Proglašenjem pobednika 9. Međunarodnog filmskog festivala završeni su Dani Mije Aleksića u Gornjem Milanovcu. Manifestacija je ove godine protekla u znaku obeležavanja stogodišnjice od rođenja barda jugoslovenskog i srpskog glumišta Mije Aleksića.
Gornji Milanovac je u proteklih 15 dana, paralelno sa manifestacijom u čast velikog Mije bio centar promocije evropskog i svetskog filma.

Tokom realizacije 9. Međunarodnog filmskog festivala, u tri takmičarske kategorije:
1. FILMOVI ZA TEBE (program evropskog dugometražnog igranog i dokumentarnog filma)
2. KRATKA FORMA (program kratkih filmova, do 15 minuta) i
3. FILMSKO STVARALAŠTVO DECE I OMLADINE (uzrast do 19 godina)
prikazano je 79 filmskih ostvarenja iz 17 zemalja. Prikazani su samo filmovi ocenjeni kao dela visokog umetničkog i profesionalnog dometa, snimljeni u periodu između dva festivala.
Osobenost Milanovačkog filmskog festivala je da ima dva nezavisna žirija. Jedan koji proglašava najbolje filmove u kategorijama FILMOVI ZA TEBE i KRATKA FORMA i drugi žiri koji vrednuje ostvarenja DECE I OMLADINE.
Ove godine u sastavu žirija za takmičarsku kategoriju Filmsko stvaralaštvo dece i omladine bili su: Boban Stefanović, predstavnik organizatora i urednik filmskog programa Kulturnog centra, Mina Adamović, student fakulteta dramskih umetnosti na odseku produkcije i Emilija Filipović, producent. Članovi žirija pogledali su 38 filmskih ostvarenja koja su se nadmetala za nagrade za najbolji film dečjeg filmskog stvaralaštva (do 15 godina), omladinskog stvaralaštva (do 19 godina) i najbolji filmo u kompletnoj kategoriji FILMSKO STVARALAŠTVO DECE I OMLADINE.

Najbolji film u kategoriji dece i omladine – The Tell Tale Heart (Irska), autor: Max Hendrickson
Najbolji OMLADINSKI film – Machine (Irska), autor: Eoin Murphy
Najbolji DEČJI film – The World In Pieces + (Portugal), grupa autora

Special mention u kategoriji omladinskog stvaralaštva:
The Speech of Txai Surui (Brazil), grupa autora
Special mention u kategoriji dečijeg stvaralaštva:
Priroda (Srbija), grupa autora

Sva tri nagrađena filma u kategoriji filmsko stvaralaštvo dece i omladine biće kandidati Kulturnog centra, za prestižnu međunarodnu nagradu Omladinske filmske mreže za najbolji film (Youth Cinema Network Award).

Lak zadatak žiri nije imao ni u kategorijama: FILMOVI ZA TEBE (evropski dugometražni igrani i dokumentarni film) gde je prikazano 11 ostvarenja i KRATKA FORMA (filmovi do 15 minuta), gde je predstavljeno 30 kratkometražnih filmova.
Sve filmove pregledao je žiri u sastavu: Milija Šćepanović, reditelj iz Crne Gore, Milen Alempijević, pisac i publicista, osnivač i umetnički direktor međunarodnog festivala animacije – Animanima u Čačku i Dejan Dabić, filmski kritičar iz Srbije.
Glavne nagrade festivala u ovim kategorijama su:
Nagrada za najbolji film u takmičarskoj kategoriji FILMOVI ZA TEBE i
Nagrada za najbolji film u takmičarskoj kategoriji KRATKA FORMA,

Kao i u kategoriji FILMSKO STVARALAŠTVO DECE I OMLADINE i u ovim kategorijama Žiri je dodelio pohvale i specijalna priznanja.

Najbolji film festivala u kategoriji filmovi za tebe je ostvarenje “Sigurno mjesto” hrvatskog reditelja Juraja Lerotića.
– “Sigurno mjesto” je film suptilne režije i svedene glume, u kojem kamera slika prizore na autentičan način toliko da više ne razmišljamo o tome da je pred nama igrani film – doduše baziran na istinitim traumatičnim događajima iz rediteljevog života – ali, na kraju, ipak i pre svega, vrhunsko umetničko delo u oblasti kinematografije. Utoliko je jača gledalačka empatija u univerzalnoj porodičnoj drami o potrebi da pomognemo bližnjima i onda kada znamo da nema ni pomoći, ni sigurnog mesta pod suncem.

Žiri je dodelio i dve ravnopravne specijalne pohvale filmovima: “Zveri “ (“The Beasts”/ Španija, Francuska) reditelja Rodriga Sorogojena i “Kapa” reditelja Slobodana Maksimovića (“Beanie”/ Slovenija, Luksemburg, Slovačka, Hrvatska).

– Film “Zveri” govori o francuskom sredovečnom paru koji se doseljava u novu sredinu i suočava sa ksenofobijom prvih komšija što će dovesti do potpuno nepredviđenih dramskih situacija. Atmosfera saspensa dodatno je pocrtana – sugestivnom fotografijom u kojoj su junaci gotovo srasli sa sredinom u kojoj se kreću, dobro pogođenim montažnim ritmom i muzikom koja je u potpunosti u dramaturškoj funkciji.

– Film “Kapa” kao da nastavlja sjajan niz slovenačkih dečjih filmova kakve su u nekadašnjoj jugoslovenskoj kinematografiji snimali: Jože Gale, Jane Kavčič ili Tugo Štiglic. Ovo nije samo spektakularan dečji i božićni film sa elementima komedije, avanture i filmske bajke već i jedna poučna i topla ljudska priča posle koje će, iz bioskopa izaći obogaćeni i deca i njihovi roditelji.

Najbolji film u kategoriji KRATKA FORMA je: WHITCHCRAFTY (Cedric Igodt, Belgija)
Mladalački bunt i otpor roditeljskom autoritetu, a sve u želji da se bude drugačiji. Opšte mesto u životu svakog tinejdžera, pa i u slučaju male vile koja je poželela da postane veštica. Vizuelno impresivna, oneirična neobajka iz 3D animiranog imaginarijuma belgijskih autora.

Žiri je dodelio i dve ravnopravne specijalne pohvale filmovima SHADOWS (Jamila Azizova, Rusija) i JIMMY SAILS AWAY (Tamara Broćić, Srbija)

Film: SHADOWS (Jamila Azizova, Rusija)
– Umešno se služeći filmskim jezikom roditelja Azizova donosi tragičnu pripovest u kojoj se ukrštaju nadrealno halucinatni svet senki i realnost nesrećnog događaja koji iz korena menja život mladog bračnog para.

Film: JIMMY SAILS AWAY (Tamara Broćić, Srbija)
– Kombinujući igrani i pseudodokumentarni materijal rediteljka je u zahtevnu kratku formu na impresivan način smestila istinsku dramu o ljubavi, čežnji i nedostajanju na kojoj počiva život ove filmske porodice.

Po oceni žirija u senci, nagrada publike pripala je Mini Adamović za film „Jer za to treba zapeti“.
Pečat na ovogodišnju manifestaciju svojim nastupom stavile su umetnice Stana Krstajić (flauta i alt flauta) i Ivana Dakić (oboa i engleski rog). Na njihovom repertoaru našla su se odabrana dela priznatih svetskih kompozitora.
Nakon koncerta DUVAČKI RAZGOVORI, takođe u čast pobednika festivala prikazan je film „Kristos – poslednji dečak na ostrvu“, u režiji Đulije Amati.

Nagrađeni film “Sigurno mjesto”, reditelja Juraja Lerotića na programu je sutra od 20 sati dok će nagrađeni filmovi u ostalim kategorijama na repertoaru biti od 1. novembra do 10 decembra tokom obeležavanja meseca Evropskog filma.

Milica Mladenović Engelman umetnica rodom iz Rume predstaviće u utorak, 17. oktobra 2023. godine u Galeriji Doma kulture “Vojislav Ilić” na Rudniku izložbu naziva “Između svetova”.
Postavku čine radovi stvarani tehnikom akrila.
Milica Mladenović Engelman bavi se eksperimentalnim slikarstvom. Izlagala je na više zajedničkih, a ovo je njena treća samostalna izložba. Detalji njene slike “Tok” našli su se na koricama zbornika Književnog kluba 21.
Otvaranje izložbe je u 18 sati.

Gornji Milanovac će u subotu, 14. oktobra 2023. godine ponovo postati prestonica narodne umetnosti. Ova manifestacija, duha, kulture i tradicije po sedmi put za redom biće realizovana u gradu pod Rudnikom.
Ideja vodilja je: prikupljanje, čuvanje, prikazivanje i obnavljanje tradicionalnih vrednosti, igre, pesme, svirke, nošnji i običaja sa prostora Srbije.
Po onome što čini i koliko uspeva da doprinese očuvanju i negovanju narodne kulture i tradicije, Sabor narodnog stvaralaštva Srbije, stekao je pravo da se svrsta u sam vrh svetkovina ove vrste.

Na Saboru će biti predstavljeno ono najreprezentativnije iz bogate riznice tradicionalne kulture sa prostora Srbije.
Narodni sabori (ili zborovi) u našoj istoriji imaju mnogo potvrda da su bitni pokazatelji narodnog i državnog života. Prvi Sabor narodnog stvaralaštva Srbije organizovao je Savez amatera Srbije u Leskovcu pre više od pet decenija, zatim se održavao u Aleksandrovcu i Topoli. Ovogodišnji 51. Sabor narodnog stvaralaštva Srbije značajano doprinosi očuvanju i negovanju tradicionalne narodne duhovne kulture, a predhodili su mu afirmisani regionalni sabori.

U subotu, 14. oktobra predstaviće se najbolji čuvari tradicije: igrači, pevači, vokalni i instrumentalni solisti i grupe narodnih svirača sa autentičnim vrednostima iz svojih sredina. Tako će se bogata riznica narodne tradicije prikazivati i istovremeno čuvati od zaborava, prenoseći je na mlađe naraštaje.
Početak programa je u 19 sati.

Dani Mije Aleksića u Gornjem Milanovcu koji su ove godine protekli u znaku obeležavanja stogodišnjice od rođenja barda jugoslovenskog i srpskog glumišta – Mije Aleksića svečano će biti zatvoreni u utorak, 10. oktobra 2023. godine u 19. sati ceremonijom proglašenja najboljih filmova 9. Međunarodnog filmskog festivala.

Podsećamo, Milija Šćepanović, reditelj, (Crna Gora), Milen Alempijević, pisac i publicista, osnivač i umetnički direktor međunarodnog festivala animacije Animanima u Čačku (Srbija) i Dejan Dabić, filmski kritičar (Srbija), proglasiće najbolje u takmičarskim kategorijama FILMOVI ZA TEBE i KRATKA FORMA, dok će Đulija Amati, reditelj (Italija), Mina Adamović, student fakulteta dramskih umetnosti na odseku produkcije (Srbija) i Emilija Filipović, producent (Srbija) proglasiti najbolje u kategoriji FILMSKO STVARALAŠTVO DECE I OMLADINE. Nagrade će pripasti autorima, odnosno rediteljima filma.
Ceremoniju proglašenja upotpuniće koncert DUVAČKI RAZGOVORI, Stane Krstajić (flauta i alt flauta) i Ivane Dakić (oboa i engleski rog). Na repertoaru umetnica biće odabrana dela priznatih svetskih kompozitora.
Ulaz na koncert je slobodan a projekat DUVAČKI RAZGOVORI je podržao Sokoj iz Fonda za kulturna davanja.

Nakon koncerta biće prikazan film „Kristos – poslednji dečak na ostrvu“.

Kulturni centar „Mija Aleksić“, od 1. oktobra 2023. godine, započeo je upis mališana u likovnu radionicu „In Gogh“. Radionica je namenjena deci uzrasta od 5 do 15 godina.

Program radionice, osim rada sa klasičnim materijalima, podrazumeva i rad sa materijalima koji ne ulaze u planove časova likovne kulture.

Upis zainteresovanih mališana – 065/5715135. 

Gornji Milanovac se i ove godine pridružio gradovima Srbije u obeležavanju “Dečje nedelje“ koja će, od 2. do 8. oktobra biti ispunjena brojnim zabavnim i edukativnim sadržajima.
Dečija nedelja se svakog oktobra realizuje u cilju poboljšanja položaja deteta u Srbiji. Ova nacionalna manifestacija predstavlja uspešan model saradnje države, različitih civilnih i strukovnih organizacija, i povezivanja svih važnih aktera u zaštiti dečjih prava.
Ove godine Dečija nedelja se realizuje pod sloganom: „Veliko srce dece Srbije”, a akcenat je stavljen na unapređenje zdravog i bezbednog okruženja u kom deca mogu da razvijaju sve svoje potencijale. Takođe je posvećena i vršnjačkoj i međugeneracijskoj toleranciji.
Tokom Dečje nedelje Kulturni centar će upriličiti niz interesantnih programa:
Utorak, 3. oktobra 2023. godine / 13:00 / velika sala KCGM
“Muzički bioskop”, filmska projekcija uz nastup kamernog sastava

Sreda, 4. oktobra 2023. godine / 18:00 / velika sala KCGM
Uroš Petrović i drugari, “Zagonetna pitanja” – radionica

Četvrtak, 5. oktobra 2023. godine / 14:00 / velika sala KCGM
“Put oko sveta”, lutka predstava

Subota, 7. oktobra 2023. godine / 14:00 / hol – velika sala KCGM
Naslikaj filmski plakat, likovna radionica

„Muzički bioskop“ – druga serija projekcija za mališane Gornjeg Milanovca biće upriličena sutra (3. oktobar 2023. godine ) u velikoj sali Kulturnog centra “Mija Aleksić”.
Projekat „Muzički bioskop“ je namenjen deci i posvećen njihovoj muzičkoj edukaciji. Ideja projekta ogleda se pre svega u upoznavanju najmlađih sa klasičnom muzikom, na jedan nov i nesvakidašnji način. Projekat je koncipiran tako da kamerni sastav sačinjen od sedam do deset muzičara uživo izvodi muziku i efekte iz crtanih filmova koji se istovremeno emituju na projekcijskom platnu na sceni.
„Muzički bioskop“ je, u proteklih šest meseci videlo više od 5000 mališana.
Projekcija u Gornjem Milanovcu sadrži sledeće epizode:
• Ozbiljno smešna muzika;
• Tri praseta;
• Smešne bajke;
• Zveknuti zekan.
Glavni junaci ovih crtanih filmova su Duško Dugouško, lovac Elmer, Ružno pače, Tri praseta, Palčić, Cvrčak i mrav i mnogi drugi.
Muzika druge serije projekcija predstavlja sklop transkripcija i nove muzike kompozitora Predraga Radisavljevića i Igora Andrića. U okviru programa mogu se čuti Mađarske igre Johanesa Bramsa, muzika iz baleta Petra I. Čajkovskog, „Priče iz bečke šume“, „Na lepom plavom Dunavu“ Johana Štrausa, „Orfej u podzemlju“ Žaka Ofenbaha, „Onamo ‘namo“ Davorina Jenka i drugih. Kamerni sastav koji nastupa u prvoj seriji sastavljen je od gudačkog kvarteta, flaute, harmonike, harfe i perkusija.
U sinhronizaciji crtanih filmova iz prve, druge i treće serije projekcija učestvovali su reditelj Đorđe Nešović, glumci Milomir Rakić, Nevena Kočović, Aleksandar Petković, Petar Lukić, Milica Redžić Vulević i solo pevač Bojan Đurić.
Početak „Muzičkog bioskopa“ je u 13 sati.

U čast Mije Aleksića, Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca u petak, 6. oktobra 2023. godine na velikoj sceni Kulturnog centra Gornji Milanovac izvešće predstavu “Bašta sljezove boje”, urađenu prema istoimenom delu Branka Ćopića.
Predstavu je na scenu postavio reditelj Marko Misirača, a uloge tumače: Miloš Кrstović, Nikola Pejković, Miodrag Pejković, Saša Pilipović, Milić Jovanović, Ana Todorović Dialo, Nenad Vulević, Sanja Matejić, Aleksandar Milojević i Mladen Кnežević.
Početak predstave je u 19 sati, a cena ulaznice 500 dinara.

Reč reditelja:
Uvodeći nas u „Baštu sljezove boje“, jednu od svojih najlepših zbirki priča iz ranog detinjstva, svojevrsnu poemu o „izgubljenom raju“ u koji je večito težio da se vrati, među svog djeda Radu, strica Nidžu, majku Soju, samardžiju Petraka i ostale „dobre ljude i svete bojovnike“, Branko Ćopić nas je, kroz pismo svom mrtvom prijatelju Ziji Dizdareviću, književniku ubijenom 1942. godine u logoru Jasenovac, upozorio na „crne konje i crne konjanike, noćne i dnevne vampire“ koji se umnožavaju po svetu dok on, pre nego ga odvedu, žuri da ispriča „zlatnu bajku o ljudima, dobrim starcima i zanesenim dječacima“ čije su mu seme posejali u srce još u detinjstvu.
U vremenu kada su crni konji i crni konjanici već uveliko tu i kada apokaliptična neman u obliku terorizma, novog svetskog rata, fašizma u malom i velikom ili neoliberalnog kapitalizma preti da će uništiti sve ono duhovno i humano u ljudskoj jedinki, verujem da vraćanje u svet „dobrih staraca i zanesenih dječaka“ pod mitskom planinom Grmečom može da nas bar malo podseti na prave ljudske vrednosti i pomogne nam da sačuvamo sebe i svoje najbliže od nadolazećeg zla koje je Branko Ćopić predosećao ali isto tako i verovao „da još uvijek nije iskovana sablja koja može sjeći naše mjesečine, nasmijane zore i tužne sutone“.

Uroš Petrović, jedan od omiljenih i čitanijih dečjih pisaca u Srbiji i regionu u sredu, 4. oktobra 2023. godine u velikoj sali Kulturnog centra “Mija Aleksić” održaće radionicu za decu osnovnoškolskog uzrasta naziva “Zagonetna pitanja”.
Cilj radionice je razvijanje kreativnog i logičkog mišljenja, otkrivanje darovitosti za rešavanje skrivenih značenja zagonetki, podsticanje i razvijanje dečije mašte i stvaralaštva.
Početak radionice je u 18 sati.

Uroš Petrović je rođen 1967. u Gornjem Milanovcu, a od 1975. godine živi i radi u Beogradu. Piše knjige za decu i mlade koje pomeraju granice.
Objavio četrnaest knjiga, romana, priča, zagonetki i pesama. Jedan je od najčitanijih pisaca u Srbiji i regionu. Njegove knjige su: “Marta Smart i vašar zagonetki”, “Tajne veštine Marte Smart”, “Zagonetne priče”, “Deca bestragije”, “Karavan čudesa”, “Priča o Jangu”, “Peti leptir”, “Martina velika zagonetna avantura”…
Njegov roman “Peti leptir” bio je inspiracija za istoimeni film snimljen u 3D tehnici.
Uroš Petrović je dugogodišnji predsednik Mense, koautor NTC programa obrazovanja u osnovnim školama, dobitnik Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i dobitnik nagrade Zmajevih dečijih igara za 2011. godinu.

Zagonetna pitanja – put do prave avanture razmišljanja

Svedoci smo sve veće dostupnosti podataka. Za samo dve sekunde, bilo kakav podatak pojaviće se na ekranu naših elektronskih naprava – od računara do mobilnih telefona. Za manje od dve sekunde može se videti godina bilo koje velike bitke, ili latinsko ime neke biljke. Dakle, doći do podataka – već sada nije izazov. Ali kako da te podatke iskoristimo, primenimo, povežemo dva ili više i zaključimo treći, to je ono što ovakvim metodom želimo da naučimo i uvežbamo decu. Nije li to prva priprema za životne i radne izazove – rešavati kreativno i uspešno probleme onime čime u tom trenutku raspolažemo?

Suštinska razlika između zagonetnog pitanja i uobičajeneg pitanja iz školovanja je u tome što će na uobičajeno školsko pitanje odgovor dati samo onaj koji je naučio, zapamtio, čuo došaptavanje ili na drugi način prethodno usvojio znanje potrebno za odgovor. Takvo dete će odgovoriti odmah. Deca koje nisu čula, naučila ili na drugi način došla u posed podataka potrebnih za odgovor – neće odgovoriti, neće razmišljati, neće dati svoju ideju, neće se igrati, neće razigravati svoju neuronsku mrežu.
Kod rada uz primenu zagonetnih pitanja, svega toga bude, i to u velikoj meri.
Učitelj ili vaspitač koji se obuči da pravi ovakva pitanja, moći će da, kada god poželi, oživi atmosferu u radu sa decom i makar na nekoliko minuta kreira dinamičan, zanimljiv proces u kome čitava grupa razmišlja i pokušava da primeni sve što zna, sazna, pretpostavi ili zaključi da dođe do odgovora. Ovako se kod mališana hrabri i uvežbava i krucijalno važna veština postavljanja pravih pitanja za sticanje novih podataka koji im mogu pomoći na putu do traženog odgovora.
Iz dosadašnje prakse, evidentno je da deca toliko vole ovakav način rada, da čitavo odeljenje može da se pred kraj uspešnog časa bukvalno nagradi sa par zagonetnih pitanja.

Kako svesti zagonetno pitanje o temi za starije na mlađi uzrast?
Na primer, želimo da deci postavimo pitanje o Van Gogu, čuvenom slikaru. Jasno je da većina mališana mlađeg uzrasta ne zna o kome je reč. Trebalo bi zato da prethodi jasan i zanimljiv uvod.

Primer:
Draga deco, mnogi od vas lepo crtaju. Postoje i neki odrasli ljudi, koji tako lepo crtaju da čitavog života samo to rade i za njih se čuje u čitavom svetu. To su slikari. Jedan od najpoznatijih slikara bio je i jedan čovek koji se zvao Van Gog (Nije cilj ovog uvoda da deca zapamte ime ili delo slavnog umetnika, iako se i to često događa, kao usputna, neplanirana dobrobit ovakvog načina rada).
E, draga deco, kada se priča ili piše o tom slikaru, koji je živeo pre više od 150 godina i naslikao gotovo dve hiljade slika i crteža, veoma često se pominje jedna koja se zove “Pšenična polja sa vranama”. Zašto se baš ta slika pominje češće od većine drugih?
Uslediće temeljno promišljanje o slikarima i njihovim delima. Deca će pokušati da dokuče zašto se baš ta slika tako često pominje, u čemu je njena posebnost u odnosu na ostale:
– To je njegova najveća slika!
– To je jedina njegova slika na kojoj su neke životinje!
– To je jedina njegova slika koju je nacrtao flomasterima!
– To je njegova najmanja slika!
– To je slika za koju je dobio najviše para!
– To je jedina slika koju je nacrtao naopačke!
– To je slika koja nije kockasta! (Dete želi da kaže da nije kvadratnog oblika!)
– To je jedina njegova slika koja je skroz žuta!
Posle puno ideja, razmišljanja prepostavki i nadovezivanja, neko iz grupe će doći i do tačnog odgovora:
– To je njegova poslednja slika!
Na kraju, sam trenutak davanja tačnog odgovora nije najvažniji – najvažnije je ono što dolazi pre njega: minuti kreativne atmosfere u kojoj svi razmišljaju, povezuju pokušavaju da sa onim ime raspolažu, dođu do odgovora. Kao i u životu: Smisao je u putu!
Da li je važno da zagonetno pitanje bude u vezi sa temom/lekcijom koju deca rade tog dana ili časa?
Naravno da nije. Kod zagonetnih pitanja, u traganju za pravim odgovorom, zahvata se čitav niz oblasti – od umetnosti, geografije, istorije do običaja i tehnologije! Učimo ih da promišljaju mogućnosti, pronalaze alternativna rešenja, da povezuju ono što znaju i koriste ono što čuju, i obratno – kao i u životu.

Autor teksta: Uroš Petrović

U okviru programa obeležavanja stogodišnjice od rođenja Mije Aleksića u ponedeljak, 2. oktobra 2023. godine na velikoj sceni Kulturnog centra Gornji Milanovac Narodno pozorište iz Niša izvešće predstavu „Neki to vole vruće“. Po motivima istoimenog filma predstavu je na scenu postavio reditelj Aleksandar Marinkovića.
Početak predstave je u 20 sati, a cena ulaznice je 1.200 dinara.

NEKI TO VOLE VRUĆE
Narodno pozorište Niš
Tekst: Po motivima istoimenog filma
Režija: Aleksandar Marinković
Dramaturg: Branislav Nedić
Asistent reditelja i video radovi: Stefan Кrasić
Scenograf/Кostimograf: Кatarina Pavlović
Muzički saradnik: Irena Popović Dragović
Кoreograf: Nebojša Gromilić
Asistent koreografa: Danica Ničić
Кorepetitor: Aleksandar Stevanović
Lektor: Nataša Ilić
Organizator: Ivana Madić

Lica
Puslica – Dragana Mićalović, k. g.
Džo – Aleksandar Marinković
Džeri – Uroš Milojević
Slatka Sju – Jasminka Hodžić
Binstok – Danilo Petrović
Ser Ozgud – Jovan Кrstić, k. g.
Pljunuti Palaco – Stefan Mladenović
Olga – Bratislava Milić
Dolores – Maja Dejanović, k. g.
Rosela – Mila Pužić, k. g.
Meri Lu – Milica Кrasić, k. g.
Кoščati Norton – Aleksandar Stevanović, k. g.
Svileni – Marko Milisavljević, k. g.
Šmeker – Mateja Mitić, k. g.
Gangster 1 – Dušan Petrović, k. g.
Gangster 2 – Željko Tasić, k. g.
Gangster 3 – Petar Ščepihin, k. g.
Gangster 4 – Aleksa Stojiljković, k. g.
Liftboj – Vuk Marinković, k. g.

Hor:
Mila Pužić, Natalija Stamenković, Milica Кrasić, Marko Milisavljević

Orkestar (Teatar Bend):
Aleksandar Stevanović – klavijature, Marijan Cvetanović – truba, Filip Stipsić – saksofon, Nikola Stanojević – trombon, Goran Savić – gitara, Predrag Branković – bas, Nenad Tančić – bubnjevi.

Plesači Contra Dance Studija:
Danica Ničić, Anđelija Ćulibrk, Anja Tonsa Milovanović, Atina Vasović, Кatarina Lakić, Jelena Martinović, Nikita Кostić, Jovana Ristić, Miona Macić, Irina Stošić, Jelena Živković, Aleksandra Popović, Dušan Petrović, Željko Tasić, Petar Ščepihin i Aleksa Stojiljković iz scensko-umetničkog centra Duende.

Reč reditelja
Volim mjuzikl. Istinski volim, poštujem i radujem se tom pozorišnom žanru, bilo kao protagonista, reditelj ili gledalac. Smatram ga posebnim i bliskim. Za mene je on pozorišna forma budućnosti. Ne mislim samo na brodvejske franšize i muzičke komedije već pre na ozbiljne ideje i teme sprovedene kroz ovu božanstvenu žanrovsku formu.
Onomad sam gledao na nacionalnoj televiziji gostovanje svog profesora Svetozara Rapajića, reditelja, profesora emeritusa, nekadašnjeg dekana FDU, inače jednog od osnivača Pozorišta na Terazijama i pionira muzičkog teatra, kako govori o mjuziklu kao svojevrsnom fenomenu. On skreće pažnju da ovaj, nepravedno skrajnuti i kroz pejorativni pojam „bulevar“ tretiran žanr, u stvari pruža talentovanom autoru neslućeni i beskrajni spektar tema i ideja kao mogućnost da se kroz ovu formu temeljno, iskreno i duboko bavi njima. Od društvenih, političkih, socijalnih, pa do filozofskih. Moj mnogopoštovani profesor podseća da velika evropska muzička pozorišta svoju slavu grade upravo spajajući značajne i velike teme sa specifičnostima ovog žanra.
A ja, zanesen, opčinjen i bespovratno zaljubljen u taj pozorišni zagrljaj koji čine zamamni ton saksofona našeg orkestra, vešt okret zavodljive igračice, božanski glas horistkinje i reč dobrog glumca, svoje prve rediteljske korake u mjuziklu započinjem vodvilj-komedijom i muzičko-scenskim omažem vanvremenskom filmu „Neki to vole vruće“ iz 1959. Moj mjuzikl je panagirik mojoj omiljenoj filmskoj komediji, veličanstvenom glumačkom triju i slavnom reditelju.
Živeo mjuzikl!