Ненад Гугл, професор књижевности и српског језика, предавач и аутор три романа: „Умро сам у петак“, „Велелепота секунде“ и „Живео сам хиљаду година“ у уторак, 14. октобра 2025. године, у великој сали Културног центра “Мија Алексић”, у два термина, одржаће по једночасовно предавање.

ПРОНАЂИ ОНО ЗА ШТА СИ РОЂЕН тема је првог предавања (12:45 сати) намењеног ученицима средњих и виших разреда основних школа.

За предавање од 19:00 сати тема је: НЕОПХОДНИ ПОКРЕТАЧИ: РАД, ЗНАЊЕ, ЉУБАВ, СТРПЉЕЊЕ

Улаз је БЕСПЛАТАН за посетице предавања.

Након предавања посетиоци ће моћи да купе књиге Ненада Гугла. Цена једног примерка књиге је 1.000 динара.

Ненад Гугл

Биографија аутора

Ненад Гугл је писац и професор српског језика, познат по књигама „Умро сам у петак“, „Велелепота секунде“ и „Живео сам хиљаду година“.

Рани живот и образовање

Ненад Гугл је рођен 1982. године у Минхену. Одрастао је у Чачку, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду.

Четрнаест година је предавао српски језик и књижевност у Трећој београдској гимназији. Ненад Гугл се истакао својим инспиративним и мотивационим говорима, а његов рад и допринос у образовању и књижевности је инспирисао многе.

Најпознатије књиге Ненада Гугла

„Умро сам у петак“ је Ненадов први роман, објављен 2018. године. Ова књига истражује људску природу, духовност и преображај кроз причу о способности да се зло претвори у добро. Роман позива читаоце да преиспитају своје вредности и изборе се у свету који се удаљава од хуманизма.

„Велелепота секунде“ Ненада Гугла истражује дубоке људске емоције и унутрашњу трансформацију. Главни јунак Витал, чији је лик инспирисан Светим Виталијем, пролази кроз пут препун амбиција, искушења, покајања и личних победа. Кроз његову причу Гугл нас води кроз бујицу емоција, од туге и сажаљења до охрабрења и узвишености.

„Живео сам хилјаду година“ укршта више наративних токова и временских димензија, приказујући небески свет вечности, будућност која тек треба да се догоди и прошлост из које извиру и прошлост и будућност. Кроз причу о прецима и догађајима који остављају траг на оно што тек долази, роман истражује како савремени човек, заробљен између својих жеља и тренутне стварности, није свестан огромних таласа прошлости који обликују његове прилике у животу.

Горњи Милановац ће у суботу, 11. октобра 2025. године поново постати престоница народне уметности. Ова манифестација, духа, културе и традиције по девети пут за редом биће реализована у граду под Рудником.
Идеја водиља је: прикупљање, чување, приказивање и обнављање традиционалних вредности, игре, песме, свирке, ношњи и обичаја са простора Србије.
По ономе што чини и колико успева да допринесе очувању и неговању народне културе и традиције, Сабор народног стваралаштва Србије, стекао је право да се сврста у сам врх светковина ове врсте.
На Сабору ће бити представљено оно најрепрезентативније из богате ризнице традиционалне културе са простора Србије.

Народни сабори у нашој историји имају много потврда да су битни показатељи народног и државног живота. Први Сабор народног стваралаштва Србије организовао је Савез аматера Србије у Лесковцу пре више од пет деценија, затим се одржавао у Александровцу и Тополи.

Овогодишњи 53. Сабор народног стваралаштва Србије значајано доприноси очувању и неговању традиционалне народне духовне културе, а предходили су му афирмисани регионални сабори.

У суботу, 11. октобра представиће се најбољи чувари традиције: играчи, певачи, вокални и инструментални солисти и групе народних свирача са аутентичним вредностима из својих средина. Тако ће се богата ризница народне традиције приказивати и истовремено чувати од заборава, преносећи је на млађе нараштаје.
Дефиле учесника је у 18 сати испред Техничке школе “Јован Жујовић”, а почетак програма је у 19 сати на великој сцени Културног центра “Мија Алексић”.

Организатори сабора су Централни савез аматера у култури Србије и Културни центар “Мија Алексић”, а покровитељи манифестације Министарство културе Републике Србије и општина Горњи Милановац.

На великој сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу у петак, 10. октобра 2025. године биће изведена комедија „Акo сam жeнa нисam кoњ“, коју је на сцену поставио редитељ Joвaн Љубeнoвић.

– Причa o пaмeтнoj млaдoj жeни кoja рaди глупe ствaри. Збoг љубaви. Збoг биoлoшкoг сaтa. Збoг бaбe. O бaби кoja je тeрa дa сe удa. O мушкaрцимa кojи нe би дa сe oжeнe. Причa кoja ћe вaс нaсмejaти и рaсплaкaти. Причa кojу ћe свaкa жeнa рaзумeти. Причa свaкe жeнe кoja нaстojи дa прoнaђe “oнoг прaвoг”.

У представи игрa: Aнa Пoзнaнoвић.

Почетак комедије је у 20 сати.

Улазнице: 1.000 динара (Продаја на билетарници велике сале, радним данима од 13:00 до 20:00).

Након 35 одгледаних филмова, у категоријама КРАТКА ФОРМА и ФИЛМОВИ ЗА ТЕБЕ, на 11. Међународном филмском фестивалу у Горњем Милановцу, стручни жири у саставу: Дејан Дабић, филмски критичар, Данило Лола Илић, монтажер и редитељ и Емилија Филиповић, продуцент, доноси следећу

ОДЛУКУ

У категорији краткометражног филма до 20 минута – КРАТКА ФОРМА, селектована су 24 филма из 12 земаља (Француске, Бугарске, Јерменије, Чилеа, Босне и Херцеговине, Турске, Ирана, Хрватске, Немачке, Словеније, Северне Македоније и Србије). Према једногласној одлуци жирија, НАГРАДА ЗА НАЈБОЉИ ФИЛМ у категорији додељује се равноправно – ex aequo остварењима:

• РАЈА, ауторки Франциске вон Холст и Луизе Марије Вурден из Немачке и
• КАНОН, аутора Мартина Сегера из Чилеа.

Додатно, жири је донео одлуку и о додели СПЕЦИЈАЛНОГ ПРИЗНАЊА за идеју, филму РАТНИ ТЕАТАР, групе аутора из Француске, као и СПЕЦИЈАЛНОГ ПРИЗНАЊА за иновативни приступ нарацији, филму ОМБР, групе аутора из Француске.

У категорији дугометражног филма – ФИЛМОВИ ЗА ТЕБЕ, селектовано је 11 филмова из 8 земаља (Француске, Словеније, Црне Горе, Уједињеног Краљевства, Норвешке, Хрватске, Италије и Србије). Према једногласној одлуци жирија, НАГРАДА ЗА НАЈБОЉИ ФИЛМ у категорији додељује се остварењу

• УВЕК ПОСТОЈИ СУТРА, Пауле Кортелези из Италије.

Додатно, жири је донео одлуку и о додели СПЕЦИЈАЛНОГ ПРИЗНАЊА за визуелни стил, филму ПРИЧА О МОЈОЈ МАЈЦИ, аутора Кристофа Онореа из Француске, као и СПЕЦИЈАЛНОГ ПРИЗНАЊА за штимунг у фотографији, филму ПТИЦА, ауторке Андрее Арнолд из Уједињеног Краљевства.

Жири овим путем користи прилику да похвали селекцију друштвено ангажованих филмова, у актуелном тренутку.

У категорији ФИЛМСКО СТВАРАЛАШТВО ДЕЦЕ И ОМЛАДИНЕ, након одгледаних филмова, стручни жири у саставу: Ана Лазаревић (Црна Гора), Валентина Нађ (Србија) и Небојша Гојковић (Србија), донео је

ОДЛУКУ

ГРАН ПРИ – НАГРАДА ЗА НАЈБОЉИ ФИЛМ

• SUNFLOWER режија: Кетлин Кõив, земља: Естонија

РАВНОПРАВНЕ НАГРАДЕ

Категорија – Филмови ДЕЦЕ:

• МАШИНА режија: Група аутора, земља: Србија

• КАЈА И МАЧКА МИЦА режија: Миа Ђуркан, земља: Хрватска

• НЕСТАЈАЊЕ режија: Група аутора, земља: Хрватска

Категорија – Филмови МЛАДИХ:

ПОСЛЕДЊИ МИНУТИ режија: Нина Рикановић, земља: Србија

ВАКУМ режија: Лара Јаковина, земља: Хрватска

ПОХВАЛА ЖИРИЈА

SEEDS OF CHANGE режија: Група аутора, земља: Португал

Жири посебно истиче висок ниво креативности, аутентичност израза и тематску зрелост у остварењима деце и младих аутора.
Ова селекција потврдила је да филмски језик младих доноси нову енергију, храброст и поетику која осветљава свет из перспективе искрености, радозналости и наде.

Културни центар “Мија Алексић”, Горњи Милановац, започео је са уписом полазника у ликовну радионицу „In Gogh“. Радионица је намењена деци узраста од 5 до 15 година.

Радионицом руководе Валентина Нађ, дипломирани вајар и Небојша Гојковић, професор разредне наставе.

Програм радионице, осим рада са класичним материјалима, подразумева и рад са материјалима који не улазе у планове часова ликовне културе. У радионици деца сликају и на старим ципелама, праве портрете и маске у техници папир машеа, праве скулптуре од делова старих и поломљених играчака, тканице од папира, вајају, а сликају и по својим лицима…

Број места ограничен.

Информације 032/711-118 или 065/57 – 15 – 135

Позоришна представа за децу „Лутково“ у извођењу лутка сценe “Пепино” из Ниша у уторак, 7. октобар 2025. године биће изведена на великој сцени у Горњем Милановцу.

„Лутково“ је комедија са гињол луткама у којој је испричана класична, бајковита прича о борби добра и зла.

Представа траје око 40 минута. На сцену је поставио Небојша Боби Јовановић, а играју: Лука Јовановић и Николија Мићић

Улаз на представу се неће наплаћивати, и дар је Културног центра малишанима Горњег Милановца за Дечју недељу, која се ове године реализује под слоганом „Имам права да се играм, да се смејем, маштам, стварам – и у бољи свет претварам!“

Почетак представе је у 14 сати.

Концерт: „Решили смо, сине Симо, да те мало оженимо “ на великој сцени Дома културе у Горњем Милановцу, уместо у недељу, 28. септембра, полазници Фолклориштанцета ће извести у понедељак, 6. октобра 2025. године.
Почетак концерта је у 19 сати, а цена улазнице 400 динара.
Купљене карте ће важити за нови термин, а у случају спречености да присуствујете концерту, новац ће вам бити враћен.

(Колонија је тематска – Рудничка офанзива и Живојин Мишић)

Културни центар “Мија Алексић” у сарадњи са удружењем “Пријатељи деце општине Нови Београд”, а уз подршку Министарства културе Републике Србије организују у суботу, 4. октобра 2025. године у Шилопају, у порти цркве “Светог Николе” дечју ликовну колонију “Шилопај 2025”. Колонија је тематска и назива је “Рудничка офанзива и Живојин Мишић”.
Учешће у раду колоније узеће малишани школског узраста из Београда и са Рудника.
Иницијатор колоније и аутор програма је Драгослава Стефановић Копривица, писац и политиколог.

ПРОГРАМ
10:00 Отварање, упознавање. Реч добродошлице, песма о Живојину Мишићу, Рудничкој офанзиви, Ликовна радионица.
12:30 Историјски час “Рудничка офанзива” и обилазак цркве “Св.Никола”
13:00 Пауза за ручак
14:00 – 15:30 Ликовна радионица
15:30 Дружење учесника колоније
17:00 Повратак у Београд

У оквиру 11. Међународног филмског фестивала и “Дана Мије Алексића”, на великој сцени Културног центра у четвртак, 2. октобра 2025. године од 20 сати биће изведена комедија “Ноћна стража”(Федор Шили) у режији Бориса Лијешевића, а у продукцији “Атеља 212”.
“Ноћна стража” је комедија која се дешава у Београду ’30 – тих година прошлог века. Радња прати породицу пропалих богаташа, која покушава да поврати богатство разним сплеткама које укључују лоше песнике, лажне аристократе и осиромашено племство.
У представи играју: Ненад Ћирић, Јелена Ступљанин, Јелена Петровић, Урош Јаковљевић, Гордан Кичић / Небојша Илић, Горица Поповић, Јелена Ђокић, Бојан Жировић, Тамара Драгичевић/МИлица Трифуновић и Стефан Бундало.
Драматизацију је урадила Јелена Мијовић. Сценографију потписује Валентина Попржан, костиме Драгана Лађевац, а композитор је Стефан Ћирић.
Почетак представе је у 20 сати.
Цена улазнице: 2.000 динара

Позоришни, филмски и телевизијски глумац Војин Ћетковић добитник је награде „Мија Алексић – Бити глумац“ за 2025. годину. Церемонија свечаног уручења признања одржана је синоћ, 22. септембра, у великој сали Културног центра „Мија Алексић“ у Горњем Милановцу.

Фото: gminfo.rs
Награда, установљена 2018. године у част великана југословенског и српског глумишта Мије Алексића, рођеног у Горњој Црнући, додељује се драмским уметницима за изузетан допринос уметности глуме. У оквиру Културног центра у Горњем Милановцу одржавају се и „Дани Мије Алексића“, чиме се чува сећање на чувеног глумца.

Фото: gminfo.rs
Добитника награде и ове године изабрали су претходни лауреати – Ненад Јездић, Небојша Дугалић, Гордан Кичић, Весна Тривалић, Олга Одановић, Бранимир Брстина и Зоран Цвијановић.
Војин Ћетковић истакао је да му награда „Мија Алексић – Бити глумац“ представља велику част и признање, додајући да бити глумац значи храброст, истрајност и чување достојанства професије у изазовном времену.

Фото: gminfo.rs
– “Мија Алексић – Бити глумац” – Велика је то част понети такву награду својој кући и велико признање је бити глумац. Мија Алексић је несумљиво то и био. Често постављам себи у питање, да ли сам то и ја. Али у том, изворном значењу. Бити глумац не значи само бити истрајан, значи бити и храбар. Многи су одустали, неки од њих, на самом почетку, засијали па су угасили, неки изгорели и отишли прерано. Многи напустили земљу и покушали да нађу себи и својој деци у ухлебљење негде далеко.
Понекад помислим да је лако мени бити глумац, кад најбољи нису са нама. Али у ово време захтева од глумца неку монашку дисциплину. Јер су изазови све већи. Рекламе све безобразније и скупље. Сценарији све тањи. Од нас се тражи све више да будемо експерти из разних области од моде до политике, од кувања до постављања футбалског селектора.
И ту морамо бити јако опрезни. Морамо се чувати од лаких поена. Од сталног очекивања да показујемо својим интиму, да показујемо да смо и ми глупи и необразовани, и да нас сврставају и изједначавају са естрадом. А да ли је то Мија био? Није.
Мија је био господин глумац. Мија је са сцене одлазио у својим интиму, у своје светове, затворен и закључан за подилажење драгим гледаоцима. Он нас је частио само својим талентом, својим савршеним умећем. Ми смо имали потребе да завирујемо у његову оставу.
Он нам је давао најбољу верзију себе. Хвала вам на овом признању. Хвала претходним добитницима који су ме предложили. Верујте, даћу све од себе да оправдам ово звање и да покушам да одржим достојанство своје професије. Бити глумац је моје животно опредељење, моја бол и моја жртва у овом друштву. Хвала вам – казао је Ћетковић.

Глумцу је награду уручио Велибор Алексић, син Мије Алексића. Он се захвалио на очувању сећања на оца и истакао да су глумци сами изабрали Војина Ћетковића за овогодишњег лауреата, честитајући му на признању.
Велибор Алексић, син покојног Мије Алексића. фото: gminfo.rs
– Добро вече и ове године. Хтео бих да се захвалим свима, почевши од Министарства, преко Културног центра и општине Горњи Милановац, што ево већ осам година чувају и негују успомену на мог оца. Предлог за добитнике награде не доноси неко други, нити породица, него глумци сами, што је и најбоље зато што они најбоље знају свој занат, је ли? Међутим, у породици ми причамо ко, шта, где.. И ове године се десило тако да смо разговарали и рекли да би било лепо да Војин Ћетковић добије ту награду. После пет дана је Бобан звао и рекао да је Војин добио. Према томе, ево, честитам му и ја овом приликом.

У име Културног центра публици се обратио и директор установе, Драган Арсић, који је честитао овогодишњем лауреату и пожелео му добродошлицу у „лепо друштво“ претходних добитника.

Фото: КЦГМ
Свечану доделу награде Мија Алексић – бити глумац употпунио концерт филмске музике Енија Мориконеа и пројекција филма „Синема Парадизо“.

Војин Ћетковић
Ћетковић је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду. Од 1996. стални је члан ЈДП-а, где је остварио низ запажених улога у класичном и савременом репертоару.
Његова уметничка каријера обухвата богат опус у позоришту, на филму и телевизији – од незаборавних рола у представама „Отело“, „Дон Жуан“ и „Хадерсфилд“, преко упечатљивих телевизијских остварења попут серија „Вратиће се роде“, „Мој рођак са села“, „Немањићи“ и „Тајна винове лозе“, па све до филмских улога у остварењима „Клопка“, „Зона Замфирова“, „Свети Георгије убива аждаху“, „Монтевидео, видимо се!“ и многим другим.
Награда „Мија Алексић – бити глумац“, додељује се Војину Ћетковићу за изузетан допринос уметности глуме и као признање за опус који оставља дубок траг у колективном културном памћењу.
В.П. gminfo.rs