У суботу, 27. септембра 2025. године, у великој сали Културног центра „Мија Алексић“, биће реализован програм за децу „Први пут у биоскопу“, пратећи програм 11. Међународног филмског фестивала намењен деци. Програм је осмишљен да комбинује филмске пројекције и забавне садржаје, пружајући малишанима искуство чаролије анимираног филма и интерактивне игре. Публика ће имати прилику да погледа филмове „Вајана 2“ (10h) и „Муфаса: Краљ лавова“ (13h).
А 5. октобра на репертоару ће бити филм „Лило и Стич“ (10h)
Поред пројекција, програм употпуњује наступ мађионичара, исцртавање лица (face painting) и дружење са маскотама анимираних јунака.
Почетак програма је у 10:00 часова, а улаз је слободан

У оквиру 11. Међународног филмског фестивала у Горњем Милановцу, од 21. до 24. септембра 2025. године, биће одржана регионална конференција „Биоскопи у покрету: умрежавање, публика, будућност“ („Cinemas in Motion: Networking, Audiences, Future“), коју организује Културни центар „Мија Алексић“ у сарадњи са МЕДИА Деск Србија. Овај тродневни скуп окупља представнике биоскопа, мрежа киноприказивача и филмске стручњаке из Србије, региона и Европе, са циљем размене знања, примера добре праксе и осмишљавања нових модела сарадње. Програм обухвата панеле о регионалном умрежавању, предавања и радионице о развоју публике и савременим маркетиншким стратегијама, као и презентацију МЕДИА Деск Србија о подршци ЕУ програма МЕДИА 2021–2027. Посебну пажњу привлачи предавање и дијалог са Фатимом Ђоумер, извршном директорком мреже Europa Cinemas , која ће говорити о новим стратегијама сарадње и умрежавања у контексту промена кроз које пролази европска кинематографија. Конференција представља јединствену прилику за професионално повезивање, усавршавање и размену искустава, са фокусом на развој публике и иновативне приступе биоскопском искуству.

Горњи Милановац, 22. 9. – 5. 10. 2025.

П Р О Г Р А М
ПОНЕДЕЉАК, 22. септембар 2025.
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ
– Додела награде „Мија Алексић – бити глумац“ овогодишњем лауреату Војину Ћетковићу,
– Концерт филмске музике Енија Мориконеа
– Пројекција филма „Cinema Paradiso“, (режија: Ђузепе Торнаторе, 1988)
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 19 часова
Слободан улаз

УТОРАК, 23. септембар 2025, у 18 часова
Отварање изложбе: МИЛОШ ШОБАЈИЋ
МТС Дворана, Београд
Модерна галерија Културног центра „Мија Алексић“

ФИЛМОВИ ЗА ТЕБЕ Класик
Српска премијера дечјег филма КЕКЕЦ (1951), (режија: Јоже Гале)
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 19 часова
Слободан улаз

СРЕДА, 24. септембар 2025.
ФИЛМСКО СТВАРАЛАШТВО ДЕЦЕ И ОМЛАДИНЕ – Прва пројекција
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 13 часова
Слободан улаз

КРАТКА ФОРМА – Прва пројекција
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 18 часова
Слободан улаз

ФИЛМОВИ ЗА ТЕБЕ
– ПРИЧА О МОЈОЈ МАЈЦИ (Француска, 2025),
режија: Кен Скот
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 19 часова
Слободан улаз

ЧЕТВРТАК, 25. септембар 2025.
ФИЛМОВИ ЗА ТЕБЕ
– ЛУДА ЉУБАВ (Француска, 2024), режија: Жил Лелуш
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 19 часова
Слободан улаз

ПЕТАК, 26. септембар 2025.

ФИЛМОВИ ЗА ТЕБЕ:
– ЧАНГАЛОВИЋ – прича о оперском певачу Мирославу Чангаловићу, (режија: Нада Савић, Србија 2024.)
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 18 часова
Слободан улаз

– ЦИКЛУС(Србија, 2024),
режија: Јелена Цвијановић Стојковић / Марко Јовичић
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 20:30 часова
Слободан улаз

СУБОТА, 27. септембар 2024.
ДИЗНИ ДАН
– Анимирани филм: ВАЈАНА 2, (режија: Дејвид Г. Дерик, Џејсон Хенд, Дејна Л. Милер, САД, 2024)
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 10:00 часова
Слободан улаз
– Анимирани филм: МУФАСА: КРАЉ ЛАВОВА (режија: Бери Џенкинс, САД, 2024)
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 13:00 часова
Слободан улаз

НЕДЕЉА, 28. септембар 2025.
Концерт: ФОЛКЛОРИШТАНЦЕ
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 19 часова
Цена улазнице: 400 динара

ПОНЕДЕЉАК, 29. септембар 2025.
ФИЛМСКО СТВАРАЛАШТВО ДЕЦЕ И ОМЛАДИНЕ – Друга пројекција
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 13 часова
Слободан улаз

КРАТКА ФОРМА – Друга пројекција
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 17 часова
Слободан улаз

ФИЛМОВИ ЗА ТЕБЕ
ПЛАНЕТА 7693 (режија: Гојко Беркуљан, Црна Гора, Србија, Северна Македонија, 2024),

Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 18 часова
Слободан улаз

– ПТИЦА (Уједињено Краљевство, 2024),
режија: Андреа Арнолд
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 20 часова
Слободан улаз

УТОРАК, 30. септембар 2025.
ФИЛМСКО СТВАРАЛАШТВО ДЕЦЕ И ОМЛАДИНЕ – Трећа пројекција
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 13 часова
Слободан улаз

КРАТКА ФОРМА – Трећа пројекција
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 17 часова
Слободан улаз

ФИЛМОВИ ЗА ТЕБЕ
ПРВА КЛАСА: ПУН ГАС (Србија, 2024),
режија: Владимир Мића Поповић
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 19 часова
Слободан улаз

СРЕДА, 1. октобар 2025.
КРАТКА ФОРМА – Четврта пројекција
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 18 часова
Слободан улаз

ФИЛМОВИ ЗА ТЕБЕ
ЛАРС ЈЕ ЛОЛ (Норвешка, 2024),
режија: Ајрик Сетел Штордал
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 19 часова
Слободан улаз

ЧЕТВРТАК, 2. октобар 2025.
Позоришна представа
Федор Шили, НОЋНА СТРАЖА,
режија: Борис Лијешевић, Атеље 212, Београд
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 20 часова
Цена улазнице: 2.000 динара

ПЕТАК, 3. октобар 2025.
КРАТКА ФОРМА – Пета пројекција
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 18 часова
Слободан улаз

ФИЛМОВИ ЗА ТЕБЕ
БУМБАРОВО ЛЕТО (Србија, 2025), режија: Даниел Кушан
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 19 часова
Слободан улаз

СУБОТА, 4. октобар 2025.
Програм: EU YOUTH CINEMA: GREEN DEAL
10:00 – ОЖЕДНЕЛИ СВЕТ (Француска, 2012),
режија: Тери Пиантанида, Баптист Роже-Лучер
12:00 – ГЕНЕРАЦИЈА ПРОМЕНА (Аустрија, 2022),
режија: Ванеса Бучер
14:00 – LA BUENA VIDA (Немачка, Швајцарска, Колумбија, Холандија, 2015), режија: Јенс Шанц
16:00 – ПЛАНИНА ОД ТЕКСТИЛА (Кенија, Ирска, Белгија, 2020), режија: Фелипе Лопез
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Од 10 до 16:30 часова
Слободан улаз

ФИЛМОВИ ЗА ТЕБЕ
ЋАО БЕЛА (Словенија, 2024), режија: Јани Север
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 19 часова
Слободан улаз

УВЕК ПОСТОЈИ СУТРА, (режија: Паола Кортелези, Италија, 2024),

Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 21 час
Слободан улаз

НЕДЕЉА, 5. октобар 2025.
ДИЗНИ ДАН
– Анимирани филм: ЛИЛО И СТИЧ (режија: Дин Флајшер Кемп, САД, 2025),
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 10 часова
Слободан улаз

ПРОГЛАШЕЊЕ ПОБЕДНИКА
Велика сала Културног центра „Мија Алексић“
Почетак у 12 часова

Културни центар „Мија Алексић”
задржава право измене програма.

Културни центар “Мија Алексић”, Горњи Милановац расписао је конкурс за учешће на 18. Међународном бијеналу уметности минијатуре. Отварање излозбе је предвиђено за 18. април 2026. године. Рок за достављање радова је 15. новембар 2025. године. Место отварања је Модерна галерија Културног центра, а поставка ће трајати најмање два месеца.

Конкурс је отворен за све пунолетне који се баве уметничком делатношћу и који прихватају услове учешћа. Уметници задржавају потпуну слободу избора теме и технике и на конкурс могу да пријаве највише два рада и то искључиво у истој изложбеној категорији.
За излагање ће бити прихваћени само оригинални радови, настали у последње две године, које Уметнички савет (Селекциона комисија) буде вредновао као дела високог уметничког и професионалног домета.

Изложбене категорије су: сликарство, графика, скулптура, цртеж, примењена уметност, фотографија, интермедија.

Календар манифестације:
– Конкурс је отворен од 17. септембра до 15. новембра 2025.
– Селекција радова: 22. и 23. новембар 2025.
– Жирирање радова: 29. и 30. новембар 2025.
– Рок за повратак одбијених радова: 1. март 2026.
– Свечано отварање изложбе: 18. април 2026.
– Трајање изложбе: 18. април – 30. јун 2026.
Рок за повратак радова ауторима, по завршетку изложбе, је 31. децембар 2026. године. Радови који се, након слања, из одређених разлога врате биће депоновани код Организатора. Уколико се аутори не јаве у року од три године радови ће од стране стручне комисије установе бити распоређени у Збирку или Продајни фонд Бијенала.

Селекциона комисија (Уметнички савет):
1. Саша Јањић, председник,
2. Даниел Микић, заменик председника
3. Аница Радошевић Бабић, члан.
Резултати селекције ће бити доступни на сајту: www.kcgm.org.rs

Међународни жири 18. Међународног бијенала уметности минијатуре:
1. Саша Јањић, Србија, председник
2. Миха Цолнер, Словенија, члан
3. Тони Васић, Македонија, члан
У случају спречености појединих чланова жирија, Културни центар, као организатор Бијенала задржава право да именије другог члана Међународног жирија.

Награде Бијенала су: Гран при (1.500 евра) и седам равноправних награда у рангу прве награде (по 500 евра) у свакој изложбеној категорији. Награде не морају бити додељене у свим категоријама. Сви награђени радови улазе у Збирку Бијенала (новчана награда подразумева откуп рада).
За радове у дводимензионалној техници максимално дозвољене димензије су 10×10 цм. Максималне спољне димензије, уколико постоји паспарту или рам, су 20×20 цм. За радове у три димензије, максимална дозвољена величина је 10x10x10 цм, са постаментом, рад не сме прелазити димензије 20x20x20 цм.

Потписани радови, пријавни формулар и потврда о уплати партиципације (са именом и презименом учесника) достављају се најкасније до 15. новембра 2025. године на адресу: Међународни бијенале уметности минијатуре – Културни центар „Мија Алексић”, Кнез Михаилов трг 1, п. фах 92, 32300 Горњи Милановац, Република Србија.

Партиципација:
Домаћи аутори плаћају партиципацију у нето износу од 2.000 динара.
За ауторе из иностраних земаља партиципација, по пријави, износи (нето) 40 ЕУР, или 40 УСД.

Културни центар ће за потребе манифестације публиковати типски каталог са основним каталошким подацима и репродукцијом једног рада сваког излагача.

Правилник о раду 18. Mеђународног бијенала уметности минијатуре

Пријавни формулар

REGULATIONS OF WORK OF THE 18th INTERNATIONAL BIENNIAL OF MINIATURE ART

APPLICATION FORM

У оквиру Дана “Мија Алексића” и 11. Међународног филмског фестивала у Горњем Милановцу, у уторак, 23. септембра 2025. године, биће отворена изложба дела једног од најзначајнијих савремених српских и европских уметника – Милоша Шобајића. Изложба се реализује у сарадњи са мтс Двораном из Београда. Отварање изложбе је у 18 часова у Модерној галерији Културног центра „Мија Алексић“.

Стваралаштво Милоша Шобајића (1945–2021) оставило је неизбрисив траг у савременој уметности, препознатљиво по монументалним сликама снажне симболике и моћног визуелног израза. Његови радови били су представљени на изложбама широм Европе и света, док је сам Шобајић, поред уметничког стварања, био и угледан професор, теоретичар и иницијатор бројних уметничких пројеката, посвећен промоцији ликовне уметности и образовању младих генерација. Отварање изложбе у Горњем Милановцу представља прилику да се сусретнемо са богатим опусом овог уметника и да његово дело буде сагледано у ширем културном оквиру, у дијалогу са филмом, позориштем, музиком, едукацијом и целокупном аудиовизуелном уметношћу.

У оквиру Филмског фестивала у уторак, 23. септембра 2025. године, од 19 сати на великом платни премијерно ће бити приказан рестауриран филм „Кекец“.

„Кекец“ је црно-бели југословенски филм снимљен 1951. године, који је режирао Јоже Гале, а настао је по мотивима приповедака словеначког писца Јосипа Вандота. Филм је први део популарне трилогије (Кекец, Срећно, Кекец! и Кекецове смицалице), посвећене дечаку из планинског села чија храброст и ведрина освајају публику широм света. Иако је у тренутку премијере наишао на критике тадашње штампе, „Кекец“ је већ наредне године донео југословенској кинематографији прву велику међународну награду – Златног лава у Венецији (1952) за најбољи дечји филм. Тиме је постао први словеначки и југословенски филм овенчан међународним признањем, заузевши посебно место у историји регионалне кинематографије.

Радња филма

Прича прати храброг дечака Кекеца, сироче које живи у планинском селу, а који се супротставља злом самотњаку Беданцу. Уз помоћ свог пријатеља Рожлета и девојчице Мојце, Кекец показује да се одважношћу и добротом може савладати свака препрека. Филм, иако намењен деци, носи универзалне поруке о пријатељству, слободи и храбрости.

Рестаурирана верзија овог класика биће приказана у сарадњи са Словеначким филмским центром, у оквиру српске премијере, 23. септембра 2025. године у 19 часова, у Великој сали Културног центра „Мија Алексић“.

Улаз слободан

Војин Ћетковић, члан Југословенског драмског позоришта, чије име већ деценијама заузима посебно место у српској култури и уметности, овогодишњи је добитник престижне награде „Мија Алексић – бити глумац“. Ћетковић је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду. Од 1996. стални је члан ЈДП-а, где је остварио низ запажених улога. Његова уметничка каријера обухвата богат опус у позоришту, на филму и телевизији. Добитник је низа престижних награда и признања. Његов уметнички израз карактеришу доследност, аутентичност и способност да под‌једнако снажно обликује драмске ликове. Награда „Мија Алексић – бити глумац“ за 2025. годину уручује му се за изузетан допринос уметности глуме и као признање за опус који оставља дубок траг у колективном културном памћењу.

Награда „Мија Алексић – бити глумац“ установљена је 2018. године и додељује се у оквиру манифестације „Дани Мије Алексића“ за изузетан допринос уметности глуме. Према традицији, новог лауреата предлажу досадашњи добитници награде, чиме се обезбеђује континуитет и посебан уметнички кредибилитет овог признања.

Фотографија из представе КРАЉ БЕТАЈНОВЕ Ивана Цанкара у режији Милана Нешковића (фото: Ненад Петровић)

Горњи Милановац ће од 22. септембра до 4. октобра 2025. године бити домаћин 11. Међународног филмског фестивала. Фестивал организује Културни центар „Мија Алексић“ уз подршку Министарства културе Републике Србије и Општине Горњи Милановац.

Од оснивања 2009. године, фестивал представља значајну платформу сусрета филмских стваралаца и публике, афирмишући уметничке вредности, подстичући интеркултурални дијалог и доприносећи развоју аудиовизуелне културе у Србији и региону. Програм обухвата такмичарске категорије Films for YOUth (европски дугометражни играни и документарни филмови за младу публику), Short Form  (кратки филмови до 20 минута) и Филмско стваралаштво деце и младих (радови аутора до 19 година), као и богат ревијални програм са специјалним пројекцијама, радионицама, панелима и мастеркласовима. Фестивал је ове године више окренут деци и младима, тако да они неће бити само гледаоци, већ и активни учесници и покретачи нових идеја.

Отварање Фестивала је 22. септембра, уз концерт филмске музике Ениа Мориконеа (Ennia Morriconea), и пројекцију култног филма Синема Парадизо (Cinema Paradiso). Исте вечери биће додељена и награда „Мија Алексић – бити глумац“ овогодишњем лауреату.

Упоредо са Фестивалом, у Горњем Милановцу ће бити одржана и манифестација „Дани Мије Алексића“, посвећена сећању на једног од највећих глумаца српске и југословенске сцене.

Милосав Мија Алексић (1923–1995), рођен у Горњој Црнући код Горњег Милановца. Током своје блиставе каријере остварио је низ незаборавних улога на сценама Народног позоришта, Југословенског драмског позоришта, Атељеа 212 и других театара, а играо је и у више од 50 филмских остварења. Његов раскошни таленат и харизма донели су му бројна признања – од Златне арене и Стеријине награде до Добричиног прстена – чиме је заузео посебно место у историји српске културе. „Дани Мије Алексића“ настали су 2013. године као омаж овом великану, и данас су јединствена културна манифестација која повезује позориште, филм, музику, ликовну и визуелну уметност, са мисијом да чува успомену на Алексићев рад и преноси његов уметнички дух на нове генерације.

Ове јесени, Горњи Милановац ће поново бити место сусрета уметности, културе и сећања – град филма, глуме и инспирације, у знаку фестивала који обједињује прошлост, садашњост и будућност српске и европске кинематографије.

Програм отварања 11. Међународног филмског фестивала  – „Ноте и кадрови вечности“ 

У понедељак, 22. септембра 2025. године, у Великој сали Културног центра „Мија Алексић“, у 19 часова, свечано ће бити отворени 11. Међународни филмски фестивал у Горњем Милановцу и Дани Мије Алексића. Прво фестивалско вече носи симболичан назив „Ноте и кадрови вечности“, спајајући музику и филм у јединственој уметничкој вечери која ће на достојанствен начин обележити почетак овогодишње манифестације.

Фестивал отвара концерт посвећен стваралаштву Ениа Мориконеа (Ennia Morriconea), једног од највећих филмских композитора чије су мелодије заувек обележиле историју светске кинематографије. Концерт ће извести посебно формиран камерни оркестар који чине ученици Школе за музичке таленте из Ћуприје и уметници ансамбла ТЕКИАРТ из Крагујевца, под диригентском палицом маестра Игора Андрића. Публика ће уживати у антологијским темама као што су: Chi Mai, Gabriel’s Oboe, The Ecstasy of Gold, C’era Una Volta Il West, Malèna i Cinema Paradiso

Церемонију отварања увеличаће додела престижне награде „Мија Алексић – бити глумац“, која се традиционално уручује глумцу за изузетан допринос уметности глуме.

Уследиће пројекција једног од најлепших филмова светске кинематографије – „Синема Парадизо“ (1988) редитеља Ђузепеа Торнатореа, добитника Оскара за најбољи страни филм. Филм на један посебан начин слави љубав према биоскопу и седмој уметности.

Музеј позоришне уметности Србије у сарадњи са Културним центром “Мија Алексић” и Туристичком организацијом општине Горњи Милановац представиће у понедељак, 15. септембра 2025. године у холу испред велике сале изложбу “Династија Обреновић и позориште”, ауторке Биљане Остојић, вишег кустоса.
Поставка обухвата фотографије, документа, прва издања српских драма посвећених Обреновићима, као и плакате првих представа. Истовремено изложба приказује причу о Обреновићима као оснивачима позоришта, али и о њима као инспирацији за књижевна дела. Њихов живот везан је за театар много више него што се на први поглед чини. Изложба обухвата четири владара династије Обреновић. Представља све што је књаз Милош урадио у зачецима позоришног живота који је и покренуо у Србији, и приказује улогу кнеза Михаила у оснивању Народног позоришта, укључујући и обзнану да ће дати лична средства за његову изградњу. Све што је кроз изложбу представјено, део је блага које се чува у Музеју позоришне уметности Србије.
Отварање изложбе је у 14 сати, а поставка ће бити изложена до 26. септембра.

Између славе и трагедије
Кнез Милош и кнез Михаило, владари из династије Обреновић, покровитељи су и оснивачи првих позоришта у Србији XIX века. За њих је то био симбол личног и националног престижа и институција чији су значај добро разумели. Везе владарске породице и позоришта видљиве су и у драмској и позоришној уметности, где су представљани као слављени или трагични јунаци.

Прича о првом позоришту почела је у Крагујевцу, престоници Кнежевине Србије од 1818. до 1840. Кнез Милош, вођа Другог српског устанка, основао је прве грађанске институције, међу њима, заједно с Јоакимом Вујићем и прво позориште – Књажевско-србски театар. Као покровитељ подухвата, а по угледу на друге театре при двору, и сам је пожелео да оснује театар који ће превасходно радити у пригодним, свечарским тренуцима, као што су Сретењска скупштина 1835, приспеће топова из Цариграда, његове личне прославе. Позориште је радило од 1835. до 1836. За седам представа постоје поуздани датуми премијера, о чему сведочи писање Новина Србских. Иако је театар кратко трајао и извођења била на дилетантском нивоу, био је то датум у историји позоришта, основаног по одлуци владара, као прво придворно (државно) позориште, са сопственом сценом, директором, особљем, оркестром, хором, глумцима аматерима и представама.

Време друге владавине кнеза Михаила од 1860 до 1868. историчари оцењују као буђење националног и културног полета. Огромна страст с којом је ушао у остварење великог државног пројекта – изградњу и оснивање Народног позоришта – последица је његове жеље да Србија има европску институцију, која ће представљати њену културу и бити потврда националног идентитета. Гостовање Српског народног позоришта 1867. и утисак које су представе оставиле, убрзале су његову одлуку те је после једне представе обећао: „Сазидаћемо ми вама тетатар за себе, па ћете бити сасвим задовољни“. Половином јануара 1868. почеле су припреме за изградњу зграде на Стамбол-капији. Кнез Михаило је био спреман да позориште подигне о свом трошку, из средстава своје „цивилне листе“. Његов сан о Народном позоришту, прекинут је атентатом у Топчидеру 26. маја 1868. Намесништво и Јован Ђорђевић наставили су са још већим ентузијазмом извршење кнежеве воље. Већ 18. августа 1868. кнез Милан Обреновић, свечано је положио споменицу у камен темељац Народног позоришта. Зграда је свечано отворена пригодном представом Посмртна слава кнеза Михаила, Ђорђа Малетића 30. октобра 1869. Тренутак у коме кнез Михаило прима кључеве града београдског и на коњу прелази преко позорнице, био је катарзичан за публику. Кнез је тако ушао у историју као покровитељ позоришта и трагични драмски јунак, на сцени позоришта, чију је изградњу покренуо.

Постигнућима кнеза Милоша бавила се историјска драма и позоришна уметност XIX века. Историографски подтекст и националлни тренутак био је наклоњен пропагандним драмама које славе кнеза. Од првог Јоакимовог приказа у Крагујевцу, у коме је кнежева владавина представљена као континуирана веза са српском средњовековном државом до драме Матије Бана Српске цвети.
У XX веку променио се друштвени контекст и перцепција кнеза Милоша као драмског и позоришног јунака. Инспирација ауторима била је његова је деспотска личност и однос према окружењу, понајпре према Јоакиму Вујићу.
Кнез Михаилова трагична судбина, његова личност, начин владавине, и пре свега лични, несређени емотивни живот, непресушна су инспирација за ауторе. Тешко је утврдити тачан број написаних драма и изведених представа које се баве Топчидерском катастрофом. И трагичан завршетак владавине династије Обреновић, такозвани Мајски преврат 1903. у коме су масакрирани краљ Александар и краљица Драга, мотив је за бројна различита идеолошко-вредносна ауторска виђења у драми и позоришту.
За позориште деветнаестога века улога динсатије Обреновић била је покровитељска и меценарска. Позоришне представе извођене су пригодним поводима, наменски су наручивани драмски текстови поводом обележавања јубилеја – годишњице почетка устанка, ступања на престо, венчања и других династичких, породичних, свечарско-слављеничких догађаја. У двадестом и двадесет првом веку, кроз жанровско богаство – од монодрама, дуодрама, камерних извођења, великих ансамбл представа, мјузикла, у институционалним и приватним позориштима, као независне продукције и пројекти, показује се неугасли интерес за династију Обреновић чија судбина још тражи одоговре – од историграфије до уметности.

Роман о легендарном гитаристи Рори Галахеру (Rory Gallagher) милановачкој читалачкој јавности биће представљен у петак, 12. септембра 2025. године у башти испред велике сале Културног центра “Мија Алексић”. Аутор књиге “ Душа блузера – срце рокера” је Жан-Ноел Кож, а издавач је “Графопринт” из Горњег Милановца.
На промоцији ће говорити Милош Зубац, српски је кантаутор и књижевник.

Почетак промоције је у 19:30.

Вилијам Рори Галагер је био ирски музичар, певач и текстописац. Сматран је „првом рок звездом Ирске“, познат је по свом виртуозном стилу свирања гитаре и наступима уживо. Понекад су га називали „највећим гитаристом за којег никада нисте чули“.
Рођен је: 2. марта 1948. у Балишенону (Ballyshannon, Ирска), а преминуо, 14. јуна 1995., године у Лондону, (Велика Британија)
Музичка група: “Taste” (1966. – 1970.)