Позоришна престава „Сан Славије“, претходно отказана због дана жалости, биће изведена у суботу, 23. новембра 2024.godine, у 20:00 часова. Преузете улазнице од претходног термина важе за нови термин.

Подсећамо:
Представа: „Сан Славије“ шeсти је прojeкaт пoзoриштa „Чешка беседа“ из Београда. Гoвoри o судбини Toмaшa Maсaрикa и њeгoвим вeзaмa сa Србимa. Пoсeбнa пaжњa je пoсвeћeнa Maсaрикoвoм пoбрaтимству сa Jeрeмиjoм Нeдићeм из Teoчинa.
Aутoр тeкстa и рeжиjу потписује: Рaсткo Jeвтoвић.
Улoгe тумаче Joсип Ишeк (Влaдимир Спичaнoвић / Mиoдрaг Mишкo Toмић), Aлeксaндрa Сaњa Сaлoм, Срђaн Сeрђo Ajвaз, Jeлeнa Вeлимирoвић, Сaшкa Врaнкoвић, Љиљaнa Пeтрoвић, Никoлa Дукић, Maркo Кoвaчeвић, Пeтaр Вeкoвић и Кaтaринa Ивaнoвић.
Наратори су Хaнa Гoлднeр и Рaсткo Jeвтoвић. Музику потписују Aлeксaндaр Прaдaл и Влaдимир Ђeкић, а кoстимoгрaфиjу Mиoдрaг Mишкo Toмић.

Монодрама “#Астрокликери” у уторак, 19. новембра 2024. године биће изведена на великој сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.
Реч је о новом ауторском пројекту комичарке Сандре Силађев.
“Ђурђа Стојковић, астролошкиња која је славу стекла на друштвеним мрежама, позната је по интригантним и духовитим астролошким анализама. Своје површно знање из астрологије Ђурђа третира, пре свега, као уносан бизнис и забаву али, кроз комуникацију са разним светом, бројем лајкова и похвала на мрежама, Ђурђа некако успева да се избори са усамљеношћу и менопаузом. Живот без деце, партнера и искрених пријатеља појачава њену блискост са већ старом, начетом мајком која не престаје Ђурђу да третира као девојчицу у пубертету, што прави додатни пакао у Ђурђиној, иначе поколебаној, свести о себи. Депресивну стварност свакодневно замењује романтизовано дигитално постојање ове новонастале астро-звезде.
Ђурђини клијенти обожавају Ђурђу и то је држи у добром расположењу све док је испред ње нека справа. Када се угасе екрани, гаси се и њен живот.

Да ли су Ђурђини клијенти једнако очајни као и она? Да ли су они зависници од „духовних“ шарених лажа, а она самопрозвани гуру за дигитално доба или је у питању заједничка потрага за смислом у једном новом отуђеном времену? Зашто Ђурђа воли кликере и астрологију? Да ли астрологија има решење за њену замршену животну ситуацију? Питања су на која ће Сандра Силађев на духовит и саркастичан начин, кроз лик Ђурђе, одговорити у овој представи.

**НАПОМЕНА:** Хумор и сарказам су основна средства изражавања у овој представи.
Ауторка се не разуме у астрологију и не поседује пророчке моћи, овај дугачки монолог је производ њене богате маште.
Снимање и фотографисање током монодраме је забрањено.

Цена улазнице је 1.200 динара, почетак представе је у 20 сати.

Продаја улазница на билетарници велике сале, радним данима од 11:00 до 20:00

Културни центар “Мија Алексић” представиће у среду, 20. новембра 2024. године у Модерној галерији изложбу цртежа Сергеја Драшковића назива “Портрети”.
Отварање изложбе је у 18 сати.

Портрети

Писати о цртежима Сергеја Драшковића нимало није лако, потребно је сагледати његов целокупан опус од неколико стотина студија, углавном портрета.
Да би се допрло до суштине његовог стваралаштва, најпре би требало одговорити на питање – шта то њега тера да црта портрете до перфекције? Са невероватним сензибилитетом, овај уметник успева да проникне у психологију модела, али уједно и да наметне своје разлоге коришћења цртежа као медија, њему најближег у студирању личности.
Сергеј се одриче било каквог експресивног начина рада, а притом, филигрански прецизно, бележи своје расположење које превазилази сам цртеж. Кроз своје пажљиво одабране портрете медитативно прилази цртању и тако преузима психологију модела, дајући готово сваком цртежу дозу метафизичког. Овакав процес стварања Сергеја сврстава у уметнике који, давно заборављен, класични реализам користе као модел да се проникне у суштину цртања. Овај уметник, супротстављен епохи телевизијских и новинских фотографија које се заснивају искључиво на брзом протоку информација, изазива код посматрача ефекат зачуђености, као први утисак, остављајући за собом увек присутно питање – како је то успео? Посматрачи тих портрета, бивају затечени и зачуђени његовим умећем у тако присутној и видној сензибилности кроз сваки цртеж. Управо га перфекција у изразу и атмосфери, коју постиже у цртежима, одваја од већине уметника који често, на различите начине, прикривају мањак сензибилитета. Понајвише збуњује посвећеност времену које Сергеј проводи у изради цртежа и то данас у добу експресије, нових медија, убрзаности свега могућег. Овај уметник у својим радовима оловку и папир ставља испред бесконачних компјутерских помагала као основни и једини материјал и на тај начин се намерно супротставља “екранским парадигмама”, доминантним у последњих 50 година. Управо таква посвећеност процесу стварања једног дела га издваја, обезбеђује му место међу уметницима на које се треба обратити пажња.
Цртежи, који су изложени на овој изложби, обнављају интересовање публике за занатско умеће, упућују на значај истога, не само у контексту уметности. Ова изложба нас мотивише на преиспитивање утицаја нових медија на психологију појединца. Тај доминантни и разарајући модел, медији у садејству са савременим технологијама, све више преузима улогу појединца који би требао бити у поседу својих чула.
Кроз радове овог уметника поставља се и питање задатка уметника, па и појединца – да ли је могуће оваквим цртежима и занатским умећем указати на актуелне проблеме данашњице, супротставити се својим изразом неконтролисаном упливу дигиталне културе у поље уметности?
Уколико се овакви уметници не препознају у пољу културе, остаје изнова преиспитивање – ШТА ЈЕ ТО УМЕТНОСТ ДАНАС? (Живко Грозданић)

Биографија:

Рођен је у Карловцу, у Хрватској. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду 2005. године у класи проф. Гордана Николића. Прву и другу годину студија био је у класи проф. Димитрија Пецића.
Награђиван је у другој и трећој години студија за цртеж и пејзаз. Учествово је на више колективних и неколико самосталих излозби.
Живи и ради у Београду.

2001. Кућа Војиновића, Инђија
2004. Галерија завода за проучавање културног развитка, Београд
2004. Срећна Галерија, Студентски културни центар, Београд
2024. Културни центар, Вршац

„Две ствари ме испуњавају све већим страхопоштовањем и дивљењем – звездано небо нада мном и морални закон у мени.“ (Имануел Кант)

Српско филозофско друштво у сарадњи са одељењима (одсецима) за филозофију на филозофским факултетима, институтима и центрима којима је филозофија доминантно подручје рада покренуло је иницијативу за одржавањем националне манифестације: Новембар – месец филозофије. Циљ је популаризација филозофије и унапређење филозофске културе шире друштвене заједнице.
Иницијативи се придружује и Културни центар “Мија Алексић”.
У понедељак, 18. новембра 2024. године у Модерној галерији Бојан Недељковић, професор филозофије одржаће предавање на тему “Етика од Сократа до Канта”.
Културни центар је и до сада кроз филозофска предавања обележавао значајне филозофске годишњице као што је 2 400 година од оснивања чувене Платонове Академије, или 2 400 година од рођења великог Аристотела и слично. И предстојеће предавање има за циљ да обележи једну значајну годишњицу. Реч је о 300 година од рођења великог филозофа Имануела Канта. Овај чувени кенигсбершки мислилац дао је огроман допринос и у теоријској и у практичној филозофији. Овом приликом примат ће добити практична филозофија где ће Кантова етичка разматрања бити стављена у раван са етичким учењима Сократа, Платона, Аристотела, стоика, киника и других.
Почетак предавања је у 19 часова.

Културни центар „Мија Алексић“, у недељу, 17. новембра 2024. године прикључиће се обележавању Европског дана уметничког биоскопа (European Art Cinema Day). Циљ манифестације је да истакне уметничку вредност филма и богатство европске кинематографије.

За тај дан Културни центар је припремио богат филмски програм.
11:00 – Филм: “Бамби” – Прича о животу – Класична прича о љубави, одрастању и пријатељству у животињском царству.
13:00 – Филм: “Изумитељ” – Фасцинантна прича о иновацијама и њиховом утицају на свет око нас.
16:00 – Филм: “Планета 7693” – Авантуристички СФ филм за младе, који нас води у удаљени свет препун мистерија.
18:00 – Филм: “Зона интереса” – Прича о комплексности људских односа. Награђивани филм који истражује важна питања савременог друштва.
20:00 – Филм “Супстанца” – Филм води кроз слојевите приче ликова чији животи бивају заувек промењени.

Цена улазница је 300 динара по пројекцији.

Након Новог Пазара, Алексинца и Шапца фестивал Креативна Европа стиже и у Горњи Милановац и то 12. и 13. новембра. Овим фестивалом обележавамо деценију успеха програма Креативна Европа у Србији кроз сарадњу Деска Креативна Европа Србија и Културног центра „Мија Алексић” Горњи Милановац.
Овај фестивал пружа јединствену прилику да публика види и доживи резултате пројеката који су подржани кроз различите позиве Креативне Европе, укључујући уметничке садржаје, филмске пројекције и представљање књижевних дела.

Програм фестивала:

Уторак, 12. новембар
18.00 Изложба стрипа „Моћ жена у стрипу“,
Фоаје Велике сале Културног центра
18.30 Концерт – Теија Нику (Финска), Хол Велике сале Културног центра

Среда, 13. новембар
10.30 Књижевни програм – Еквилибријум: ангажована књижевност у временима кризе, Техничка школа „Јован Жујовић“
11.00 Пројекција филма: „Злогоње“, Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
12.00 Књижевни програм – Readers Exchange (REX) пројекат Гимназија „Таковски устанак“
13.00 Представљање ЕУ програма Креативна Европа и CERV Свечана сала у згради старог суда
13.30 Пројекција филма „Оаза“, Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
15.30 Књижевни програм – БЛУМЕРИ: Књижевност као терапија у постковид стварности, Велика сала Културног центра

Фестивал ће окупити љубитеље уметности, културе и европске сарадње, и омогућити им да из прве руке виде како Креативна Европа подржава стваралаштво и промовише културну размену у Србији и шире.

Програм Фестивала Креативна Европа је бесплатан.

Представа „У име оца и сина – прича о Светом Сави”, по тесту Милована Витезовића, а у режији Милана Караџића, у петак, 15. новембра 2024. године од 20 сати, биће изведена на великој сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.
Драматургију потписује Ивана Димић, сценографију Борис Максимовић, костимографију, Драгица Лаушевић, а музику је урадила Ирена Поповић.
У глумачком тиму су: Горан Шушљик, Миодраг Крстовић, Борис Пинговић, Небојша Кундачина, Владан Гајовић, Златија Ивановић, Бојана Стефановић, Сузана Петричевић, Зоран Ћосић, Бојан Кривокапић, Гојко Балетић, Дарко Томовић, Ива Игњатовић, Игор Алексић, Матеја Хубач, Виктор Мустајбашић, Дејан Мраковић, Ненад Андрић, Зоран Трифуновић, Божидар Катић, Јово Боснић, Милан Шавија, Славен Радовановић и Душан Боснић.

Реч драматурга – Ивана Димић
Представа се бави историјским ликом принца Растка Немањића од његове одлуке да се замонаши на Светој Гори до краја његовог земаљског живота. Драмска напетост проистиче у свакој сцени од чињеница да се један човек у младости одрекао свега земаљског да би служио Богу, што је за последицу имало да је за свој народ и земљу постигао више добра него било ко други у било ком времену. Сведочећи своју дубоку искрену веру у Христа, монах Сава је поставио темеље српској држави, превео Номоканон у Законоправило, извојевао аутокефалију српске православне цркве, градио задужбине, подизао школе и болнице, једном речју, обликовао је идентитет нашег народа који на том темељу и данас постоји. А потом се упокојио и постао живи светац кога поштују, славе и пред чијом се иконом моле сви православни народи диљем земаљског шара.
Представа “У име Оца и Сина” говори о монаху Сави док је ходио земљом као архипастир чинећи добра дела, а заправо говори о неслућеним могућностима једног људског бића произашлој из непоколебиве вере, говори о Светом Сави.

Реч редитеља – Милан Караџић
Милован Витезовић оставио нам је плод свог дугогодишњег студиозног рада, драмску епопеју на две стотине страна „У име оца и сина“. Од тог драгоценог материјала могло би се сачинити четири целовечерње представе. С обзиром да сам пре 30так година режирао представу о Светом Сави у позоришту за децу од првог дела овог Витезовићевог драмског завештања, сада сам одлучио да се концентришем на последњи део који садржи биографске чињенице из живота Светог Саве од монашења до краја живота. Радња драме прати како је организовао цркву, државу, увео законе, образовање, болнице, био дипломата, мирио зараћене… па све до смрти у Трнову.
Веома је драмски захтевно али и изазовно правити представу о историјској личности какав је Свети Сава. То је човек који се млад одрекао свега земаљског и постао монах да би, посветивши цео свој живот Богу, постао способан да учини више од било ког човека за исти тај земаљски свет.

Цена улазнице је 2.000 динара, почетак представе је у 20 сати.

Продаја улазница на билетарници велике сале, радним данима од 11:00 до 20:00

Деск Креативна Европа Србијe у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права РС представиће у среду, 13. новембра 2024 у 13.00 сати у Свечаној сали општине (зграда Старог суда) у Горњем Милановцу могућности финансирања пројеката у оквиру програма Креативна Европа – култура и ЦЕРВ (Citizens, Equality, Rights and Values) програма Европске уније.

Креативна Европа је програм Европске уније којим се пружа финансијска подршка установама и организацијама у сектору културе како би чувале, развијале и промовисале европску културну и језичку разноликост и наслеђе, и унапредиле квалитет културних и аудиовизуелних делатности. Креативна Европа је кључни програм Европске уније за подршку и развој сектора културе, пре свега пројеката међународне сарадње и размене.
Годишњи буџет програма је око 350 милиона евра и реализује се кроз више од 20 различитих конкурса. Тренутно је отворено неколико конкурса, којима се подржавају посебне области, теме или типови активности.
Биће представљени годишњи конкурси за предлоге пројеката и пројекти који су подржани у оквиру подпрограма Култура, као и подршка коју подносиоцима предлога пројеката пружа Деск Креативна Европа Србије при Министарству културе РС.
http://www.kreativnaevropa.rs/

ЦЕРВ програм има за циљ да промовише права и вредности Европске уније како су дефинисани у Уговорима ЕУ и Повељи о основним правима. Пројекти у оквиру програма доприносе одржавању и даљем развоју отворених, демократских, равноправних и инклузивних друштава заснованих на владавини права. У оквиру програма могућа је реализација културних активности које промовишу ове вредности. Тренутно је отворено неколико конкурса, којима се подржавају посебне области, теме или типови активности.

Програме ће представити
Бојан Милосављевић, пројектни менаџер Деска Креативна Европа Србије.
Сања Атанасковић, координаторка контакт канцеларије за програм ЦЕРВ.

Презентација је намењена јавним институцијама, удружењима и појединцима који делују у свим секторима културе као и сектору образовања, екологије и социјалне заштите.

Презентација у Горњем Милановцу биће реализована кроз сарадњу Деска Креативна Европа Србије са Културним центром ”Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

Теија Нику, финска уметница на хармоници и композитор са одличним осећајем за мелодију и препознатљивим лирским стилом свирања у уторак, 12. новембра 2024. године извешће концерт у холу испред велике сале Културног центра.
На репертоару ће бити нордијска и балканска музика.
Иначе, Теија Нику од 2022. године ради на новом музичком пројекту који додељује Национални савет за музику у Финској.
Почетак концерта је у 18:30.

Изложба „Моћ жена у стрипу“ коју потписују уметнице из Србије и земаља региона у Горњем Милановцу биће представљена у уторак, 12. новембра 2024. године у холу на спрату испред велике сале Културног центра.
Пројекат је одобрен у оквиру конкурса за пројекте међународне сарадње (COOP) и окупља партнерске организације из Србије, Мађарске, Словеније, Грчке, Хрватске и Црне Горе. Овај пројекат који је започео у фебруару 2023. године, бави се оснаживањем стрип уметница, као и промоцијом њиховог равноправног третмана. Такође, пројекат се бави и презентацијом жена у стрипу, као и друштвеним променама које се одражавају у стрипу, у вези са сликом и улогама жена у друштву.
Ауторке и аутори: Анамарија Квас (Хрватска), Ана Ју́лиа Бензе́ди (Румунија), Хелена Клакоц̌ар (Хрватска), Јована Вуковић (Србија), Лариса Ацков (Србија), Силва и Сара Дервановиц (Црна Гора), Лаура Е́рсек (Мађарска), Вагелис Колотсиос (Грчка), Сташа Миладиновић (Србија), Катарина Шеме (Словенија), Теодора Тинтор (Хрватска).
Отварање изложбе је у 18 сати.