Представа за децу „Ко природу прља има да надрља“ коју је на сцену поставио редитељ Матеја Поповић у уторак, 21. маја 2024. године биће изведена на сцени “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.
Ово је прича о пријатељству, борби против насиља и зависности од компјутерских игрица. Мала љубавна прича употпуњује поруку о правим вредностима коју ова представа носи.
Здравко је немирно дете и хоће да стално буде по његовом. Да би добио све шта жели одлучује да пођубри цео град и тако призове страшног господара Ноћила, који ће му испунити три жеље. У томе му помаже његов друг Срећко, који, у ствари, заједно са својом симпатијом Ружицом, покушава да га спречи да не надрља. То покушава и Данило, Здравков брат, али на погрешан начин. Придружује им се и Војкан Војко, зависник од компјутерских игрица. Уз много труда и довитљивости, Срећко и Ружица успевају да Данила, Војкана и Здравковог брата науче правилном понашању, штетном утицају видео игара и опасностима које вребају на интернету, тј. чувању себе, других и околине.
Пројекат је образовног карактера. Као такав, обрађује три модерна проблема која су заступљена код деце, а то су: еколошка неосвешћеност, борба против насиља и зависност од мобилних телефона, видео игрица и социјалних мрежа.
У представи играју: Александар Ристоски, Богдан Богдановић, Тијана Максимовић, Иван Михаиловић и Михаило Глишовић. Костимограф представе је Срђан Перић, сценографију потписује Чича Мичин тим, а композитор је Павле Николић.
Почетак представе је у 18 сати.

Културни центар „Мија Алексић“ – Горњи Милановац и Норвешко друштво – Србија организују у недељу, 19. маја 2024. године у холу испред велике сале концерт поводом Дана уставности Краљевине Норвешке. Наступиће: Петар Марић, осмоструки првак света у хармоници, Олаф Андреас, виолина и Тор Алвин Вика, клавир.
Почетак концерта је у 19 сати.

Позоришна представа “Ко игра Соњу Савић” у продукцији Градског позоришта Чачак и подршку Битеф театра – Београд у четвртак, 30. маја 2024. године биће изведена на сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу. Представу је на сцену поставио редитељ Андраш Урбан (потписује и сценографију), а драматургију је урадила Ведрана Божиновић.

На почетку Урбанове представе “Ко игра Соњу Савић” једна од глумица која је игра (Ева Воштинић), каже нам да нећемо видети срећан крај. Та брехтовски директна изјава одмах утврђује истинитост и бескомпромисност извођења, што ће до краја нарастати, рушећи у парампарчад илузије и лажи, позоришне и животне. Остварена на граничном пољу документаристичких исповести, субверзивно ироничне варијације стенд-ап наступа, физички захтевне уметности перформанса и панк-рок концерта, лишена скоро сваке естетизације, ова жестока представа одговара неукротивом животу Соње Савић.

Представа се може поделити у три тока. Први обухвата Соњин живот и уметничко деловање, као и живот који јој је био неодвојив од глуме, деведесете и распад државе у којој се оформила. Причу о генерацијама које су живеле другачије од својих родитеља, оне које су имале право на образовање, освајање слободе, на бунтовништво, о генерацијама која ће деведесетих нестати физички и идеолошки. Други је тренутак смрти и сахране, кад глумци, поповским тоном „оплакују” њен живот. Они се подсмехују, гаде се и иронично причају о њеним везама са дрогом. Трећи је онај после њене смрти, кад наступа „разумевање” и „она постаје” мирна.
Братислав Јанковић, Борјанка Љумовић, Ева Воштинић, Ивана Терзић и Јулија Петковић, на сцени само су део колективне атмосфере, из чијих гласова се чује снажан урлик који опомиње, који одзвања, који пробија позоришне зидове и допире ван њих, само је потребно да их неко чује, да их ослушне, да их разуме. Њихова колективна игра, која ствара посебну енергију представе, бруји у ушима и касније када се представа заврши. Одаје се утисак да после играња ове представе публика има осећај као да је присуствовала рок концерту.
Музику за представу урадила је Ирена Поповић Драговић. Kостимограф је Селена Орб (
Асистент костимографа: Анђела Бајагић). Извршни продуцент је Александар Брадић, а мајстори светла и тона су Горан Ђудић и Недељко Вучићевић. Инспицијент је Јелена Павић, а
организатор Миша Раичевић.
Почетак представе је у 20 сати.

Прoдaja улaзницa (800 динара) је нa билeтaрници вeликe сaлe, рaдним дaнимa oд 11:00 дo 20:00.

Културни центар „Мија Алексић“, Горњи Милановац и Факултет музичке уметности, Београд организују у чeтвртaк, 16. мajа 2024. године у хoлу испред вeликe сaлe концерт „Трумпи гaлa jуниoр – 35 гoдинa кaриjeрe прoф. Mлaдeнa Ђoрђeвићa“.
Уз професора Ђорђевића наступиће и: Ана-Марија Даниловић, Матија Ранковић, Давид Сурдановић и Петар Марковић. На програму ће бити: Хајдн, Тортини, Манфредини, Монтбрун, Јевтић и Енеско.
Почетак концерта је у 19 сати.

„Алиса у земљи чуда“ – интерактивна представа за децу и (не)одрасле, коју је режирала Моника Ромић у среду, 15. маја 2024. године биће изведена на великој сцени Културног центра у Горњем Милановцу.
Почетак представе је у 14 сати.

„Алиса није упозната са модерним технологијама и мобилним телефоном. Кроз интеракцију са децом, која је уче чему служи телефон, Алиса им, на ненаметљив начин, даје до знања да је телефон добар за лакшу комуникацију са другарима, али да је најбоље дружење кроз игру, читање књига и спорт. Уједно их упознаје са својом Земљом чуда и мотивише их да прочитају бајку. Ова монодрама за децу укључује публику као свог партнера и учи децу правим вредностима. У улози Алисе: Јована Младеновић. Ликови из offа су: Моника Ромић и Никола Угриновић.
Текст: Јована Младеновић, по мотивима књиге Луис Керол. Сцену и костим потписује Цветин Аничић, а текст сонгова Никола Угриновић.

Урнебесна комедија “Светозар III” у којој насловну улогу тумачи наш суграђанин Иван Перковић, јубиларни 200 пут биће изведена у среду, 15. маја 2024. године од 20 сати на великој сцени Културног центра у Горњем Милановцу.
„Светозар III“ је рађен према тексту „Кад умрех ономад“, Љиљане Браловић, а у режији Михаила Костадинова.
Идеју за овај текст, ауторка је објаснила речима: „Када људи озбиљне животне ситације претворе у циркус, у мени се створи неутољива жеља, да их осудим и исмејем. Други мотив је да свом јунаку испуним жељу, која је подсвесна жеља сваког човека – да види колико ће коме недостајати, када га не буде било.”
Кроз казивања главног јунака ауторка износи осуду лицемерју, претварању и некој врсти изопачености
Ликови које Светозар помиње „НЕ ПОСТОЈЕ“ … а сасвим су СТВАРНИ. Публика ће их “Препознати”, тако да им може дати имена по свом избору”.
Цена улазнице је 300 динара.

Врата Модерне галерије Културног центра, за посетиоце који желе да погледају радове 17. Међународног бијенала уметности минијатуре, биће отворена у суботу, 4. маја 2024. године у термину од 10 до 14 сати. Осталим данима, за предстојеће празнике галерија неће радити. Од уторка, 7. маја 2024. године радно време Модерне галерије поново ће бити од 9 до 20 сати.

Mађионичар Радослав Рмуш – Raxon у четвртак, 9. маја 2024. године извешће свој програм на Платоу испред зграде Старог суда у Горњем Милановцу. Биће то прилика да деца и њихови родитељи уживају у представи коју изводи наш познати мађионичар из Крагујевца.
Почетак програма је у 18 сати.

Изложба: Венчање краља Александра и принцезе Марије, аутора Горана Милосављевића, Свете Маџаревића и Славка Степановића у среду, 8. маја 2024. године биће представљена у галерији Дома културе „Војислав Илић“ на Руднику. Реч је о изложби која је реализована поводом обележавања 100 година од венчања Александра Првог Карађорђевића и румунске принцезе Марије, а која је јавности представљена 8. јуна 2022. године у Београду у Белом двору.
Отварање изложбе је у 19 сати.

На краљевску свадбу, која је у Београду одржана 8.јуна 1922.године, своје изасланике послале су многе државе света. Са своје 34, године, као већ „стари момак“ Александар Карађорђевић оженио се једном од најлепших и најобразованијих принцеза тадашње Европе – румунском принцезом Маријом. Осим лепоте и образовања имала и веома високо порекло – рођена је као треће дете румунског краља Фердинанда, њена бака по мајци је била сестра руског цара Александра III, а деда по мајци други син британске краљице Викторије. Имала је надимак „Мињон“, а школовала се на најпрестижнијим школама. Осим румунског говорила је течно енглески, немачки, француски и српски језик. Венчање Марије и Александра био је спектакл о којем се прича и дан данас. Организатор венчања био је наш прослављени комедиограф Бранислав Нушић, који је тада био управник Уметничког одсека Министарства просвете. За непуна 24 сата уочи венчања у Београд је допутовало више од 20.000 људи.

Дочек принцезе Марије
По будућу краљицу и њене родитеље, низ Дунав до Оршаве, краљ је 7. јуна 1922. године уз огромну пратњу послао своју јахту “Александар”. Пристајање брода у луку у Београду поздравили су топови са Калемегдана сто једним плотуном, а своју изабраницу, таста и ташту дочекао је и младожења Александар. Новом лимузином краљ је одвео вереницу у дворске одаје. Венчање је било заказано за сутрадан.

Венчање из бајке
“На венчању у Саборној цркви млада је имала белу хаљину дугачког шлепа. На глави је имала младеначки венац од мирте, усађен на другом венцу од златног тила, који се зракасто пружао преко шлепа. Око врата је имала широк ђердан крупних плавих смарагда и дијаманата. Преко рамена је носила ленту белог орла. Дугачки шлеп придржавали су јој млађи рођаци и рођаке плаве крви.
Иза младенаца, краљ Фердинанд носио је униформу румунског ђенерала са свим декорацијама и маршалском палицом у десној руци. Румунска краљица је била у дивној лила хаљини од тила са током исте боје, око које су се низали гроздови у истом тону. Додатно ју је красио чувени ђердан бисера. На прстима је имала одговарајуће декорације, с лентом Светог Саве.
У поворци су следили кум, син енглеског краља и потоњи краљ Алберт, у униформи енглеског капетана авијације, весео и насмејан, и стари сват кнез Арсен, Александров стриц. Девери у свечаним официрским униформама били су кнезови Павле и црногорски Никола.”

Из ондашњих новина
Кажу да је популарност будуће краљице Марије у народу почела оног тренутка када је са балкона Старог двора, након што је први пут дошла у своју нову домовину, окупљене поздравила на српском рекавши: “Ја вам од срца благодарим!”.

На венчање краља Александра и краљице Марије дошао је цео свет, али су Срби представницима једне државе забранили присуство

„Венчање краља Александра са румунском принцезом Маријом, јуна 1922. године био је светски догађај број један.
Европа, тек на путу опоравка од страшног рата, чезнула је за нормалношћу и опоравком, па је на свадбу гледано као на први корак ка успостављању стабилности и просперитета. Своје представнике на венчање су послале и најудаљеније земље света.
Када је брак између краља Александра Карађорђевића и принцезе Марије уговорен, београдски званичници су се бацили на спремање венчања и уређење града.
Како се свадба ближила, у Београду је врвило као у кошници. Забележено је да је преставник Португала стигао три дана пре него што је најавио и да за њега једноставно ни у једном београдском хотелу није било места!
Он се онда, с гомилом пртљага, сместио пред најлуксузнији хотел “Српски краљ” и ту, на сунцу, заспао. Кад је то чуо Нушић, лично је ургирао да се човеку нађе смештај јер је овај дошао да у име португалске владе буде гост на свадби, али и да после свечаности отвори дипломатско представништво.
Биланс је на крају деловао скоро нестварно – 24 сата уочи венчања у Београд је допутовало више од 20.000 људи!
На краљевску свадбу у Београду своје изасланике послале су многе државе. Представнике су послали чак и Персија, па и далеки Јапан, а допутовао је и гост из Аустрије, са којом је до пре четири године Србија ратовала.
Једини којима је био забрањен долазак били су Бугари – сећање на злочине које је над Србима починила ова војска током Првог светског рата било је још увек сувише свеже и очигледно јаче од дипломатске етикеције. (извор: Историјски забавник)“

Културни центар „Мија Алексић“ организује у среду, 8. маја 2024. године, на платоу испред Старог суда, ликовну радионицу. Биће то прилика да деца Горњег Милановца и њихови родитељи заједно цртају и сликају и да након тога погледају изложбу 17. Међународног бијенала уметности минијатуре.
Почетак радионице је у 18 сати.