„Алиса у земљи чуда“ – интерактивна представа за децу и (не)одрасле, коју је режирала Моника Ромић у среду, 15. маја 2024. године биће изведена на великој сцени Културног центра у Горњем Милановцу.
Почетак представе је у 14 сати.

„Алиса није упозната са модерним технологијама и мобилним телефоном. Кроз интеракцију са децом, која је уче чему служи телефон, Алиса им, на ненаметљив начин, даје до знања да је телефон добар за лакшу комуникацију са другарима, али да је најбоље дружење кроз игру, читање књига и спорт. Уједно их упознаје са својом Земљом чуда и мотивише их да прочитају бајку. Ова монодрама за децу укључује публику као свог партнера и учи децу правим вредностима. У улози Алисе: Јована Младеновић. Ликови из offа су: Моника Ромић и Никола Угриновић.
Текст: Јована Младеновић, по мотивима књиге Луис Керол. Сцену и костим потписује Цветин Аничић, а текст сонгова Никола Угриновић.

Урнебесна комедија “Светозар III” у којој насловну улогу тумачи наш суграђанин Иван Перковић, јубиларни 200 пут биће изведена у среду, 15. маја 2024. године од 20 сати на великој сцени Културног центра у Горњем Милановцу.
„Светозар III“ је рађен према тексту „Кад умрех ономад“, Љиљане Браловић, а у режији Михаила Костадинова.
Идеју за овај текст, ауторка је објаснила речима: „Када људи озбиљне животне ситације претворе у циркус, у мени се створи неутољива жеља, да их осудим и исмејем. Други мотив је да свом јунаку испуним жељу, која је подсвесна жеља сваког човека – да види колико ће коме недостајати, када га не буде било.”
Кроз казивања главног јунака ауторка износи осуду лицемерју, претварању и некој врсти изопачености
Ликови које Светозар помиње „НЕ ПОСТОЈЕ“ … а сасвим су СТВАРНИ. Публика ће их “Препознати”, тако да им може дати имена по свом избору”.
Цена улазнице је 300 динара.

Врата Модерне галерије Културног центра, за посетиоце који желе да погледају радове 17. Међународног бијенала уметности минијатуре, биће отворена у суботу, 4. маја 2024. године у термину од 10 до 14 сати. Осталим данима, за предстојеће празнике галерија неће радити. Од уторка, 7. маја 2024. године радно време Модерне галерије поново ће бити од 9 до 20 сати.

Mађионичар Радослав Рмуш – Raxon у четвртак, 9. маја 2024. године извешће свој програм на Платоу испред зграде Старог суда у Горњем Милановцу. Биће то прилика да деца и њихови родитељи уживају у представи коју изводи наш познати мађионичар из Крагујевца.
Почетак програма је у 18 сати.

Изложба: Венчање краља Александра и принцезе Марије, аутора Горана Милосављевића, Свете Маџаревића и Славка Степановића у среду, 8. маја 2024. године биће представљена у галерији Дома културе „Војислав Илић“ на Руднику. Реч је о изложби која је реализована поводом обележавања 100 година од венчања Александра Првог Карађорђевића и румунске принцезе Марије, а која је јавности представљена 8. јуна 2022. године у Београду у Белом двору.
Отварање изложбе је у 19 сати.

На краљевску свадбу, која је у Београду одржана 8.јуна 1922.године, своје изасланике послале су многе државе света. Са своје 34, године, као већ „стари момак“ Александар Карађорђевић оженио се једном од најлепших и најобразованијих принцеза тадашње Европе – румунском принцезом Маријом. Осим лепоте и образовања имала и веома високо порекло – рођена је као треће дете румунског краља Фердинанда, њена бака по мајци је била сестра руског цара Александра III, а деда по мајци други син британске краљице Викторије. Имала је надимак „Мињон“, а школовала се на најпрестижнијим школама. Осим румунског говорила је течно енглески, немачки, француски и српски језик. Венчање Марије и Александра био је спектакл о којем се прича и дан данас. Организатор венчања био је наш прослављени комедиограф Бранислав Нушић, који је тада био управник Уметничког одсека Министарства просвете. За непуна 24 сата уочи венчања у Београд је допутовало више од 20.000 људи.

Дочек принцезе Марије
По будућу краљицу и њене родитеље, низ Дунав до Оршаве, краљ је 7. јуна 1922. године уз огромну пратњу послао своју јахту “Александар”. Пристајање брода у луку у Београду поздравили су топови са Калемегдана сто једним плотуном, а своју изабраницу, таста и ташту дочекао је и младожења Александар. Новом лимузином краљ је одвео вереницу у дворске одаје. Венчање је било заказано за сутрадан.

Венчање из бајке
“На венчању у Саборној цркви млада је имала белу хаљину дугачког шлепа. На глави је имала младеначки венац од мирте, усађен на другом венцу од златног тила, који се зракасто пружао преко шлепа. Око врата је имала широк ђердан крупних плавих смарагда и дијаманата. Преко рамена је носила ленту белог орла. Дугачки шлеп придржавали су јој млађи рођаци и рођаке плаве крви.
Иза младенаца, краљ Фердинанд носио је униформу румунског ђенерала са свим декорацијама и маршалском палицом у десној руци. Румунска краљица је била у дивној лила хаљини од тила са током исте боје, око које су се низали гроздови у истом тону. Додатно ју је красио чувени ђердан бисера. На прстима је имала одговарајуће декорације, с лентом Светог Саве.
У поворци су следили кум, син енглеског краља и потоњи краљ Алберт, у униформи енглеског капетана авијације, весео и насмејан, и стари сват кнез Арсен, Александров стриц. Девери у свечаним официрским униформама били су кнезови Павле и црногорски Никола.”

Из ондашњих новина
Кажу да је популарност будуће краљице Марије у народу почела оног тренутка када је са балкона Старог двора, након што је први пут дошла у своју нову домовину, окупљене поздравила на српском рекавши: “Ја вам од срца благодарим!”.

На венчање краља Александра и краљице Марије дошао је цео свет, али су Срби представницима једне државе забранили присуство

„Венчање краља Александра са румунском принцезом Маријом, јуна 1922. године био је светски догађај број један.
Европа, тек на путу опоравка од страшног рата, чезнула је за нормалношћу и опоравком, па је на свадбу гледано као на први корак ка успостављању стабилности и просперитета. Своје представнике на венчање су послале и најудаљеније земље света.
Када је брак између краља Александра Карађорђевића и принцезе Марије уговорен, београдски званичници су се бацили на спремање венчања и уређење града.
Како се свадба ближила, у Београду је врвило као у кошници. Забележено је да је преставник Португала стигао три дана пре него што је најавио и да за њега једноставно ни у једном београдском хотелу није било места!
Он се онда, с гомилом пртљага, сместио пред најлуксузнији хотел “Српски краљ” и ту, на сунцу, заспао. Кад је то чуо Нушић, лично је ургирао да се човеку нађе смештај јер је овај дошао да у име португалске владе буде гост на свадби, али и да после свечаности отвори дипломатско представништво.
Биланс је на крају деловао скоро нестварно – 24 сата уочи венчања у Београд је допутовало више од 20.000 људи!
На краљевску свадбу у Београду своје изасланике послале су многе државе. Представнике су послали чак и Персија, па и далеки Јапан, а допутовао је и гост из Аустрије, са којом је до пре четири године Србија ратовала.
Једини којима је био забрањен долазак били су Бугари – сећање на злочине које је над Србима починила ова војска током Првог светског рата било је још увек сувише свеже и очигледно јаче од дипломатске етикеције. (извор: Историјски забавник)“

Културни центар „Мија Алексић“ организује у среду, 8. маја 2024. године, на платоу испред Старог суда, ликовну радионицу. Биће то прилика да деца Горњег Милановца и њихови родитељи заједно цртају и сликају и да након тога погледају изложбу 17. Међународног бијенала уметности минијатуре.
Почетак радионице је у 18 сати.

У оквиру обележавања Дана општине Горњи Милановац “Машино позориште“ из Београда у понедељак, 29. априла 2024. године на сцени Културног центра „Мија Алексић“ извешће дечију представу “Лепотица и звер“.
Једна од најлепших бајки света која се често драматизује у позоришту.
Вечита борба између добра и зла, унутрашње и спољашње лепоте, инспирисана на комичан начин глумаца, доводи до савршене размене енергије публике и глумаца.
Представа је освојила Прву награду на међународном фестивалу “ Хајде свјете, буди ђете“ у Сарајеву.
Режију потписује Андрија Ковач, а главне улоге тумаче: Маша Пантић, Горан Бане Ивановић и Ђорђе Јовичић.
Почетак представе је у 18 сати.

Нова представа “Ташта не прашта” популарног комедијског дуа „Крушевац Гето“, на великој сцени Културног центра “Мија Алексић”, у Горњем Милановцу биће изведена у петак, 26. априла 2024. године.
Реч је о комедији завере која открива најдубље људске слабости у оскудним животним моментима.
ОПИС ПРЕДСТАВЕ:
Средовечни брачни пар Слобадан и Снежана се након неплаћених рата за кредит налазе у неизвесној финансијској ситуацији. Како се приближава дан када ће извршитељи покуцати на врата њиховог малог стана, тако се повећава нетрпељивост и тензија у односима.
Мисле да ће таштина кућа од 200 квадрата решити све њихове финансијске и стамбене проблеме…
Међутим, ташта остаје без куће, без стана у Бањи и без Банета који напрасно умре оставившиза собом коцкарске дугове.
У представи играју Никола Тришић Триша и Никола Миленковић Чами.
Почетак представе је у 20 сати.

Прoдaja улaзницa (1.200 динара) нa билeтaрници вeликe сaлe, рaдним дaнимa oд 11:00 дo 20:00.

У част Дана општине Горњи Милановац, КД „Запис“ уз подршку Културног центра „Мија Алексић“ у среду 24. априла 2024. године организује у холу испред велике сале „Вече завичајне поезије“.
У програму ће наступити ученици основних и средњих школа – учесници књижевног конкурса на тему „Завичај“. Програм ће музиком употпунити Дуле Шпренг, а домаћин вечери је Радош Марковић.
Почетак програма је у 19 сати.

Седамнаести међународни бијенале уметности минијатуре – највећа и најобухватнија изложба малог формата у свету је данас (20 април 2024.) свечано отворен у Горњем Милановцу. Церемонија отварања и додела награда лауреатима уприличена је у великој сали Културног центра „Мија Алексић”.

Пресецањем врпце, Миодраг Ивановић, државни секретар Министарства културе и Дејан Ковачевић, председник општине Горњи Милановац, отворили су 17. Међународни бијенале уметности минијатуре.

Поставка обухвата 648 уметничких дела разврстаних у седам излагачких категорија (сликарство, графика, скулптура, цртеж, примењена уметности, фотографија и интермедија) које потписује 423 аутора из 20 земаља света (Аустрија, Аустралија, Белгија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Израел, Ирска, Италија, Мађарска, С. Македонија, Мексико, Немачка, Пољска, Португалија, Румунија, Словенија, Србија, Хрватска, Црна Гора, и Француска).
У оквиру главне поставке су изложени и радови гостујућих уметника 17. Бијенала: селекција Јапана (селектор, Снежана Петровић) и селекција радова Словачких уметника који живе у Србији (селектор, Сава Степанов).
Пратећи програм Бијенала је мали формат Александра Леке Младеновића и изложба скулптура Томе Тодоровића.

У име града домаћина, бројне уметнике, представнике дипломатског кора, министарства културе Републике Србије и госте манифестације поздравила је Јадранка Достанић, председница Организационог одбора Бијенала и заменик председника општине Горњи Милановац, а у име организатора манифестације Драган Арсић директор Културног центра.
– Пре тридесет и пет година наш и ваш Милановац и његови уметници осмислили су велику међународну уметничку причу и омогућили препознатљивост уметности малог формата минијатуре на најширем светском плану. Мали формат свакако представља изазов као што је и ова манифестација изазов за сваког уметничког ствараоца. На овој изложби, увек имамо обиље нових идеја и невероватних уметничких прича. Сваки пут доказујемо да смо дорасли организатори и прави мисионари ова мале – велике уметности. Срећни смо што трајемо и што ћемо трајати у овом чаробоном свету минијатура – изјавила је Јадранка Достанић, председник Организационог одбора.

Уз општину Горњи Милановац – официјалног оснивача манифестације, покровитељ Међународног бијенала уметности минијатуре, посредством институције конкурса за пројекте је и Министарство културе Републике Србије. У име ресорног министарства присутнима се обратио и Миодраг Ивановић, државни секретар.
– Међународни бијенале уметности минијатуре се континуирано одржава скоро 4 деценије, што указује на квалитет ове манифестације и отварање овако репрезентативне изложбе сјајна је прилика да се обележи овај значајан јубилеј. Оно што је веома значајно у вези са бијеналом уметности минијатуре, јесте његов међународни карактер. Не треба заборавити да су пројекти међународног карактера важни са аспекта регионалне сарадње. На изложби су присутни радови уметника из Македоније, Хрватске, Бугарске, Босне и Херцеговине, Румуније. Такође, неки од учесника су из Италије, Француске, Мексика и Изреаела, чиме је Горњи Милановац показао свој космполитски дух – рекао је Миодраг Ивановић, државни секретар Министарства културе Републике Србије.

Концепцијски поставку 17. Бијенала осмислили су чланови Уметничког савета Културног центра: Сава Степанов, председник, Саша Јањић и Аница Радошевић Бабић, а најбоље међу најбољима прогласио је жири у саставу: Сава Степанов (Србија) председник, Даниела Билопавловић Беденик (Хрватска) и Катарина Дуканац Стевлић (Србија).

Жири је доделио Grand Prix и седам равноправних награда, у рангу прве награде, у свакој изложбеној категорији. Због високог квалитета одабраних радова, жири је доделио и шест похвала.
Похвале су добили: Сара Масникоса (Србија) – сликарство, Бранко Николов (Бугарска/Србија) – графика, Горски Кабадаја (Србија) – скулптура, Мира Косановић (Србија) – цртеж, Јована Чаворовић (Србија) – примењена уметност и Селма Ђулизаревић Карановић (Србија) – интермедија.

Прву награду 17. Међународног бијенала уметности минијатуре у категорији интермедија добио је Никола Глишић (Србија) за радове “Носталгија” и “Успомене”.
Стефана Савић (Србија) за радове „Hometown I” и “Hometown II” награђена је првом наградом за фотографију.
Владимир Томић (Србија), за радове „Ex libris Каћа Љубинковић“ и „Ex libris Нада Денић” добитник је прве награде за примењену уметност.
Награду за цртеж за радове „Тесна кућица” и “Без назива” добио је Раде Тепавчевић (Србија).
Чедомир Васић (Србија), за радове “Мала жетва” и “Пут у Мокрин” добитник је прве награде за скулптуру.
Бојана Михајловић (БиХ) за радове „Ткање I” и „Ткање II” је добитник прве награде за графику.
Радмила Алексић (Србија) за рад „Reconnaisance de Soi” добитник је прве награде за сликарство.
Grand Prix 17. Међународног бијенала уметности минијатуре додељен је Мицу Јанкуловском, уметнику из Северне Македоније. Награда је додељена за графике „Форма 23” и „Форма 23 црвено”.
– Велика ми је част што сам данас овде у Горњем Милановцу са својим колегама уметницима са којима могу да поделим радост поводом добијања награде. Ово време у коме одрастају наша деца није сјајно, али ми треба да будемо задужени за то да им оставимо богато културно наслеђе и да их у временима која следе учимо правим вредностима и окренемо ка уметности – рекао је Мице Јанкуловски, уметник.

Подсећамо, награде Бијенала су: Гран при (1.500 евра) и седам равноправних награда у рангу прве награде (по 500 евра) у свакој изложбеној категорији.

Додела награда и признања лауреатима 17. Међународног бијенала уметности минијатуре била је прилика да се јавности представи и каталог манифестације. По већ утврђеној концепцији изложбу прати двојезични каталог манифестације, укоричено тврдим повезом и у димензијама изложених експоната – 10х10 цм.
Церемонију уручења награда и признања употпунили су “Хаос аниматори” .

Autori fotografija: info@prestigephoto.rs i GMinfo