Kulturni centar „Mija Aleksić“, od 1. oktobra 2023. godine, započeo je upis mališana u likovnu radionicu „In Gogh“. Radionica je namenjena deci uzrasta od 5 do 15 godina.
Program radionice, osim rada sa klasičnim materijalima, podrazumeva i rad sa materijalima koji ne ulaze u planove časova likovne kulture.
Upis zainteresovanih mališana – 065/5715135.
Gornji Milanovac se i ove godine pridružio gradovima Srbije u obeležavanju “Dečje nedelje“ koja će, od 2. do 8. oktobra biti ispunjena brojnim zabavnim i edukativnim sadržajima.
Dečija nedelja se svakog oktobra realizuje u cilju poboljšanja položaja deteta u Srbiji. Ova nacionalna manifestacija predstavlja uspešan model saradnje države, različitih civilnih i strukovnih organizacija, i povezivanja svih važnih aktera u zaštiti dečjih prava.
Ove godine Dečija nedelja se realizuje pod sloganom: „Veliko srce dece Srbije”, a akcenat je stavljen na unapređenje zdravog i bezbednog okruženja u kom deca mogu da razvijaju sve svoje potencijale. Takođe je posvećena i vršnjačkoj i međugeneracijskoj toleranciji.
Tokom Dečje nedelje Kulturni centar će upriličiti niz interesantnih programa:
Utorak, 3. oktobra 2023. godine / 13:00 / velika sala KCGM
“Muzički bioskop”, filmska projekcija uz nastup kamernog sastava
Sreda, 4. oktobra 2023. godine / 18:00 / velika sala KCGM
Uroš Petrović i drugari, “Zagonetna pitanja” – radionica
Četvrtak, 5. oktobra 2023. godine / 14:00 / velika sala KCGM
“Put oko sveta”, lutka predstava
Subota, 7. oktobra 2023. godine / 14:00 / hol – velika sala KCGM
Naslikaj filmski plakat, likovna radionica
„Muzički bioskop“ – druga serija projekcija za mališane Gornjeg Milanovca biće upriličena sutra (3. oktobar 2023. godine ) u velikoj sali Kulturnog centra “Mija Aleksić”.
Projekat „Muzički bioskop“ je namenjen deci i posvećen njihovoj muzičkoj edukaciji. Ideja projekta ogleda se pre svega u upoznavanju najmlađih sa klasičnom muzikom, na jedan nov i nesvakidašnji način. Projekat je koncipiran tako da kamerni sastav sačinjen od sedam do deset muzičara uživo izvodi muziku i efekte iz crtanih filmova koji se istovremeno emituju na projekcijskom platnu na sceni.
„Muzički bioskop“ je, u proteklih šest meseci videlo više od 5000 mališana.
Projekcija u Gornjem Milanovcu sadrži sledeće epizode:
• Ozbiljno smešna muzika;
• Tri praseta;
• Smešne bajke;
• Zveknuti zekan.
Glavni junaci ovih crtanih filmova su Duško Dugouško, lovac Elmer, Ružno pače, Tri praseta, Palčić, Cvrčak i mrav i mnogi drugi.
Muzika druge serije projekcija predstavlja sklop transkripcija i nove muzike kompozitora Predraga Radisavljevića i Igora Andrića. U okviru programa mogu se čuti Mađarske igre Johanesa Bramsa, muzika iz baleta Petra I. Čajkovskog, „Priče iz bečke šume“, „Na lepom plavom Dunavu“ Johana Štrausa, „Orfej u podzemlju“ Žaka Ofenbaha, „Onamo ‘namo“ Davorina Jenka i drugih. Kamerni sastav koji nastupa u prvoj seriji sastavljen je od gudačkog kvarteta, flaute, harmonike, harfe i perkusija.
U sinhronizaciji crtanih filmova iz prve, druge i treće serije projekcija učestvovali su reditelj Đorđe Nešović, glumci Milomir Rakić, Nevena Kočović, Aleksandar Petković, Petar Lukić, Milica Redžić Vulević i solo pevač Bojan Đurić.
Početak „Muzičkog bioskopa“ je u 13 sati.
U čast Mije Aleksića, Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca u petak, 6. oktobra 2023. godine na velikoj sceni Kulturnog centra Gornji Milanovac izvešće predstavu “Bašta sljezove boje”, urađenu prema istoimenom delu Branka Ćopića.
Predstavu je na scenu postavio reditelj Marko Misirača, a uloge tumače: Miloš Кrstović, Nikola Pejković, Miodrag Pejković, Saša Pilipović, Milić Jovanović, Ana Todorović Dialo, Nenad Vulević, Sanja Matejić, Aleksandar Milojević i Mladen Кnežević.
Početak predstave je u 19 sati, a cena ulaznice 500 dinara.
Reč reditelja:
Uvodeći nas u „Baštu sljezove boje“, jednu od svojih najlepših zbirki priča iz ranog detinjstva, svojevrsnu poemu o „izgubljenom raju“ u koji je večito težio da se vrati, među svog djeda Radu, strica Nidžu, majku Soju, samardžiju Petraka i ostale „dobre ljude i svete bojovnike“, Branko Ćopić nas je, kroz pismo svom mrtvom prijatelju Ziji Dizdareviću, književniku ubijenom 1942. godine u logoru Jasenovac, upozorio na „crne konje i crne konjanike, noćne i dnevne vampire“ koji se umnožavaju po svetu dok on, pre nego ga odvedu, žuri da ispriča „zlatnu bajku o ljudima, dobrim starcima i zanesenim dječacima“ čije su mu seme posejali u srce još u detinjstvu.
U vremenu kada su crni konji i crni konjanici već uveliko tu i kada apokaliptična neman u obliku terorizma, novog svetskog rata, fašizma u malom i velikom ili neoliberalnog kapitalizma preti da će uništiti sve ono duhovno i humano u ljudskoj jedinki, verujem da vraćanje u svet „dobrih staraca i zanesenih dječaka“ pod mitskom planinom Grmečom može da nas bar malo podseti na prave ljudske vrednosti i pomogne nam da sačuvamo sebe i svoje najbliže od nadolazećeg zla koje je Branko Ćopić predosećao ali isto tako i verovao „da još uvijek nije iskovana sablja koja može sjeći naše mjesečine, nasmijane zore i tužne sutone“.
Uroš Petrović, jedan od omiljenih i čitanijih dečjih pisaca u Srbiji i regionu u sredu, 4. oktobra 2023. godine u velikoj sali Kulturnog centra “Mija Aleksić” održaće radionicu za decu osnovnoškolskog uzrasta naziva “Zagonetna pitanja”.
Cilj radionice je razvijanje kreativnog i logičkog mišljenja, otkrivanje darovitosti za rešavanje skrivenih značenja zagonetki, podsticanje i razvijanje dečije mašte i stvaralaštva.
Početak radionice je u 18 sati.
Uroš Petrović je rođen 1967. u Gornjem Milanovcu, a od 1975. godine živi i radi u Beogradu. Piše knjige za decu i mlade koje pomeraju granice.
Objavio četrnaest knjiga, romana, priča, zagonetki i pesama. Jedan je od najčitanijih pisaca u Srbiji i regionu. Njegove knjige su: “Marta Smart i vašar zagonetki”, “Tajne veštine Marte Smart”, “Zagonetne priče”, “Deca bestragije”, “Karavan čudesa”, “Priča o Jangu”, “Peti leptir”, “Martina velika zagonetna avantura”…
Njegov roman “Peti leptir” bio je inspiracija za istoimeni film snimljen u 3D tehnici.
Uroš Petrović je dugogodišnji predsednik Mense, koautor NTC programa obrazovanja u osnovnim školama, dobitnik Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i dobitnik nagrade Zmajevih dečijih igara za 2011. godinu.
Zagonetna pitanja – put do prave avanture razmišljanja
Svedoci smo sve veće dostupnosti podataka. Za samo dve sekunde, bilo kakav podatak pojaviće se na ekranu naših elektronskih naprava – od računara do mobilnih telefona. Za manje od dve sekunde može se videti godina bilo koje velike bitke, ili latinsko ime neke biljke. Dakle, doći do podataka – već sada nije izazov. Ali kako da te podatke iskoristimo, primenimo, povežemo dva ili više i zaključimo treći, to je ono što ovakvim metodom želimo da naučimo i uvežbamo decu. Nije li to prva priprema za životne i radne izazove – rešavati kreativno i uspešno probleme onime čime u tom trenutku raspolažemo?
Suštinska razlika između zagonetnog pitanja i uobičajeneg pitanja iz školovanja je u tome što će na uobičajeno školsko pitanje odgovor dati samo onaj koji je naučio, zapamtio, čuo došaptavanje ili na drugi način prethodno usvojio znanje potrebno za odgovor. Takvo dete će odgovoriti odmah. Deca koje nisu čula, naučila ili na drugi način došla u posed podataka potrebnih za odgovor – neće odgovoriti, neće razmišljati, neće dati svoju ideju, neće se igrati, neće razigravati svoju neuronsku mrežu.
Kod rada uz primenu zagonetnih pitanja, svega toga bude, i to u velikoj meri.
Učitelj ili vaspitač koji se obuči da pravi ovakva pitanja, moći će da, kada god poželi, oživi atmosferu u radu sa decom i makar na nekoliko minuta kreira dinamičan, zanimljiv proces u kome čitava grupa razmišlja i pokušava da primeni sve što zna, sazna, pretpostavi ili zaključi da dođe do odgovora. Ovako se kod mališana hrabri i uvežbava i krucijalno važna veština postavljanja pravih pitanja za sticanje novih podataka koji im mogu pomoći na putu do traženog odgovora.
Iz dosadašnje prakse, evidentno je da deca toliko vole ovakav način rada, da čitavo odeljenje može da se pred kraj uspešnog časa bukvalno nagradi sa par zagonetnih pitanja.
Kako svesti zagonetno pitanje o temi za starije na mlađi uzrast?
Na primer, želimo da deci postavimo pitanje o Van Gogu, čuvenom slikaru. Jasno je da većina mališana mlađeg uzrasta ne zna o kome je reč. Trebalo bi zato da prethodi jasan i zanimljiv uvod.
Primer:
Draga deco, mnogi od vas lepo crtaju. Postoje i neki odrasli ljudi, koji tako lepo crtaju da čitavog života samo to rade i za njih se čuje u čitavom svetu. To su slikari. Jedan od najpoznatijih slikara bio je i jedan čovek koji se zvao Van Gog (Nije cilj ovog uvoda da deca zapamte ime ili delo slavnog umetnika, iako se i to često događa, kao usputna, neplanirana dobrobit ovakvog načina rada).
E, draga deco, kada se priča ili piše o tom slikaru, koji je živeo pre više od 150 godina i naslikao gotovo dve hiljade slika i crteža, veoma često se pominje jedna koja se zove “Pšenična polja sa vranama”. Zašto se baš ta slika pominje češće od većine drugih?
Uslediće temeljno promišljanje o slikarima i njihovim delima. Deca će pokušati da dokuče zašto se baš ta slika tako često pominje, u čemu je njena posebnost u odnosu na ostale:
– To je njegova najveća slika!
– To je jedina njegova slika na kojoj su neke životinje!
– To je jedina njegova slika koju je nacrtao flomasterima!
– To je njegova najmanja slika!
– To je slika za koju je dobio najviše para!
– To je jedina slika koju je nacrtao naopačke!
– To je slika koja nije kockasta! (Dete želi da kaže da nije kvadratnog oblika!)
– To je jedina njegova slika koja je skroz žuta!
Posle puno ideja, razmišljanja prepostavki i nadovezivanja, neko iz grupe će doći i do tačnog odgovora:
– To je njegova poslednja slika!
Na kraju, sam trenutak davanja tačnog odgovora nije najvažniji – najvažnije je ono što dolazi pre njega: minuti kreativne atmosfere u kojoj svi razmišljaju, povezuju pokušavaju da sa onim ime raspolažu, dođu do odgovora. Kao i u životu: Smisao je u putu!
Da li je važno da zagonetno pitanje bude u vezi sa temom/lekcijom koju deca rade tog dana ili časa?
Naravno da nije. Kod zagonetnih pitanja, u traganju za pravim odgovorom, zahvata se čitav niz oblasti – od umetnosti, geografije, istorije do običaja i tehnologije! Učimo ih da promišljaju mogućnosti, pronalaze alternativna rešenja, da povezuju ono što znaju i koriste ono što čuju, i obratno – kao i u životu.
Autor teksta: Uroš Petrović
U okviru programa obeležavanja stogodišnjice od rođenja Mije Aleksića u ponedeljak, 2. oktobra 2023. godine na velikoj sceni Kulturnog centra Gornji Milanovac Narodno pozorište iz Niša izvešće predstavu „Neki to vole vruće“. Po motivima istoimenog filma predstavu je na scenu postavio reditelj Aleksandar Marinkovića.
Početak predstave je u 20 sati, a cena ulaznice je 1.200 dinara.
NEKI TO VOLE VRUĆE
Narodno pozorište Niš
Tekst: Po motivima istoimenog filma
Režija: Aleksandar Marinković
Dramaturg: Branislav Nedić
Asistent reditelja i video radovi: Stefan Кrasić
Scenograf/Кostimograf: Кatarina Pavlović
Muzički saradnik: Irena Popović Dragović
Кoreograf: Nebojša Gromilić
Asistent koreografa: Danica Ničić
Кorepetitor: Aleksandar Stevanović
Lektor: Nataša Ilić
Organizator: Ivana Madić
Lica
Puslica – Dragana Mićalović, k. g.
Džo – Aleksandar Marinković
Džeri – Uroš Milojević
Slatka Sju – Jasminka Hodžić
Binstok – Danilo Petrović
Ser Ozgud – Jovan Кrstić, k. g.
Pljunuti Palaco – Stefan Mladenović
Olga – Bratislava Milić
Dolores – Maja Dejanović, k. g.
Rosela – Mila Pužić, k. g.
Meri Lu – Milica Кrasić, k. g.
Кoščati Norton – Aleksandar Stevanović, k. g.
Svileni – Marko Milisavljević, k. g.
Šmeker – Mateja Mitić, k. g.
Gangster 1 – Dušan Petrović, k. g.
Gangster 2 – Željko Tasić, k. g.
Gangster 3 – Petar Ščepihin, k. g.
Gangster 4 – Aleksa Stojiljković, k. g.
Liftboj – Vuk Marinković, k. g.
Hor:
Mila Pužić, Natalija Stamenković, Milica Кrasić, Marko Milisavljević
Orkestar (Teatar Bend):
Aleksandar Stevanović – klavijature, Marijan Cvetanović – truba, Filip Stipsić – saksofon, Nikola Stanojević – trombon, Goran Savić – gitara, Predrag Branković – bas, Nenad Tančić – bubnjevi.
Plesači Contra Dance Studija:
Danica Ničić, Anđelija Ćulibrk, Anja Tonsa Milovanović, Atina Vasović, Кatarina Lakić, Jelena Martinović, Nikita Кostić, Jovana Ristić, Miona Macić, Irina Stošić, Jelena Živković, Aleksandra Popović, Dušan Petrović, Željko Tasić, Petar Ščepihin i Aleksa Stojiljković iz scensko-umetničkog centra Duende.
Reč reditelja
Volim mjuzikl. Istinski volim, poštujem i radujem se tom pozorišnom žanru, bilo kao protagonista, reditelj ili gledalac. Smatram ga posebnim i bliskim. Za mene je on pozorišna forma budućnosti. Ne mislim samo na brodvejske franšize i muzičke komedije već pre na ozbiljne ideje i teme sprovedene kroz ovu božanstvenu žanrovsku formu.
Onomad sam gledao na nacionalnoj televiziji gostovanje svog profesora Svetozara Rapajića, reditelja, profesora emeritusa, nekadašnjeg dekana FDU, inače jednog od osnivača Pozorišta na Terazijama i pionira muzičkog teatra, kako govori o mjuziklu kao svojevrsnom fenomenu. On skreće pažnju da ovaj, nepravedno skrajnuti i kroz pejorativni pojam „bulevar“ tretiran žanr, u stvari pruža talentovanom autoru neslućeni i beskrajni spektar tema i ideja kao mogućnost da se kroz ovu formu temeljno, iskreno i duboko bavi njima. Od društvenih, političkih, socijalnih, pa do filozofskih. Moj mnogopoštovani profesor podseća da velika evropska muzička pozorišta svoju slavu grade upravo spajajući značajne i velike teme sa specifičnostima ovog žanra.
A ja, zanesen, opčinjen i bespovratno zaljubljen u taj pozorišni zagrljaj koji čine zamamni ton saksofona našeg orkestra, vešt okret zavodljive igračice, božanski glas horistkinje i reč dobrog glumca, svoje prve rediteljske korake u mjuziklu započinjem vodvilj-komedijom i muzičko-scenskim omažem vanvremenskom filmu „Neki to vole vruće“ iz 1959. Moj mjuzikl je panagirik mojoj omiljenoj filmskoj komediji, veličanstvenom glumačkom triju i slavnom reditelju.
Živeo mjuzikl!
Miloš Radović, proslavljeni bariton iz Kragujevca, u okviru obeležavanja sto godina od rođenja Mije Aleksića, velikana srpskog glumišta sutra će (28. septembar 2023. godine ) u Gornjem Milanovc u velikoj sali Kulturnog centra održati solistički koncert pod nazivom „Jesen stiže, dunjo moja“.
Na repertoaru će biti evergrin pesme, šlageri, gradske pesme i romanse.
Početak koncerta je u 20 sati, a ulaz je slobodan.
Branimir Brstina jugoslovenski i srpski pozorišni, televizijski i filmski glumac dobitnik je prestižne nagrade “Mija Aleksić – biti glumac” za 2023. godinu koju dodeljuje Kulturni centar “Mija Aleksić” Gornji Milanovac. Esnafsko priznanje za izuzetan doprinos umetnosti glume, Brstina je dobio na predlog prethodnih laureata: Nenada Jezdića, Nebojše Dugalića, Gordana Kičića, Vesne Trivalić i Olge Odanović, a svečano mu je uručeno sinoć, 26. septembra, u okviru manifestacije „Dani Mije Aleksića”.
– Nisam imao čast i zadovoljstvo da ga lično upoznam. Ali ako sam išta o glumi naučio onda sam to najviše naučio od naših velikana i od Mije Aleksića, kao jednog od njih. Imao sam sreće da sam imao profesora koji je bio Mijin vršnjak pa nas je onako mlade i nadobudne umeo da opominje i ukazuje na to da puno pažnje obratimo na naše velikane. I tada bi diktirao imena među koji je bio i Mija Aleksić. Po nekom ličnom izboru je svako birao nekog svog „majstora“, onoga od kojeg će najviše i za najkraće vreme naučiti. Čini mi se da sam to prepoznao u njegovim delima koje sam imao prilike da gledam, jer nisam uspeo sa njim da radim jer on tada nije bio u pozorištu. Ali sam tada od radija, preko televizije i filma mogao da vidim i učim od našeg Mije Aleksića. Pa hvala mu na tome što mi je bio jedan od profesora iako on nije ni znao. Želeo bih da u slavu pozorišta, u slavu umetnosti i u slavu našeg MIje Aleksića dodam još nešto. Jagoš Marković biće presrećan kada ga sretne jer će sa njim moći da radi veličanstvene predstave tamo gde se oni sada nalaze. Slava im – poručio je Branimir Brstina, ovogodišnji dobitnik nagrade.
Ceremoniji dodele prisustvovali su i članovi porodice Aleksić.
– Čestitam ovogodišnjem dobitniku, gospodinu Branimiru Brstini, ali hteo bih da se zahvalim opštini Gornji Milanovac i Kulturnom centru što gaje uspomenu na mog oca i što će, znam, to raditi još 100 godina – kazao je Velibor Aleksić, sin pokojnog Mije Aleksića.
-„Mija Aleksić – biti glumac“ je velika nagrada u velikom našem Kulturnom centru. Kao što sam i obećao ova ustanova kulture na stogodišnjicu od rođenja našeg glumca ponela je njegovo ime „Mija Aleksić“. Mija je to zaslužio svojim radom a mi na ovaj način pokušavamo da ostanemo dostojni naših predaka i sećamo se velikih dela i velikih ljudi iz našeg kraja – kazao je Kovačević.
U ime Kulturnog centra, publici se obratio direktor ustanove, Dragan Arsić koji je čestitao ovogodišnjem dobitniku i rekao da bi i Mija bio srećan da vidi da je sve veći broj dobitnika ovog velikog priznanja.
Program obeležavanja 100 godina od rođenja Mije Aleksića i svečanu dodelu nagrade upotpunjen je predstavom O SOLO MIJO, koja je zamišljena kao omaž velikom glumcu.
Predstavu je na scenu postavio reditelj Ivica Vidanović. Scenario potpisuje Božidar Knežević, a uloge tumače: Radomir Nikolić, Ivan Perković i Sofija Ristić.
IZLOŽBA “Mija Aleksić – biti glumac”
Obeležavanje 100 godina od rođenja Mije Aleksića, 26. septembra 2023. godine započelo je predstavljanjem retrospektivne izložbe Bobana Stefanovića “Mija Aleksić – biti glumac”.
Mija Aleksić
Mija Aleksić velikan srpskog i jugoslovenskog glumišta, rođen je 26. septembra, u Gornjoj Crnući, 1923. godine (Gornji Milanovac), i svojom slavnom glumačkom karijerom zadužio je zavičaj da mu se na adekvatan način oduži.
Da kroz festivalsku manifestaciju stalno obnavlja sećanje na njega, a ujedno, i da na buduće generacije prenese taj neverovatni životni i glumački duh koji ga je pratio, i koji je ukorenjen u kulturnom nasleđu srpskog naroda.
Milosav Mija Aleksić – kao glumac Srpskog narodnog pozorišta okruga kragujevačkog prvu ulogu realizovao je u predstavi “Devojačka kletva” 1943. godine. Iz Kragujevca je 1949. prešao u Beograd u Narodno pozorište. Prva uloga u ovom pozorištu bio je stražar u predstavi “Hamlet”. Potom su usledili nastupi na pozorišnim scenama Beograda, ali i šire. Tokom blistave karijere ostvario je niz značajnih uloga.
Igrao je u više od 50 filmova. Za svoje glumačke bravure okitio se brojnim nagradama i najvrednijim društvenim priznanjima.
Preminuo je u Beogradu 12. marta 1995. godine.
Mijina glumačka pravila
l uvek počinji sve ispočetka. Smešno je ono što je istinito. Ne forsiraj ulogu, nego je postepeno osvajaj, ali sa strašću. Igraj estradu kao najvišu komediju.
Daj sebi vremena da odigraš suštinu. Od smeha do suza jedan korak. Ceni reč, ali i ćutanje. Stotu predstavu igraj kao i prvu, ali bolje. Voli publiku, ali joj se ne udvaraj. Igraj za partnera jer on igra za tebe.
Violeta Popović, gminfo.rs
Vlada Republike Srbije proglasila je sredu, 27. septembar 2023. godine za Dan žalosti povodom tragičnih događaja na Kosovu i Metohiji.
Zbog Dana žalosti Kulturni cenatar “Mija Aleksić” sve programe najavljene za sutra, u okviru obeležavanja Dana Mije Aleksića i Međunarodnog filmskog festivala otkazuje za iduću sedmicu.
O novim terminima naknadno ćemo obavestiti.
Kulturni centar “Mija Aleksić”, Gornji Milanovac raspisao je konkurs za učešće na 17. Međunarodnom bijenalu umetnosti minijature. Otvaranje izlozbe je predviđeno za 23. april 2024. godine. Rok za dostavljanje radova je 10. novembar 2023. godine. Mesto otvaranja je Moderna galerija Kulturnog centra, a postavka će trajati najmanje dva meseca.
Konkurs je otvoren za sve punoletne koji se bave umetničkom delatnošću i koji prihvataju uslove učešća. Umetnici zadržavaju potpunu slobodu izbora teme i tehnike i na konkurs mogu da prijave najviše dva rada i to isključivo u istoj izložbenoj kategoriji.
Za izlaganje će biti prihvaćeni samo originalni radovi, nastali u poslednje dve godine, koje Umetnički savet (Selekciona komisija) bude vrednovao kao dela visokog umetničkog i profesionalnog dometa.
Izložbene kategorije su: slikarstvo, grafika, skulptura, crtež, primenjena umetnost, fotografija, intermedija.
Kalendar manifestacije:
Konkurs je otvoren od 21. septembra do 10. novembra 2023.
Selekcija radova: 18. i 19. novembar 2023.
Žiriranje radova: 25. i 26. novembar 2023.
Rok za povratak odbijenih radova: 1. mart 2024.
Svečano otvaranje izložbe: 23. april 2024.
Trajanje izložbe: 23. april – 30. jun 2024.
Rok za povratak radova autorima, po završetku izložbe, je 31. decembar 2024. godine. Radovi koji se, nakon slanja, iz određenih razloga vrate biće deponovani kod Organizatora. Ukoliko se autori ne jave u roku od tri godine radovi će od strane stručne komisije ustanove biti raspoređeni u Zbirku ili Prodajni fond Bijenala.
Selekciona komisija (Umetnički savet):
1. Sava Stepanov, Srbija, predsednik
2. Saša Janjić, zamenik predsednika
3. Anica Radošević Babić, član
Rezultati selekcije će biti dostupni na sajtu: www.kcgm.org.rs
Međunarodni žiri 17. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature:
1. Sava Stepanov, Srbija, predsednik
2. Daniela Bilopavlović Bedenik, Hrvatska, član
3. Katarina Dukanac Stevlić, Srbija, član
U slučaju sprečenosti pojedinih članova žirija, Kulturni centar, kao organizator Bijenala zadržava pravo da imenije drugog člana Međunarodnog žirija.
Nagrade Bijenala su: Grand Prix (1.500 evra) i sedam ravnopravnih nagrada u rangu prve nagrade (po 500 evra) u svakoj izložbenoj kategoriji. Nagrade ne moraju biti dodeljene u svim kategorijama. Svi nagrađeni radovi ulaze u Zbirku Bijenala (novčana nagrada podrazumeva otkup rada).
Za radove u dvodimenzionalnoj tehnici maksimalno dozvoljene dimenzije su 10×10 cm. Maksimalne spoljne dimenzije, ukoliko postoji paspartu ili ram, su 20×20 cm. Za radove u tri dimenzije, maksimalna dozvoljena veličina je 10x10x10 cm, sa postamentom, rad ne sme prelaziti dimenzije 20x20x20 cm.
Potpisani radovi, prijavni formular i potvrda o uplati participacije (sa imenom i prezimenom učesnika) dostavljaju se najkasnije do 10. novembra 2023. godine na adresu: Međunarodni bijenale umetnosti minijature – Kulturni centar „Mija Aleksić”, Knez Mihailov trg 1, p. fah 92, 32300 Gornji Milanovac, Republika Srbija.
Participacija:
Domaći autori plaćaju participaciju u neto iznosu od 1.500 dinara.
Za autore iz inostranih zemalja participacija, po prijavi, iznosi (neto) 40 EUR, ili 40 USD.
Kulturni centar će za potrebe manifestacije publikovati tipski katalog sa osnovnim kataloškim podacima i reprodukcijom jednog rada svakog izlagača.
Ovde možete preuzeti PRAVILNIK i PRIJAVNE FORMULARE 17. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature:
Pravilnik o radu 17. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature
Pravilnik o radu 17. Medjunarodnog bijenala umetnosti minijature
Regulations of work of the 17th International Biennial of Miniature Art
Regulations of work of the 17th International Biennial of Miniature Art
Prijavni formular
Prijavni formular 17. Medjunarodnog bijenala umetnosti minijature
Application form
