Едукативне радионице „Како синхронизовати анимирани филм” у оквиру пројекта “Евро фест за децу” (Euro Fest for Kids) намењене ученицима основних и средњих школа одржане су у: Београду, Горњем Милановцу и Лесковцу. Полазници радионице су имали прилику да завире у свет синхронизације анимираних филмова, а показали су и велики таленат и заинтересованост за свет „давања“ гласова ликовима у анимираним филмовима. Осим могућности да науче технике, изабрани ће током јануара 2024. године директно учествовати у процесу синхронизације.

Марко Марковић фото: Марина Пешић
Најталентованији полазници радионице изабрани су из сва три града и они ће у даљој фази пројекта добити прилику да учествују у синхронизацији дугометражног анимираног филма „Роса и камена тролица”, данске редитељке Карле Нор Холмбак (Karle Nor Holmback).
Радионице „Како синхронизовати анимирани филм” водили су искусни глумци и филмски професионалци Весна Шашић Паштровић и Марко Марковић, уз подршку Милете Новаковића, инжењера звука.

Весна Шашић Паштовић и Марко Марковић фото: Марина Пешић
Синхронизовани филм „Роса и камена тролица“ премијерно ће бити приказан на фестивалу који ће се одржати од 6. до 9. фебруара 2024. године, а након тога ће бити и дистрибуиран у биоскопима, чланицама Мреже киноприказивача Србије (Serbian Cinemas Network).
„Евро фест за децу“ ревија биће одржана симултано у Београду, Лесковцу и Горњем Милановцу уз присуство деце из свих градова (чланова пројекта). Ревију ће отворити носећи синхронизовани филм.
Радионицу „Како синхронизовати анимирани филм“ у оквиру пројекта „Евро фест за децу” организује мрежа биоскопа коју чине: Културни центар Горњи Милановац, Лесковачки културни центар и МТС Дворана. Пројекат је подржан од стране Европа биоскопа (Europa Cinemas) у оквиру програма „сарађивати на иновацијама“ (“Collaborate to Innovative”).

Културни центар „Мија Алексић“ организује у понедељак, 25. децембра 2023. године у холу испред велике сале Новогодишњи концерт Музичке школе “Classic”.
На програму полазника школе биће одабрана дела класичне и забавне музике.
Почетак концерта је у 19 сати, а улаз је слободан.

Издавачка кућа “Графопринт” из Горњег Милановца и Културни центар “Мија Алексић” представиће у четвртак, 21. децембра 2023. године на балкону испред велике сале књигу „Бесан во и глисте у купусу”, аутора проф. др Димитрија О. Големовића.
“У усменом стваралаштву нашег народа постоје кратке говорне умотворине које представљају богатство својом разноликошћу садржаја и дубином мисли. Међу тим народним мудростима, стваране вековима, значајно место заузимају изреке које својим сажетим изразом дају конкретну слику употребљену у пренесеном значењу.”
Проф. др Димитрије О. Големовић, етномузиколог, композитор и носилац бројних признања за свој дугогодишњи рад у својој новој књизи „Бесан во и глисте у купусу”, је сабрао више од хиљаду народних изрека које су заузимале значајно место у његовом животу. Књига је посвећена професоровим првим учитељима, мајци Љубици и оцу Оливеру и то је дело које се може читати “изједна” или у деловима. Рецезент књиге је др Лука Кецман, а издавач је “Графопринт” из Горњег Милановца. Модератор промоције је Александра Мишић.
Представљање књиге употпуниће изворна група “Црнућанка”.
Почетак промоције је у 19 сати.

Балетска школа Националне фондације за игру организује у четвртак, 21. децембра 2023. године у великој сали Културног центра годишњи концерт ученика балета из Београда и Горњег Милановца.
Почетак концерта је у 18 сати, а улаз је слободан.

Балет
Балет је театарски облик игре који је почео да се развија у западној Европи током ренесансе (1300—1600). Балетска техника се састоји од стилизованих покрета и ставова који су развијени током векова у тачно одређен, иако донекле променљив, систем назван академски балет (франц. дансе д’éцоле). Сама реч балет означава и музичко дело у којем се користи играчка техника као главни начин изражавања радње. Оваква дела су често, али не и увек, праћена сценографијом и костимима.

Иако се сматра да је балет музичко-сценско дело које се користи само покретом, све чешће је да се уз оркестарску музику користи и солистичко или хорско певање (нпр. балет Грк Зорба познатог грчког композитора Микиса Теодоракиса)

<стронг>Балет као темељни плесни покрет
Балет је једна од најстаријих плесних техника која је темељ свим осталим плесним стиловима. Карактеришу га строге форме тела и отворени положај стопала. Сви покрети морају бити контролисани и не смеју се изводити са згрченим мишићима, већ истегнутим у даљину.

У оквиру пројекта “Моја филмска чаролија” који под покровитељством Министарства културе Републике Србије реализује Културни центар “Мија Алексић” до краја децембра биће организовано низ биоскопских пројекција и радионица за децу и младе. Учесници радионице имаће прилику да из прве руке од еминентних предавача сазнају нешто више о саветима из света филма.
Завршни акорд “Моје филмске чаролије” за ову годину је Новогодишњи “Музички биоскоп”. Програм је осмишљен да сједини музику и анимирани филм. Наиме, десеточлани камерни састав током пројекције анимираних филмова изводиће класичну музику и ефекте из цртаћа. “Филмски чаролију” током распуста употпуниће “Зимски биоскоп”.

Подсећамо, пројекат “Моја филмска чаролија” започео је почетком децембра када је за малишане ПУ “Сунце” и ученике ОШ “Иво Андрић” из Прањана у сали Културног центра организована пројекција Дизнијевог филма “Жеља”.

У оквиру пројекта за средњошколце је уприличена посета Факултету драмских уметности у Београду. Била је то прилика да се полазници средњих школа из Горњег Милановца, кроз интерактивна предавања и посете часовима, упознају са студијским програмима, катедрама и аспектима филмског уметничког стваралаштва. Домаћини су им били професори и студенти из Горњег Милановца који студирају на ФДУ.

Током боравка у Београду, средњошколци су посетили и МТС Дворану. Ту је организована филмска радионица која је младе упознала са дистрибуцијом филмова. Полазницима радионице је представљен пут који филм пређе од завршетка снимања до приказивања на великом платну. Део приче, предавачи су посветили значају и улози биоскопа на богатство друштвене заједнице на пољу културе.

Радионица у Београду била је наставак приче започете у Горњем Милановцу половином децембра када су гости Културног центра и Гимназије “Таковски устанак били: Јасминка Петорвић, писац, Тамара Алексић, глумица, продуценти Милан Стојановић, Анрија Луцић, Огњен Ракчевић и Ивица Видановић, редитељ. Са гостима се разговарало о филмској чаролији и улози: писца, сценаристе, драматурга, продуцента, редитеља и глумца на филму. Теме су биле и: сценарио, филсмки наративи, изазови у свету филмске продукције и вођење филмског пројекта од идеје до реализације и комплексност стварања филма. Радионица је пружила увид у филмска занимања и младима открила и отворила врата ка потенцијалним будућим занимањима у филмској индустрији.

Трећи део радионице ускоро ће бити реализован поново у Горњем Милановцу, уз пројекцију филма “Дневник Паулине П”.

Смејаћете се до суза и расплакати до смеха …

Комедија: „Уби ме курје око“ у продукцији „Балкан Нови покрет“ и режији Весне Станковић у среду, 20. децембра 2023. године биће изведена на сцени Културног центра „Мија Алексић“ у Горњем Милановцу.
У најкраћем ово је прича простодушног, али припростог српског сељака испричана 1945. године у Београду, иследнику у присуству дактилографкиње.
Анђелко, нас антихерој, препричава своје догодовштине из Великог рата на урнебесан начин (кроз све херојске победе од Колубаре и Цера, преко албанске епопеје, до Солуна и коначне победе).
„Уби ме курје око“, је урнебесна комедија која обилује елементима забуне три лика. Они се час сукобљавају час помажу на сцени.
Представу носи фантастични Срђан Ивановић, а у стопу га прате Милан Калинић и Весна Станковић (потписује и режију представе).
Уз Весну Станковић текст и драматизацију потписује Зоран Маљевић. Композитор је Бранислав Пиповић, а костимограф је Ружица Ристић. Сценографију је урадила „Радионица“.
Почетак представе је у 20 сати.

У славу Светог Јована Дамаскина, највећег песника источног православља и свога патрона књижевно друштво „Запис“ уз подршку Музеја рудничко – таковског краја и Културног центра представиће у петак, 15. децембра 2023. године у Брковића кући (Синђелићева 7) летопис удружења назива „Двадесет трећи год“.
Почетак промоције је у 17 сати.

Чланови Уметничког савета Култуног центра “Мија Алексић”, због проблема у испоруци поштанских пошиљки, тек недавно обавили су селекцију радова пристиглих за 17. Међународни бијенале уметности минијатуре.

Нови, седамнаести по реду, Бијенале дошао је до фазе када се може направити прва, доста тачна процена каква ће читава манифестација бити, колико је важна уметницима – једном речју какав је одзив. И рекло би се, добар! У поређењу са досадашњим овај седамнаести Бијенале, који полако настаје и иде ка 23. априлу 2024. године и свом свечаном отварању, има знатан број учесника. Пристигло је око 1000 радова које потписује 565 аутора из Србије и иностранства. Селекциона комисија, а то су заправо чланови Уметничког савета Културног центра: Сава Степанов, (ликовни критичар и историчар уметности), Саша Јањић, (историчар уметности и кустос) и проф. др ум. Аница Радошевић Бабић, одабрала је око 650 радова, од 430 потписника одабраних уметничких дела. Прецизнији податци о ауторима – учесницима највеће светске ликовне манифестације малог формата објављени су на сајту и ФБ страници Културног центра www.kcgm.org.rs . Почетком седмице свој рад је обавио и жири за оцењивање и доделу награда: Сава Степанов, (представник Уметничког савета), Даниела Билопавловић Беденик, (историчар уметности и кустос, Хрватска) и Катарина Дуканац Стевлић, (мастер историчар уметности, Србија). Гран при и награде у свим излагачким категоријама су додељене. Имена награђених, по традицији, биће саопштена почетком априла идуће године на конференцији за медије.
– Имамо солидан одзив уметника из Србије, земаља окружења, као и уметника из Европе. За изложбу су пристигли радови из 19 држава света. Поред традиционално велике конкуренције у области сликарства поставку 17. Међународног бијенала уметности минијатуре ће чинити и приличан број уметничких дела у области графике и цртежа, које потписују светски признати аутори – каже Радош Гачић, уредник ликовног програма Културног центра и један од главних реализатора изложбе.

Подсећамо, 17. Бијенале окупља уметнике који стварају дела високе уметничке вредности (формата до 10 х 10 цм) у категоријама: сликарство, графика, скулптура, цртеж, примењена уметност, фотографија и интермедија. За некога све, за свакога по нешто.

Списак аутора – учесника 17. Међународног бијенала уметности минијатуре

СЛИКАРСТВО

ГРАФИКА

СКУЛПТУРА

ЦРТЕЖ

ПРИМЕЊЕНА УМЕТНОСТ

ФОТОГРАФИЈА

ИНТЕРМЕДИЈА

Представа „Женидба“ Народног позоришта у Приштини (привремено седиште Грачаница) коју је по истоименом делу Николаја Васиљевича Гогоља поставио редитељ Милан Караџић, у уторак, 12. децембра 2023. године биће изведена на сцени Култуног центра „Мија Алексић“ у Горњем Милановцу.
„Женидба“ је комедија чувеног руског комедиографа у којој се преко мушко-женских односа на особено духовит начин исмева малограђански однос према животу. У најкраћем комедија говори о покушају да се направи брачна веза, где је сам чин женидбе представљен као друштвена обавеза којим се испуњавају туђа очекивања. „Представа је гротескна критика формализма у свим сферама живота, који је најтрагичнији када се одвија у сфери људске интиме“. Ликови у представи су темпераментни, острашћени и жељни признања и награда. Они не живе живот већ испуњавају форму и то их чини комичним.
У представи наступају: Милан Васић, Милица Буразер, Бранко Бабовић, Јасмина Стојиљковић, Небојша Ђорђевић, Аника Грујић и Тамара Томановић.
Почетак представе је у 20 сати.

Преузимање бесплатних улазница на билетарници велике сале, радним данима од 11:00 до 20:00.

Милена Станишић (харфа) и Срђан Тошић (гитара) редовни професор на Факултету музичке уметности у Београду у среду, 6. децембра 2023.године у холу испред велике сале Културног центра одржаће концерт за гитару и харфу.
Почетак коцерта је у 19 сати.

Биографија
Милена Станишић (1972) је редовни професор за ужу уметничку област харфа на Факултету музичке уметности у Београду. Више од петнаест година радила је у Народном позоришту као соло харфиста у Оркестру Београдске опере и балета. Такође је била стални сарадник оркестра Београдске филхармоније, Симфонијског оркестра РТС-а, и већине признатих оркестара у Србији и земљама региона.
Милена Станишић је завршила основне и магистарске студије на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Милице Барић. У периоду 1995-1997 усавршавала се код проф. Френка Стернфелда на Краљевском Колеџу за музику у Манчестеру (Royal Northern College of Music). Докторски уметнички пројекат под менторством редовног професора Љиљане Несторовске на ФМУ у Београду одбранила је 2016. године.
Редовно наступа као солиста и камерни музичар. Издвајају се солистички реситали на Фестивалу харфе у Рио де Жанеиру, концерти на фестивалу „Северна лира“ у Маријиснки театру у Санкт Петербургу, бројни концерти на Фестивалу харфе у Београду, наступи на Светским конгресима харфе у Женеви, Ванкуверу, Сиднеју и Хонг Конгу, као и неколико светских премијера, односно првих извођења у Србији концерата за харфу, дуо или квартет харфи уз пратњу оркестра. Као члан дуа „Флорал“ (са флаутисткињом Станом Крстајић) објавила је два компакт диска са музиком за флауту и харфу.
Током школовања је освојила бројне награде на међународним такмичењима од којих се издвајају прва специјална награда на такмичењу Петар Коњовић у Београду (1994), и прво место на такмичењу Млади музичар године у Великој Британији (1997). Добитник је Октобарске награде града Београда за стваралаштво младих 1994. године. Снимци са њених концерата редовно се емитују на РТС Дигиталу и Радио Београду. Један је од оснивача Међународног фестивала харфе у Београду (2002), и од тада је Уметнички директор Фестивала. Већ неколико година је председник Удружења харфиста и пријатеља харфе Србије. Милена Станишић је шеф Полиинтрументалног одсека.

Срђан Тошић (Београд, 1961.), редовни професор ФМУ, Београд спада у ред истакнутих српких гитариста, са богатим концертним искуством започетим још 1985. године. Одржао је велики број концерата наступајући као солиста на реситалима а и са оркестрима (концерте Вивалдија, Ђулијанија и Родрига свирао је са Београдском филхармонијом, Загребачким симфоничарима, Симфонијским оркестром РТС, Камерним оркестром Македонске филхармоније, Камерним оркестром РТВЦГ и Нишким симфонијским оркестром, као и оркестром Арион у Бања Луци).
Учествовао је на најзначајнијим домаћим фестивалима као што су БЕМУС, БЕЛЕФ, Будва Град-театар, Мокрањчеви дани, ГитарАРТ фестивал…Његов репертоар обухватио је велики број дела, почев од ренесансне па до музике XX века.
Деведесетих година активно се бавио и камерном музиком, свирајући са флаутистом Љубомиром Димитријевићем и својим колегом гитаристом Александром Хаџи-Ђорђевићем.
Добитник је награда на Југословенском такмичењу музичких уметника, Међународном такмичењу Музичке омладине као и награде АНДРЕС СЕГОВИЈА, освојене на курсу шпанске музике под покровитељсвом шпанске Владе.
Гостовао је и у иностранству, свирајући у СССР (Москва), Словенији (Љубљана), Македонији (Скопље), Бугарској (Софија), Грчкој (фестивал у Волосу) и САД (Блумингтону, Индијанаполису и Френклину).
Срђан Тошић редован је учесник готово свих домаћих гитарских фестивала и скупова гитариста у окружењу. Често предаје на мастер-класовима и учествује у раду жирија на многим такмичењима, од локалних па до оних који већ имају међународни углед (такмичење у оквиру ГитарАРТ фестивала и Међународно такмичење Музичке омладине).
Из његове класе на ФМУ у Београду већ је изишла неколицина одличних младих уметника који су својим успесима на такмичењима и концертима и у земљи и у иностранству скренули пажњу стручне јавности на квалитет тзв. “београдске школе гитаре”.
Осим на ФМУ, где је у звању редовног професора, предаје и на Академији уметности у Новом Саду. Радио је и на Академији умјетности у Бања Луци и на Вишој музичкој школи у Нишу а у неколико наврата био ментор на пост-дипломским студијама студентима гитаре на ФМУ у Скпољу.