ABBA-novo.jpg
23/09/2024

Спектакуларни концерт RING – ABBA TRIBUTE најистакнутијег ABBA трибјут бенда на овим просторима у уторак, 1. октобра 2024. године од 20 сати биће одржан у великој сали Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу. Чланови овог бенда уложили су изузетан труд да осим аутентичности у извођењу највећих хитова групе ABBA, у потпуности пренесу дух тог времена.
Хитове попут: Waterloo, Ring Ring, Mamma mia, SOS и многе друге свирају на оригиналан начин, али опет не излазећи из оквира аутентичног.

Prvi-put-u-Bioskopu.jpg
23/09/2024

„Први пут у биоскопу“ – друго издање едукативне радионице која се реализује у оквиру Међународног филмског фестивала и Дана „Мије Алексића“ биће уприличена у четвртак, 26. септембра 2024. године, у великој сали Културног центра.
Почетак радионице је у 17 часова. и пружа јединствену прилику да се закорачи у магични свет филма и позоришта!
Гост радионице биће глумац Небојша Миловановић. Он ће говорити о значају филмске уметности и њеном утицају на нове генерације. Радионица ће бити прилика да заинтересовани сазнају и нешто више и о глумачком позиву, филмској уметности и позоришту и можда откријете инспирацију за сопствени уметнички пут.
Пројекција анимираног филма „У МОЈОЈ ГЛАВИ 2“, предвиђена за среду, 25. септембра, у 18 часова, добар је увод за радионицу и предавање предвиђено за четвртак, јер је Небојша Миловановић позајмио глас оцу главне јунакиње у овом филму.

mija-aleksic.jpg
23/09/2024

Церемонија свечаног уручења награде “Мија Алексић – Бити глумац”, Зорану Цвијановићу, биће уприличена у суботу, 28. септембра 2024. године у 19 сати у великој сали Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

Награда је, у част великана југословенског и српског глумишта Мије Алексића, рођеног у Горњој Црнући (општина Горњи Милановац) установљена 2018. године и додељује се драмском уметнику за изузетан допринос уметности глуми.
Зорана Цвијановића – позоришног, телевизијског и филмског глумца за ово вредно признање предложили су досадашњи лауреати: Ненад Јездић, Небојша Дугалић, Гордан Кичић, Весна Тривалић, Олга Одановић и Бранимир Брстина, што је управни одбор Културног центра једногласно и усвојио.

Зоран Цвијановић – рођен је у Београду 1958. године. Дипломирао је на Факултету драмских уметности 1982. у класи професора Миње Дедића и асистента Владимира Јевтовића. Прва улога након студија била му је у ТВ серији “Сиви дом“. До данас је глумио у више од 50 филмова и ТВ серија.

Био је члан Југословенског драмског позоришта, а потом и Атељеа 212. Од 2002. године има статус слободног уметника. Режирао је неколико филмова.
Септембра 2016. постао је директор Високе школе драмских умјетности Андрићград. Пензионисао се крајем јануара 2024.
Маја ове године додељена му је Нушићева награда за животно дело.

Razvojni-put-Bore-Snajdera-cirilica.jpg
20/09/2024

У оквиру 10. Међународног филмског фестивала и манифестације „Дани Мије Алексића,“ на великој сцени Дома културе у Горњем Милановцу у четвртак, 26. септембра 2024. године биће изведена представа „Развојни пут Боре шнајдера“ у интерпретацији Југословенског драмског позоришта.
Овај изузетан позоришни комад Александра Поповића на сцену је постави Егон Савин. Глумачку поставу предводи Ненад Јездић, први лауреат награде „Мија Алексић – Бити глумац”. У представи још играју: Ирфан Менсур, Бранислав Лечић, Радован Вујовић, Небојша Миловановић, Огњен Никола Радуловић, Бранка Шелић, Тамара Драгичевић/Милена Живановић, Милица Гојковић/Марија Кланац, Ђорђе Пантовић, Лазар Ђукић, Раде Стојиљковић, Лука Лопичић, Катарина Рајковић, Анђела Кузмановић, Дуња Антић, Јана Рокић и Лена Вукашиновић.
Представа је први пут изведен 1967. године и исте године је награђена Стеријином наградом за најбољу савремену драму. А на овогодишњим “Данима комедије” у Јагодини публика је представи дала највишу оцену, а Ненад Јездић је добио награду за најбоље глумачко остварење.
Почетак представе је у 20 сати.

-1.jpg
20/09/2024

У част отварања 10. Међународног филмског фестивала и “Дана Мије Алексића” синоћ је на две локације, у Модерној галерији и холу испред велике сале Културног центра, представљена изложба „Профил једне институције“, Музеја наивне и маргиналне уметности из Јагодине. Поставку чине одабрана дела из богате колекције Јагодинског музеја који броји више од 3000 уметничких дела.
Изложбу је представила др Ивана Башичевић Антић, директор Музеја наивне и маргиналне уметности.

– Почевши од 1960. године, када је музеј основан под именом Галерија самоуких ликовних уметника у Светозареву, Музеј наивне и маргиналне уметности непрестано ради на проучавању, прикупљању, заштити и промоцији дела несвакидашњих и аутентичних стваралаца, који се нису кретали зацртаним правцима, већ су подразумевали настанак нових форми и иновативних приступа уметничком стваралаштву, рекла је Антићка и додала да изложбу “Профил једне институције” запослени у Музеју виде као сјајну прилику да прикажемо један сажет преглед дела из колекције, од наивне уметности до арт брута.

У Модерној галерији поставку чине дела прве генерације класика наивне и маргиналне уметности, док су у холу испред велике сале Културног центра “Мија Алексић” изложене скулптуре различитих генерација и израза. Ту се не ради о смени генерација и жанрова, већ о прелазу из спољашњег у унутрашњи свет, са оног што видимо на оно што осећамо, што тиња у нашем унутрашњем бићу и што мора да експлодира и материјализује кроз цртеж и боје.
Како је истакнуто на отварању, изложбу ће допунити кустоска вођења и креативне радионице за децу.

Аутори изложбе, коју ће посетиоци Фестивала и “Дана Мије Алексића” моћи да виде до 19. октобра су Владимир Кокоруш и Радмила Стаменковић, кустоси Музеја наивне и маргиналне уметности.
Изложбу ће допунити кустоска вођења и креативне радионице за децу.

-предаванје-4.jpg
20/09/2024

Део Ауторске и глумачке екипе филма “Хероји Халијарда”: Предраг Јочић, директор фотографије и продуценат филма, Недељко Бајић, први продуцент филма, извршни продуцент и тумач улоге мајора Лукачевића и Радош Бајић, тумач епизодне улоге Гојка Лудог, аутор, сценариста и редитељ филма “ХЕРОЈИ ХАЛИЈАРДА”, јуче су (19. септембар 2024. године) у свечаној сали Гимназије “Таковски устанак” у Горњем Милановцу у оквиру 10. Међународног филмског фестивала и “Дана Мије Алексића” одржали предавање за децу и младе на тему “Први пут у биоскопу”.

Била је то прилика да млади из прве руке чују искуства и савете од искусних филмских стваралаца. Предавање је осветлило процес стварања филма и уметничке изазове, а све у циљу да младе генерације закораче у свет филма не само као гледаоци, већ и као будући филмски ствараоци.
Предавање је усмеравао Огњен Ракчевић, продуцент и професор на ФДУ.

10-међународни-филм-фестивал-2-1024x656.jpg
20/09/2024

Десети међународни филмски фестивал и Дани “Мије Алексића” синоћ су свечано отворени у Горњем Милановцу.
Реч је о две престижне светковине које под покровитељством општине Горњи Милановац и Министарства културе Републике Србије реализује Културни центар “Мија Алексић”.

Док “Дани Мије Алексића” имају за циљ да кроз сплет позоришне, филмске, ликовне, музичке и визуелне уметности негују сећање на Мију Алексића, великана српског и југословенског глумишта рођеног у Горњој Црнући, Међународни филмски фестивал настоји да истакне значај уметничких вредности филма и на једном месту окупи реномиране ствараоце, младе таленте и филмске ентузијасте, и омогући им да покажу своју креативност, иновацију и размене идеје.

У име организатора ове две велике манифестације бројне госте и филмске раднике поздравио је Драган Арсић, директор Културног центра “Мија Алексић”.
– Неговање уметничких вредности филма, са посебним нагласком на очување и промоцију наше културне баштине идеја је Међународног филмског фестивала који се ове године по десети пут реализује у Горњем Милановцу, рекао је између осталог Арсић и истакао да ће у оквиру фестивалског програма, бити приказани филмови који су својим оригиналним приступом и снажним наративима обележили филмску сцену. Фестивал ће употпунити бројне радионице, панели и трибине рекао је Драган Арсић и нагласио да ће и ове године посебан сегмент програма бити посвећен деци.

У име града домаћина 10. Међународног филмског фестивала и „Дана Мије Алексића” манифестације је отворила Јадранка Достанић, заменик председник општине Горњи Милановац.
– Задовољство ми је што ће и ове године Горњи Милановац бити у жижи културних дешавања не само Србије већ и шире. Био је потребан огроман труд, мукотрпан рад и материјална средства да се то постигне. Зато хвала свима који су својим радом и ангажовањем омогућили да Међународни филмски фестивал у Горњем Милановцу и Дани Мије Алексића буду достојне манифестације на културној мапи, рекла је између осталог на отварању, Јадранка Достанић.

Овогодишње свечаности у Горњем Милановцу започеле су пројекцијом филма „Хероји Халијарда“. Церемонију отварања употпунио је део ауторске и глумачке екипе. Пре пројекције филма „Хероји Халијарда“ публици су се поклонили Предраг Јочић, директор фотографије и продуценат филма, Недељко Бајић, први продуцент филма, извршни продуцент и тумач улоге мајора Лукачевића и Радош Бајић, тумач епизодне улоге Гојка Лудог, аутор, сценариста и редитељ филма “ХЕРОЈИ ХАЛИЈАРДА”.

– Филм “Хероји Халијарда” је сниман на изворишту историјских догађаја који су се одиграли пре осам деценија на Галовића пољу у Прањанима истакао је Радош Бајић и рекао да је општина Горњи Милановац свесрдно помогла реализацију филма у коме се, као статисти, појављује више од 480 житеља општине Горњи Милановац.

У знак пријатељства и успешне сарадње на реализацији пројекта општина Горњи Милановац и Културни центар “Мија Алексић”, Радошу Бајићу аутору, сценаристи и редитељу филма “ХЕРОЈИ ХАЛИЈАРДА” уручили су слику из Фонда ликовне колоније “Мина Вукомановић Караџић”. Том приликом организатор Међународног филмског фестивала и Дана „Мије Алексића“ је доделио Радошу Бајићу и почасно место у великој сали Културног центра. По избору Бајића то ће бити седиште број 13 у трећем реду.

21-sept-LEPOTICA-I-ZVER.jpg
16/09/2024

Поводом пунолетства Фондације, компанија „Металац“ деци Горњег Милановца, дарује представу „Лепотица и звер“ у продукцији Крушевачког позоришта. Представа ће бити изведена у суботу, 21. септембра 2024. годинена у терминима од 16:00 и 18:00 на сцени Културног центра „Мија Алексић“ .
Преузимање бесплатних улазница у компанији „Металац“ и на билетарници Културног центра (радним данима од 11:00 до 20:00).

Једна од најпознатијих и најомиљенијих бајки, говори о томе како у животу није најбитнија физичка лепота, материјална корист и благодети, већ љубав, срећа, доброта и несебичност.
Представа „Лепотица и звер“ урађена је према мотивима бајке Шарла Пероа. Драматизацију потписује Мирослав Беловић, а адаптацију је урадио Жељко Хубач. Редитељ представе је Зоран Лозанчић.

Mija_Aleksic_foto_-_Ivan_Putnik1-abc.jpg
16/09/2024

Међународни филмски фестивал, десети по реду свечано ће бити отворен у четвртак 19. септембра 2024. године у великој сали Културног центра „Мија Алексић“ у Горњем Милановцу.

Манифестацију ће отворити пројекција филма „Хероји Халијарда“, режисера Радоша Бајића. Филм је, сниман на простору општине Горњи Милановац. Са историјске дистанце, кроз причу чланова породице Јовић филм доноси причу о херојству и солидарности. Поћетак свечане пројекције филма је у 19 сати.
Ауторска и глумачка екипа филма “Хероји Халијарда” током фестивала одржаће и мастерклас у оквиру програма “Први пут у биоскопу”, пружајући младима јединствену прилику да из прве руке чују искуства и савете од искусних филмских стваралаца. Овај мастерклас ће посебно осветлити процес стварања филма и уметничке изазове, мотивишући новe генерацијe да се упустe у свет филма, као гледаоци, али и као будући филмски ствараоци!
Пре свечане пројекције филма, публику очекује још један културни бисер. Реч је о изложби назива „Профил једне институције“ – а говори о Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини. То је институција која чува и промовише наивну уметност у свом најчистијем облику.
Наиме, у Модерној галерији у четвртак, 19. септембра од 18 сати биће изложена дела прве генерације класика наивне и маргиналне уметности, док ће у холу испред велике сале Културног центра бити дела скулптора различитих генерација и израза.
Изложбу ће допунити кустоска вођења и креативне радионице за децу.
Аутори изложбе су Владимир Кокоруш и Радмила Стаменковић, кустоси Музеја наивне и маргиналне уметности.

У оквиру фестивалског програма, биће приказани краткометражни и играни филмови који су својим оригиналним приступом и снажним наративима обележили филмску сцену. Као и претходних година, фестивал ће указати на значај уметничких вредности филма и окупити реномиране филмске ствараоце региона, младе таленте и филмске ентузијасте, и дати им простор да на једном месту покажу своју креативност и размене идеје.
Циљ фестивала је неговање уметничких вредности филма, са нагласком на очувању и промоцији наше културне баштине.
Програм ће употпунити едукативне радионице, панели и трибине. Посебан сегмент фестивала биће посвећени филмској едукацији деце и младих.
Mija_ALEKSIC_novo
Упоредо са реализацијом Међународног филмског фестивала, Културни центар ће кроз манифестацију – “Дани Мије Алексића” обележити 101 годину од рођења једног од најсјајнијих бисера српског глумишта, Мије Алексића.
Темељи манифестације постављени су 2013. године изложбом “Мија Алексић – Бити глумац”, ауторским делом Бобана Стефановића. Од тада, “Дани Мије Алексића” су свечаност уметничког стваралаштва и истраживања културног наслеђа.
Манифестација окупља савремену позоришну, филмску, ликовну, музичку и визуелну уметност, стављајући акценат на важност откривања, прикупљања и документовања културних вредности.

Зоран Цвијановић југословенски и српски позоришни, телевизијски и филмски глумац је добитник престижне награде “Мија Алексић – Бити глумац” за 2024. годину коју додељује Култрни центар “Мија Алексић” Горњи Милановац. Награда се додељује уметнику за изузетан допринос уметности глуме.
Цвијановића су за овогодишњег лауреата предложили претходни носиоци овог вредног признања : Ненад Јездић, Небојша Дугалић, Гордан Кичић, Весна Тривалић, Олга Одановић и Бранимир Брстина. Свечано уручење награде је у суботу, 28. септембра 2024. године.
Доделу ће употпунити наступ „Фолклориштанцета“.

19-Muzej.jpg
13/09/2024

МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ, ЈАГОДИНА
19. септембар – 11. октобар 2024.

Музеј наивне и маргиналне уметности из Јагодине гост је 10. Међународног филмског фестивала и „Дана Мије Алексића“, манифестација које ће од 19 септембра до 11. октобра 2024. године бити реализоване у Горњем Милановцу. Музеј из Јагодине представиће се изложбом „Профил једне институције“, која ће јавности бити представљена у четвртак 19. септембра. Аутори изложбе су Владимир Кокоруш и Радмила Стаменковић, кустоси Музеја наивне и маргиналне уметности.
Поставке ће бити изложене у Модерној галерији и холу испред велике сале Културног центра.
Отварање изложбе је у 18 сати.

„Промене на светској савременој уметничкој сцени, диктирају и промене у програму нашег Музеја. Нови профил музеја који градимо, који је активан учесник најпре домаће а затим и међународне институционалне уметничке сцене. Почевши од 1960. године, када је музеј основан под именом Галерија смоуких ликовних уметника у Светозареву, МНМУ непрестано ради на проучавању, прикупљању, заштити и промоцији дела несвакидашњих и аутентичних стваралаца, који се нису кретали зацртаним правцима, већ су подразумевали настанак нових форми и иновативних приступа уметничком стваралаштву. Како само име Mузеја сугерише, врло често су били позиционирани изван епицентра званичене културне матрице.
Изложбу “Профил једне институције” видимо као сјајну прилику да прикажемо један сажет преглед дела из наше колекције, од наивне уметности до арт брута. Изложба ће се одвијати на две локације.
У Модерној галерији изложбу отварају дела прве генерације класика наивне и маргиналне уметности, Јанка Брашића, Миланке Динић, Милана Рашича, Саве Секулића, док ће у Културном центру “Мија Алексић” бити скулптори различитих генерација и израза, где се преплићу рурални жанр Драгутина Алексића, Богосава Живковића, Милана Станисављевића и праисконске камене фигурине Илије Филиповића, до савремених ствараоца Предрага Милићевића Барбариена, Војкана Морара, француске уметнице Марго, међу којима ће се наћи и академски образовани уметници попут Горана Стојчетовића. Овде се не ради о смени генерација и жанрова, већ о прелазу из спољашњег у унутрашњи свет, са оног што видимо на оно што осећамо, што тиња у нашем унутрашњем бићу и што мора да експлодира и материјализује кроз цртеж и боје.“