1815. godine knez Miloš Obrenović podigao Drugi srpski ustanak.

Manifestacija se, priređuje na Pantelijevdan, a na ovogodišnjoj Smotri nastupiće: KUD „Šumadija“ (rekreativni i ansambl veterana, kao i Prvi i Treći ansambl u pratnji orkestra) i izvorna pevačka grupa „Crnućanka“, predvođena Ivanom Todorović, etnomuzikologom. Voditelj programa je Tamara Raković. Početak programa je u 20 sati.
Udruženje „Rudnički vidici na Pantelijevdan „Pod tremom“ organizovaće svoju izložbu.
Smotru „Veče pod grmom“ organizuje Kulturni centar u saradnji sa mesnom zajednicom Takovo a pod pokroviteljstvom opštine Gornji Milanovac.

Mesna zajednica Družetići i Osnovna škola „Ivo Andrić“ Pranjani, uz pomoć opštine Gornji Milanovac, Kulturnog centra Gornji Milanovac i Turističke organizacije iz Gornjeg Milanovca, – godinama unazad u Kamenici organizuju manifestaciju “Ilindanski dani“.
Cilj manifestacije je da se otrgne od zaborava naša kultura, jezik, tradicija, narodni folklor i izvornost.
U okviru manifestacije biće organizovani: šahovski turnir, kao i turnir u malom fudbalu i stonom tenisu.

Lutka scena “Pepino” iz Niša izvešće u utorak, 2. avgusta 2022. godine na Platou ispred zgrade Starog suda lutka predstavu za decu “Cirkus”.
Biće to prilika da se najmlađi gornjomilanovčani upoznaju sa različitim tipovima lutaka i upoznaju magiju i lepotu lutkarstva.
Početak predstave je u 18 sati.

O lutkarskoj sceni “Pepino”
Lutka scena je profesionalna lutkarska trupa od 1997 godine. Lutka scena “ Pepino “ svoju prvu premijeru imala je 17. novembra 1997. godine. Ideja putujuće lutkarske trupe se tokom ovih godina razvijala pa je sada u pozoristancu šestoro – pet glumaca, jedan majstor svetla i tona. Želja nam je da sačuvamo umetnost lutkarstva i da deci, pogotovo u malim mestima, pokazemo različite tipove lutaka, magiju i lepotu lutkarstva. Većina naših predstava su po žanru komedije i nose poruke drugarstva, ljubavi, poverenja…

GOSTOVANJA:
– Austrija – Bec 2000.
– Svajcarska – Cirih 2004.
– Svedska – Geteborg, Stokholm, Malme 2005.
– Indija – Nju Delhi, Kalkuta, Dzajpur 2005.
-Slovenija – Ljubljana, 2013

FESTIVALI:
– Belorusija – Vitebsk, Brest 2001, 2007.
– BiH – I. Sarajevo 2000 – 2011.
– Rumunija – Botosani 2003.
– Poljska – Lomza 2003.
– Bugarska – Silistra 2001. Pazardzik, Jambol 2004.
– Ukrajina – Uzgorod 2004.
– Tajvan – Doulio 2004.
– Spanija – Tenerife 2006.
– Tunis – Tunis, Nabuel, Msaken 2006.
– Rusija – Samara, Ulan – Ude , Ceboksary 2008, 2012, 2013.
– Kina – Sangaj 2010.
– Indonezija – Dzakarta 2013.
– Kina – Nancong 2014
– Egipat – Aleksandrija 2014
– Taiwan – Huwei 2015
– Taiwan – Huwei 2018

Povodom 6. avgusta – Dana rudara “Rudnik olova i cinka – Rudnik” i kompanija Contango predstaviće u Galeriji Doma kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku izložbu fotografija „Rudnik moja dedovina“. Postavku čini više od 50 fotografija, uveličanih i prilagođenih za ovu izložbu, a rađenih u sepia tehnici iz perioda od 1952. – 1965. godine. Na fotografijama su prvi posleratni rudari. Tu su i dedovi i pradedovi porodica Ignjatović i Hrnjaković, ali i drugih čiji su preci rudarili na Rudniku još u doba Karađorđa. Građa za ovu izložbu je iz arhive Adama Miletića.
Otvaranje izložbe je u 18 sati.
U čast rudara i rudarskog poziva kompanija „Rudnik i flotacija – Rudnik“ otvoriće svoja vrata. Tog dana biće organizovano niz sportskih takmičenja, kao i takmičenje u spremanju „najboljeg rudarskog kotlića“.
Centralna proslava na Rudniku tokom koje će biti dodeljena priznanja za najbolje rudare i radnicu, kao i jubilarne nagrade za zaposlene u privrednom društvu Rudnik za 10, 20, 30 i 40 godina rada biće upriličena u Samačkom domu.

Inače, Dan rudara u Srbiji obeležava se u znak sećanja na početak štrajka u Senjeskom rudniku 6. avgusta 1903. godine, zbog otpuštanja trojice rudara koji su štitili prava radnika. Rudari tog okna su, tada tokom devet dana štrajka, se izborili da im se kolege vrate na posao i uspeli da im se skrati radno vreme.

Ana – Brit Ravna, umetnica iz Norveške, ovogodišnji učesnik likovne kolonije “Mina Vukomanović Karadžić” predstaviće svoje stvaralaštvo u utorak, 26. jula 2022. godine u holu ispred velike sale Kulturnog centra.
Izložbu čine printovi njenih slika stvaranih tehnikom ulje na platnu i kosti na kojima je slikala.
Otvaranje izložbe je u 13 sati.

Ana-Brit Ravna dolazi iz Mšjena, Norveška. Živela je na zapadnoj obali Švedske 20 godina. Tamo je i počela umetničko školovanje. Školovala se u Umetničkoj školi Falkenberg, Švedska, a potom i u Nordijskoj umetničkoj školi, Kokola, Finska. Od 2006. godine radi kao nastavnik likovne umetnosti u Školi kulture u opštini Vefsen Realizovala je brojne projekte u školama u Vefsenu i Graneu. Radila je scenografiju za pozorišne predstave u Kući kulture u Mšjenu. Trenutno radi na ilustraciji knjige za decu “Priče o vodi”. Većinom slika u ulju, ali pravi i skulpture od različitih materijala: betona, drveta, metala, maše papira, gipsa i keramike. Uživa u slikanju na kostima nađenim u šumi u blizini svoje kuće. Na izložbi u G. Milanovcu izložiće je otiske svojih slika u ulju i kosti na kojima je slikala.