Културни центар “Мија Алексић”, организује у петак, 29. марта 2024. године такмичење рецитатора “Песниче народа мог” са подручја општине Горњи Милановац.
На смотри која ће бити одржана у великој сали Културног центра (Дом културе), у три старосне категорије, наступиће најбољи рецитатори са подручја општине Горњи Милановац, победници недавно одржаних школских надметања.
Смотра се под патронатом Централног савеза аматера Србије у култури и Центра за културу Ваљево реализује јубиларни 55. пут.
Победници такмичења представљаће општину Горњи Милановац на Окружној смотри која ће у суботу, 6. априла 2024. године бити организована у великој сали Културног центра у Горњем Милановцу.
Почетак такмичења је у 10 сати.

Ненад Хубер, хиротеисани иконописац из Белановице представиће у петак, 29. марта 2024. године у 19 сати у галерији Дома културе “Војислав Илић” на Руднику иконе које је стварао последњих година.
„Правосвавље, односно православна црква нас учи да икона није украс него визуелно саопштавање невидљиве божанске стварности која се манифестује у времену и простору. Кроз освећење иконе долази до тајанственог сусрета између Господа Исуса Христа и онога који се моли. Иконе Ненада Хубера заиста позивају на молитву.“ (Омер Петојевић).

СТВАРАЛАШТВО НЕНАДА ХУБЕРА (из емисије „Каталог културе“ ТВГМ, 2005. год.)
Постоје уметници чије стваралаштво битно зависи од амбијента у коме стварају било да у њему налазе инспирацију, било да долазе до оног степена концентрације који је неопходан за остваривање жељеног резултата. Ово се првенствено односи на оне ствараоце који воле природу и који су склони осами. Један од таквих уметника је и Ненад ХУБЕР – човек необичне имагинације и још необичнијег ликовног израза.
У Хуберовом стваралаштву дрво има доминантну улогу. Оно одређује његове стваралачке домете.
Ненад ХУБЕР пажљиво посматра дрвеће, бирајући оне његове особине које на жељени начин интегрише у слику коју ствара. У том погледу је оригиналан. Међутим пут од сусрета са кореном, деблом, пањом или граном до слика на одабраном дрвету је дуг и мукотрпан.
Ненад ХУБЕР највише слика светитеље. Успео је да старе црквене каноне прилагоди дрвеној подлози која сама по себи има ликовну аутентичност. У трагању за ликовним идентитетом полази од византиске уметности шире схваћене.
Хуберово дело није довољно погледати. Оно захтева макар и мали део оне Ненадове молитвене привржености која ће нас одвести у један свет несвакидашње лепоте. То није статична и једном за свагда дата лепота. напротив она је толико динамична да сваки нови сусрет са истим делом изазива нову емоцију. Хуберово дело готово идеално пријања човековој замишљености и запитаности, приближава га лековитом тиховању и враћа му веру у моћ природе и уметности.

БИОГРАФИЈА
Ненад Хубер рођен је 1946. године у Новом Саду. Основну школу и Гимназију завршио је у Београду. Иконописом се бави више од четврт века. Хиротеисан је (освештане су му руке) 2003. године. Иза себе има 63 самосталне и више од 100 колективних изложби. Учествовао је у раду 25 ликовних колонија.
Потписује више од 2000 икона. Његови радови данас се налазе у два музеја, 18 цркава и бројним приватним колекцијама.
За свој рад добитник је бројних друштвених награда и признања.

Ненад Даниловић, познатији под псеудонимом Неша Бриџис један од познатијих и популарнијих српских стенд ап (stand – up) комичара у четвртак, 28 марта 2024. године наступиће у Горњем Милановцу у великој сали Културног центра са представом “Мушко – женски свет” .

Мушко – женски односи… сама реч говори о много тога. Неша кроз сатиру објашњава како изгледа кад се начне тај једноставно речено „џак соли“… О браку, о вези… Из различитих углова… Говори о прилагођавању у заједници са партнером и шта она доноси… О манама једних и других…

Неша Бриџис је мајстор имитација и одличан импровизатор. Имао је више од 2000 професионалних наступа.
Са својим представама (“Живот”, “Плејлиста”, “Филм”, “Мушко-Женски свет”, “Ф40.01”, “Прича у недоглед”, “The Best of”) је обишао Србију и Европу, а публика је имала прилику да га види и у Аустралији. Нешу Бриџиса је био гост на великом броју фестивала у Хрватској, Словенији, Босни, Македонији, Црној Гори… За његове вечери наступе увек је тражена карта више.

Мушко – женски свет сврстана је у топ три Нешиних представа.

Почетак представе је у 20 сати.
Цена улазнице: 1.000 дин.
Продаја улазница на билетарници велике сале, радним данима од 11:00 до 20:00.

Факултет музичке уметности у Београду и Културни центар “Мија Алексић” организују у уторак, 26. марта 2024. године у холу некадашњег Дома Војске у Горњем Милановцу концерт назива “Две гитаре”.
На концерту ће наступити млади и талентовани виртуози Милица Ристић и Борис Поповић. На репертоару ће бити одабрана дела: Пијацоле, Волтона, Сора, Хозеа, Турина …
Почетак концерта је у 19 сати.

Mилицa Ристић је рoђeнa у Бeoгрaду 2001. гoдинe. Oснoвнo музичкo oбрaзoвaњe зaвршилa je у клaси прoф. Mилицe Стeпaнoски у Mузичкoj шкoли „Нeвeнa Пoпoвић”, a срeдњe у Mузичкoj шкoли „Др Вojислaв Вучкoвић” у Бeoгрaду, у клaси прoф. Mилкицe Пoњaвић. Tрeнутнo je студeнт чeтвртe гoдинe Фaкултeтa музичкe умeтнoсти у Бeoгрaду у клaси прoф. Срђaнa Toшићa. Toкoм свoг шкoлoвaњa, учeшћeм нa рeпубличким и мeђунaрoдним тaкмичeњимa, oсвojилa je вишe oд 30 нaгрaдa и признaњa, мeђу кojимa сe истичу – првe нaгрaдe нa Рeбуличкoм тaкмичeњу ЗMБШС (2012, 2014, 2016, 2018), другo мeстo нa Гитaр Aрт фeстивaлу (Бeoгрaд, 2020), Спeциjaлнa нaгрaдa нa 23. фeстивaлу „Aкaд. Maрин Гoлeминoв” (Бугaрскa, 2019), првo мeстo нa “Sarajevo International Guitar Festival” (БиХ, 2019) и трeћe мeстo нa мeђунaрoднoм “Pleven Guitar Festival” (Бугaрскa, 2019). Oд мнoгoбрojних нaступa, истичу сe три сoлистичкa кoнцeртa oд кojих je први oдржaн 2019. нa Сицилиjи у oквиру “Solarino Guitar Festival”. Истe гoдинe пoстaлa je стипeндисткињa прojeктa “EuroStrings”, уз чиjу пoдршку je дoбилa прилику дa oтпутуje и aктивнo учeствуje нa фeстивaлу “José Tomás Villa de Petrer” у Шпaниjи. Кao сoлo извoђaч и дeo кaмeрнoг сaстaвa, нaступaлa je у нajзнaчajниjим сaлaмa у Србиjи, кao штo су: Кoлaрчeвa зaдужбинa, Скупштинa грaдa Бeoгрaдa, Истoриjски музej Србиje, Студeнтски културни цeнтaр… Toкoм дoсaдaшњeг шкoлoвaњa, усaвршaвaлa сe нa мajстoрским рaдиoницaмa кoд eминeнтних прoфeсoрa: David Russel, Judicael Perroy, Aniello Desiderio, Душaн Бoгдaнoвић, Margarita Escarpa, József Eötvös, András Csáki… Oд 2020. гoдинe рeдoвни je стипeндистa Mинистaрствa прoсвeтe, нaукe и тeхнoлoшкoг рaзвoja у oквиру прoгрaмa зa изузeтнo нaдaрeнe учeникe и студeнтe. Taкoђe, билa je стипeндистa Фoндa зa млaдe тaлeнтe Рeпубликe Србиje (Дoситeja) и Фoндa зa млaдe тaлeнтe грaдa Бeoгрaдa.

Бoрис Пoпoвић je рoђeн 2000. гoдинe у Бaњa Луци. У шкoлскoj 2018/19. гoдини зaвршaвa срeдњoшкoлскo oбрaзoвaњe у Mузичкoj шкoли „Влaдo Mилoшeвић“ у Бaњa Луци, у клaси прoфeсoркe Љиљaнe Mилић, у чиjoj клaси je зaвршиo и oснoвну музичку шкoлу. Усaвршaвao сe кoд eминeнтних гитaристa, мeђу кojимa су: Aндрaш Чaки, Aндeрс Mиoлин, Gabriel Bianco, Срђaн Toшић, Пaoлo Пeгoрaрo, Пeпe Рoмeрo, Sergio Assad, Lukasz Kuropaczewski, Зoрaн Дукић… Учeствoвao je нa вишe oд дeсeт мeђунaрoдних и рeпубличких тaкмичeњa нa кojимa je oствaриo зaпaжeнe рeзултaтe. Нeкe oд нajзнaчajниjих нaгрaдa су: другo мeстo (првo ниje дoдeљeнo) нa Sarajevo Internacional Guitar Festu 2019. гoдинe у кaтeгoриjи дo 22 гoдинe; чeтвртo мeстo у финaлнoj eтaпи нa Guitar Art Festivalu у Бeoгрaду; трeћe мeстo нa Zagreb Guitar Festu 2017. гoдинe; трeћe мeстo нa Guitar United Festu Истoчнoм Сaрajeву 2017. гoдинe; другa нaгрaдa нa Omiš guitar Festu 2017 гoдинe; спeциjaлнa нaгрaдa нa Рeпубличкoм тaкмичeњу 2016. и 2014. гoдинe. Toкoм шкoлoвaњa je имao чeтири сoлистичкa кoнцeртa у Бaњa Луци, сoлистички кoнцeрт у Приjeдoру, сoлистички кoнцeрт 2021. гoдинe у Цeнтру лeпих умeтнoсти „Гуaрнeриус“ и у Mузичкoj шкoли „Влaдимир Ђoрђeвић” у Бeoгрaду. Учeствoвao je нa брojним нaступимa и кoнцeртимa у зeмљи и у инoстрaнству. Шкoлoвaњe нaстaвљa нa Фaкултeту музичкe умeтнoсти у Бeoгрaду, у клaси прoфeсoрa Срђaнa Toшићa.

Културни центар Горњи Милановац организује у среду, 20. марта 2024. године у холу испред велике сале књижевно вече Радоша Марковића и његових сарадника ученика основне школе “Десанка Максимовић”. У програму ће наступити ученици: Милош Богичевић, Михајло Цветковић, Радмила Марковић, Ива Максимовић и Лена Марјановић
Гости програма биће: Љиља Браловић, Ксенија Станковић и Дуле Шпренг.
Почетак програма „Ах, та љубав“ је у 19 сати.

Поводом тешке саобраћајне несреће која се догодила у Горњем Милановцу у ноћи између 15. и 16. марта 2024. године у којој су смртно страдала два младића старости 23 и 24 године. За Дан жалости одређује се понедељак, 18.03.2024. године.
Сходно ОДЛУЦИ О ПРОГЛАШЕЊУ ДАНА ЖАЛОСТИ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ, Културни центар отказује најављене програме за понедељак.

О новим терминима предвиђених програма накнадно ћемо обавестити.

Међународни бијенале уметности минијатуре – највећа и наобухватнија изложба малог формата, светској јавности биће представљен у суботу, 20. априла 2024. године.
Церемонија отварања 17. Бијенала и свечана додела награда и признања лауреатима биће организована у 13 сати у великој сали Културног центра „Мија Алексић“ (Ул. Војводе Милана Обреновића 6).

Имена награђених уметника биће обзнањена на конференцији за медије коју ће Културни центар организовати почетком априла.

Поставку, у свих седам излагачких категорија (сликарство, графика, скулптура, цртеж, примењена уметност, фотографија и интермедија) чини 648 уметничких дела која потписују 423 аутора из 20 земаља света (Аустрија, Аустралија, Белгија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Израел, Ирска, Италија, Мађарска, С. Македонија, Мексико, Немачка, Пољска, Португалија, Румунија, Словенија, Србија, Хрватска, Црна Гора, и Француска).

У оквиру главне поставке биће изложена и селекција радова које потписују уметници из Јапана (селектор, Снежана Петровић), као селекција Словачких уметника из Србије – изложба „Корени“, (селектор, Сава Степанов)

Пратећи програм 17. Међународног бијенала уметности минијатуре је мали формат Александра Леке Младеновића и изложба скулптура Томе Тодоровића
По већ утврђеној концепцији изложбу прати каталог манифестације. Издање је двојезично, укоричено тврдим повезом и у димензијама је изложених експоната – 10х10 цм.

У великој сали Културног центра „Мија Алексић“ јавности је данас представљен музички спот за песму „Пастир“ у интерпретацији и аранжману певача Немање Кујунџића и Сање Керкез, првакиње опере Народног позоришта у Беогарду. Песма је, на прагу новог музичког жанра, и за њу се може рећи да представља спој опере, етно мотива и фолка. Интересантан је спој два феноменална вокала различитих жанрова.

Аутори текста су Горан Ратковић Рале и Бранислав Глушац. Музику потписује Горан Ратковић Рале, композитор, а аранжман је урадио Бранислав Глушац

Спот је снимњен у прелепим пределима рудничко – таковског краја и на великој сцени Културног центра „Мија Алексић”.
Реализацију спота, за ову несвакидашњу музичку посластицу, подржала је општина Горњи Милановац у продукцији београдског студија REprodukcija.

Виктор Иго је рекао: „Музика изражава оно што се не може рећи, а о чему је немогуће ћутати.“ Сања и Немања су ову причу извукли из тишине.
Надамо се да ће кадрови нашег краја допринети духовном карактеру песме „Пастир“.

Након пројекције спота представницима медија су се обратити:
– Сања Керкез и Немања Кујунџић, интерпретатори
– Драган Арсић, директор Културног центра “Мија Алексић”
– Невена Обрадовић, директор Туристичке организације општине Г. Милановац

Линк за преузимање спота
https://we.tl/t-ifIEbInkwn

Велимир Радовановић, дипломирани економиста из Горњег Милановца, који се сликањем бави више од 20 година у петак, 15. марта 2024. године у холу испред велике сале Културног центра представиће своје стваралаштво.
Отварање изложбе је у 19 сати.

Слике као стваралачка животна и уметничка тајна

Кад сам пре много година први пут ушао у кућу Радовановића у градском насељу у Луњевици питао сам Веља, као што би сваки знатижељни историчар уметности, чије су то веома, веома добре слике на зидовима. Веља сам знао из „Звезде“ али слике нисам ни знао ни препознао… Чак нисам знао да активно слика. Био је то први сусрет са његовим сликарством које од онда до сада стрпљиво путује до галеријског простора. Тек толико нам је требало до прве званичне самосталне изложбе…
Често је тајна такозваног аматерског сликарства више сам стваралац него оно што је створио. И обрнуто. Просто је било нестварно у тренутку схватити да човек посвећен и школован за нешто друго ствара такве слике и тако вешто барата ликовним техникама, са таквом сигурношћу, и чак може се рећи стваралачком рутином. То је управо одлика оних који стварају непогрешивим унутрашњим осећајем и у одређеном тренутку самопрепознатим талентом високог нивоа. И оних који то чине из праве, истинске љубави. Без тога не може.

Велимир Вељо Радовановић ствара дуги низ година, чак деценија, а да је то мало ко знао. Без жеље да се показује и доказује. Почео је из неког дубоко унутрашњег интересовања, сликање му је било одмор, опуштање, нека врста самотерапије. Једноставно јавила се та исконска потреба за сопственом креацијом, гледао је старе мајсторе, учио од њих, од Боже Продановића. Појавио се тек на пар колективних изложби и доказао да, ите како има штофа, а у међувремену сликао, сликао, сликао… Пре свега за своју душу, за пријатеље, за породицу. Данас је то читава галерија слика које обилују личним виђењем стварности, реалистичким приказом најразличитијих мотива из природе. Ту су и портрети из новије продукције, породични портрети, аутопортрети са препознатљивом цртачком сигурношћу, карактерологијом. Следе веома живе – мртве природе и колористички и композиционо вешто дотеране, попут старих мајстора. Кроз обиље пејзажа препознаје се та исконска љубав према природи, естетске целине које је тако вешто препознавао и преносио на платна, смишљено склапао допадљиве целине и у композиционом и естетском и сваком другом смислу животворне и животворене…
Прошао је све фазе од лепог и питког реализма преко изазовних импресионистичких композиција, тако вешто се упуштајући у постимпресионистичке целине и фазе… Готово професионално. Постимпресионисти су му били главни узор и изазов. На најновијим, великим платнима Вељо Радовановић просто експериментише, изазива сам себе, прави слике игре, окреће се модернизму, и веома смело показује да не стаје на свом сликарском – уметничком путу већ да се неуморно и смело упушта у сталне изазове у жељи да се и на том стваралачком пољу искаже тако сигурно и
одговорно као и на сваком претходном креативном искораку у ново.

Свако има неку своју стваралачку тајну. Вељо као да их има на претек. Кроз ову изложбу приказује само део до сада добронамерно „скриваног“ уметничког дела. На срећу није га скривао од себе
већ је, напротив, стално напредовао. „Скривао“ га је од нас, од шире јавности и уметничке публике. Али, дошло је време да се неке тајне сазнају и да се сликарско умеће високог нивоа открије и спозна у крајње позитивном критичком, а пре свега у светлу истинског ствараоца који траје деценијама, и који сваким следећим делом показује да ће трајати и истрајати, и да ће спознати још много сликаних и сликарских тајни које ће и убудуће делити. Као и увек несебично и скромно у свом људском, уметничком и животном маниру.
Радош Гачић

Биографија
Велимир Радовановић је рођен у Горњем Милановцу 1954.године. Завршио је гимназију у родном граду, а дипломирао на Економском факултету у Београду.
Целокупан радни стаж је провео у привреди где је обављао различите одговорне послове.
Сликањем се, у слободно време, бави више од двадесет година и до сада је излагао своје радове на неколико колективних изложби.

Изложба “Мија Алексић – бити глумац”, аутора Бобана Стефановића, а у продукцији Културног центра „Мија Алексић“ Горњи Милановац, пратећи је део Дана комедије, позоришног фестивала који се у Јагодини у част глуме и глумачког позива реализује јубиларни 50. пут.

Изложба је реализована у сарадњи са породицом Мије Алексића, Народним позориштем у Београду, Радио-телевизијом Србије, Југословенском кинотеком, Народним музејом Крагујевац и Музејом позоришне уметности Србије.
За разлику од премијерног представљања 2013. године актуелна поставка уз већ виђене раритетне предмете из уметниковог живота је употпуњена бројним, мало познатим фотографијама и документима.

Изложбу су до сада видели поклоници уметничког стваралаштва Мије Алексића у: Београду (Музеј Народног позоришта, Музеј Кинотеке), Новом Саду (59. Стеријно позорје), Јагодини (44. Дани комедије), Пули (62. Пулски филмски фестивал, Хрватска), Вршцу (Културни центар), Лесковцу (Лесковачки интернационални фестивал филмске режије), Нишу (51. Филмски сусрети), Врњачкој Бањи (41. Фестивал филмског сценарија)…

Изложба “Мија Алексић – бити глумац” била је повод да Културни центар, 2018. године покрене манифестацију „Дани Мије Алексића“ у Горњем Милановцу, и установи истоимену глумачку награду.