Поштовани посетиоци,

Због сложених организационих и техничких захтева у вези са демонтажом изложбене поставке и транспорта, Културни центар “Мија Алексић” био је принуђен да изложбу „Робин Худ у Србији“, постављену у холу испред велике сале Дома културе демонтира 21. октобра, два дана раније од првобитно најављеног термина трајања изложбе.

Извињавамо се посетиоцима који су планирали да погледају изложбу, као и због тога што информација о промени термина није благовремено објављена.

Истовремено, захваљујемо се свима који су посетили изложбу и допринели њеном изузетном успеху. Велико интересовање публике и бројне позитивне реакције додатни су подстрек да и убудуће организујемо квалитетне и атрактивне културне програме.
Хвала вам на разумевању и подршци!

Културни центар „Мија Алексић“
Горњи Милановац

Фото: Јована Јаребица и Александар Царевић

Културни центар “Мија Алексић” и компанија “Рудник и флотација – Рудник” представиће у суботу, 24. октобра 2026. године у холу Дома културе “Војислав Илић” на Руднику заједничку изложбу слика Биљане Настић и Манде Стругаревић.

Реч је о уметницама из Горњег Милановца, иначе чланицама удружења „Руднички видици“. Обе ауторке за мотиве својих радова, рађених првенствено техником акрил на платну, бирају мртву природу и идиличне пејзаже. Међу изложеним радовима биће и портрети Биљане Настић које је радила у техникама: графит, пастел, акрил и уље на платну.

Отварање изложбе је у 19 сати.

Биографија

Биљана Настић је рођена 1971. године у Алексинцу. Дипломирала је на Мединциском факултету у Нишу и од 1997. год. запослена је у Здравственом центру – Горњи Милановац.

Сликањем на платну почела је да се бави 2019. године, сликајући углавном пејзаже техником акрил на платну, а последњих годину дана откирва нов свет портрета у техникама: графит, пастел, акрил и уље на платну. Усавршавање наставља у Арт Академији Јоване Бељић. Учесник је неколико ликовних колонија у организацији удружења „Руднички видици“ чији је члан од 2023. год. Излагала је своје радове на две самосталне и више заједничких изложби, а својим највећим успехом сматра излагање радова у Сава Центру у оквиру групне изложбе Арт Академије.

Мајка је двоје деце.

Манда Стругаревић је рођена 1957. године у Чачку. Средњу школу завршила је у Горњем Милановцу. Радила је као трговац.

Љубав за цртањем и сликањем оживела је тек по одласку у пензију, када по наговору ћерке и сина почиње да слика и то техником акрила на платну. За мотиве бира мртву природу и идиличне пејзаже. У пролеће 2022. године почиње да ради у оквиру удружења „Руднички видици“ и од тада је редован учесник колонија и колективних изложби.

Учествовала је на 8 ликовних колонија и десетак заједничких изложби.

Милош Поповић, академски уметник из Источног Сарајева представиће у четвртак, 22. октобра 2026. године у Модерној галерији Културног центра изложбу слика назива “Ерантес”. Реч је о десетој самосталној изложби младог уметника, који је дипломирао 2017. године на Академији ликовних уметности у Сарајеву (одсек за сликарство).
Назив изложбе се ослања на латинску реч errantes, (облик глагола errare), која означава оне који лутају, тумарају и крећу се без унапријед одређеног циља.
Ерантес, тако обједињује један период ауторовог стваралаштва, али и упућује на шири континуитет мотива и идеја који прожимају Поповићев досадашњи сликарски опус. Лутање се овд‌е не односи нужно на физичко кретање, већ и на унутрашње трагање, неизвесност и кретање кроз различита стања, просторе и значења.
Отварање изложбе је у 19 сати.

Реч аутора:
“Моје сликарство заснива се на идеји да тишина, простор и фигура могу носити снажну причу без сувишне драматике – минималистички, али дубоко наративно, са циљем да посматрач у слици пронађе властити доживљај и унутрашњи простор. Посебно осјећам повезаност са тихим и интимним призорима који д‌јелују као заустављени тренуци, гд‌је простор постаје сцена, а фигура носилац неизговорене приче и атмосфере. Настојим да у својим сликама задржим и одређени призвук мистерије, готово метафизичку атмосферу, која свакодневне призоре издваја из њихове уобичајене стварности и отвара простор за различита тумачења.”

Књижевно друшто “Запис” у сарадњи са Културним центром “Мија Алексић” представиће у среду, 21. октобра 2026. године у Модерној галерији књигу “Предачки сан”, аутора Милана С. Марковића.

“Предачки сан” је књига родољубиве и завичајне поезије у којој аутор кроз стихове оживљава теме завичаја, породичног наслеђа, националног идентитета и духовне повезаности са прецима.

О књизи Милана С. Марковића говориће Илија Шаула, књижевник, Неда Гаврић, књижевник и новинар и аутор.

Почетак промоције је у 18 сати.

Милан С. Марковић

БИОГРАФИЈА

Др Милан С. Марковић рођен је 1995. године у Горњем Милановцу. Школовао се у родном граду, Чачку и Нишу.
На Медицинском факултету обликовао је своје знање и постао доктор стоматологије — али је у исто време неговао и други део себе, онај који борави у стиховима и живи на страницама.

Аутор је њига: „Свануће“, „Предачки сан“ и један од аутора „Омилије са Амфилохијем“.

Радови су му објављени у великом броју часописа и зборника за језик и културу.
Члан је Књижевне радионице “Кордун” и КД “Запис” из Горњег Милановца.

У оквиру манифестације “Дани Мије Алексића”, јуче је (8. октобар 2026. године) у холу испред велике сале Дома културе у Горњем Милановцу представљена монографија “Мија Алексић на радију и телевизији”. Реч је о књизи Марка Мисираче, која је почетком октобра изашла из штампе, а коју су заједничким снагама у едицији “Стереографија” објавили РТС (издаваштво) и Културни центар “Мија Алексић”.

О Монографији су говорили: Биљана Бошњак Драгановић, уредница издања, Марко Мисирача, приређивач, Велибор Алексић, син Мије Алексића, Драган Арсић, директор Културног центра и Бобан Стефановић, уредник филмског програма.

Монографија је посвећена Мијином раду у радио-емисијама, телевизијским драмама и серијама, а део сачуване архивске грађе читаоцима је доступан и путем QR кодова, који омогућавају приступ појединим емисијама и снимцима.

„Циљ публикације је да приближи публици радио и телевизијска остварења Мије Алексића и омогући јој да упозна део уметничког наслеђа које чувају Програмска архива Радио-телевизије Србије, Фонотека Радио Београда, као и новинска и фотодокументација ове медијске куће“, рекла је, између осталог Биљана Бошњак Драгановић, уредница књиге  и додала:

„Монографија садржи више стотина фотографија, а међу архивским садржајима који се могу пронаћи путем QR кодова налазе се и емисија „Весело вече“, чијој се екипи Мија Алексић придружио 1950. године, као и скеч из емисије „Време спорта и разоноде“. У том скечу Алексић не игра фудбалера, како би се могло очекивати с обзиром на назив емисије, већ ловца који се хвали својим ловачким достигнућима. Доступни су и снимци у којима се присећа почетака телевизије и првих серија Телевизије Београд, међу којима је и „Сервисна станица“, коју су радили Новак и Воле Ђукић“, казала је Драгановићка.

Мија Алексић је остварио антологијске улоге у позоришту, на филму, али и у бројним ТВ серијама, драмама и радио-емисијама, тако да књига, на најбољи могући начин сведочи о његовом јединственом глумачком изразу и показује зашто један од великана југословенске сцене заузима трајно место у архивима јавног сервиса.

“Сарадња Културног центра и Радио телевизије Србије је започела, пре неких петнаестак година реализацијом изложбе “Мија Алексић – бити глумац”, аутора Бобана Стефановића, а потом и покретањем манифестације “Дани Мије Алексића”, која је посвећена сећању на једног од највећих глумаца српске и југословенске сцене”, рекао је Драган Арсић.

Арсић је указао на значај сарадње са Радио-телевизијом Србије и навео да је публикација допринос очувању глумчевог наслеђа, не само за Културни центар и Горњи Милановац већ и за ширу културну јавност.

Културни центар у Горњем Милановцу носи име Мије Алексића, а манифестацијом посвећеном глумцу наставља да чува успомену на његов живот и стваралаштво.

„Ова Монографија је наставак успешне сарадње, а у будућности план је да у оквиру РТС – издаваштва представимо и нека друга издања која ће се у мањој или већој мери ослањати на Мијино битисање“, додао је Бобан Стефановић.

Осврћући се на стваралаштво Мије Алексића у електронским медијима Марко Мисирача је између осталог рекао:

“За 35 година свог континуираног рада на телевизији, у оквиру свих програмских редакција, Мија Алексић је забележио 350 премијерних наступа. И на радију је био заступљен. Током дуге и плодне радијске каријере, Мија је имао више хиљада хумористичких прилога и скечева. Реализовао је бројне забавне, хумористичке и сатиричне емисије на таласима Радио Београда, те остварио више десетина улога у радио драмама, комедијама и хуморескама”.

Мија је улоге градио појавом, гласом и на крају глумом. Увек је био свестан на ком медију наступа и шта треба да уради. “Сервосна станица”, серија коју потписују Радивоје Лола Ђукић и Новак Новак је добар пример за то.

“Прва епизода, уживо, емитована је 1959. године. Мија Алексић је тумачио конобара Раку. Својим талентом и харизмом скренуо је пажњу на себе и већ у наредном епизодама лик Раке је редитељски надограђен”, рекао је Мисирача.

Преседан ТВ стваралаштва на Балканским просторима је била забавно-музичка емисија “Забавља вас Мија Алексић”. Емисија је реализована по угледу на “Шоу Денија Кеја” и имала је невероватан успех код гледалаца.

“Мија је био својеврсна маскота РТ Београд. Пионир новог медија и прва звезда малог екрана“, истакнуто је између осталог на промоцији.

Речи је било и о приватном животу Мије Алексиће. Велибор Алексић говорио је какав је Мија био у породичном окружењу. Чиме се бавио, шта му је био хоби и чега се најрадије сећа из детињста…

“Још од детињства био сам свестан очеве популарности, јер су га људи често заустављали на улици и обраћали му се као великој глумачкој звезди. Ипак, у породичном животу доживљавао га је пре свега као оца. Посебно бих истакао његову праведност и вредноћу, особине које је настојао да пренесе и на нас, децу. Оца сам често пратио на снимања. Водио ме је и у позориште и у Абардареву и на Сајмиште. Позоришну атмосферу сам највише волео. Место ми је било поред шаптача, одакле сам могао да гледам представу. Од хобија, отац је волео да слика, али и поправља сатове. “У стану смо имали цео један зид на коме су били сатови и сви су радили”, рекао је између осталог Алексић.

На крају, гости су указали да Монографија “Мија Алексић на радију и телевизији” има шест поглавља (ТВ Београд, Радио Београд, Филм, Дани и године, Лично и породично и Улоге на телевизији и радију), да је илустрована бројним фотографијама и да је штампана на више од 300 страна. Ауторским текстовима су је обогатили: Рената Улмански, Новак Новак, Велибор Алексић, Ранко Мунитић и Бобан Стефановић.

Монографија “Мија Алексић на радију и телевизији” продаваће се у свим већим књижарама у Србији.

„Нема тога што ја нећу урадити за рођену ћер. Па нека ми ово спортско срце и пукне у грудима.“

Представа “Спортско срце”, коју је по тексту Ђорђа Милосављевића поставио редитељ Милан Караџић у понедељак, 12. октобра 2026. године биће изведена на сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

У центру збивања представе је фудбалска утакмица. И то не било која, већ финале светског првенства у Русији, у којој играју Француска и Хрватска. Петоро протагониста се упознаје у печењари у Земуну, месту на којем сте најмање очекивали да ће се људи срести. Штавише, Ђорђе Милосављевић наглашава како је идеја за овај комад настала када се заиста одигравала финална утакмица између ове две европске репрезентације.

Реч редитеља:

„Оно што ме у позоришту највише занима привукло ме је овом комаду, а то је судар различитих светова, аутентичност ликова и распон од трагичног до комичног у причи. Овде се сукобљавају један претенциозан, снобовски умишљен свет са страдалним али аутентичним светом скоројевића, што истовремено производи и трагичне и комичне ефекте.“

Једна утакмица се заправо претвара у утакмицу нашег менталитета и баштине коју је немогуће занемарити. Фолклор једног народа је наслеђе једног осрамоћеног оца и његове ћерке, очајног кума, једне разочаране адвокатице и момка сумњивог порекла. Протагонисти овог остварења јесу: Милутин Мима Караџић, Нела Михаиловић, Александар Ђурица, Нина Нешковић и Никола Шурбановић.

Цене улазнице је 1.800 динара.

Горњи Милановац ће у суботу, 10. октобра 2026. године поново постати престоница народне уметности. Ова манифестација, духа, културе и традиције по десети пут за редом биће реализована у граду под Рудником.
Идеја водиља је: прикупљање, чување, приказивање и обнављање традиционалних вредности, игре, песме, свирке, ношњи и обичаја са простора Србије.
По ономе што чини и колико успева да допринесе очувању и неговању народне културе и традиције, Сабор народног стваралаштва Србије, стекао је право да се сврста у сам врх светковина ове врсте.
На Сабору ће бити представљено оно најрепрезентативније из богате ризнице традиционалне културе са простора Србије.

Народни сабори у нашој историји имају много потврда да су битни показатељи народног и државног живота. Први Сабор народног стваралаштва Србије организовао је Савез аматера Србије у Лесковцу пре више од пет деценија, затим се одржавао у Александровцу и Тополи.

Овогодишњи 54. Сабор народног стваралаштва Србије значајано доприноси очувању и неговању традиционалне народне духовне културе, а предходили су му афирмисани регионални сабори.

У суботу, 10. октобра представиће се најбољи чувари традиције: играчи, певачи, вокални и инструментални солисти и групе народних свирача са аутентичним вредностима из својих средина. Тако ће се богата ризница народне традиције приказивати и истовремено чувати од заборава, преносећи је на млађе нараштаје.
Дефиле учесника је у 18 сати испред Техничке школе “Јован Жујовић”, а почетак програма је у 19 сати на великој сцени Културног центра “Мија Алексић”.

Организатори сабора су Централни савез аматера у култури Србије и Културни центар “Мија Алексић”, а покровитељ манифестације општина Горњи Милановац.

У оквиру манифестације “Дани Мије Алексића”, Културни центар из Горњег Милановца и Радио телевизија Србије представиће у четвртак, 8. октобра 2026. године у великој сали Дома културе монографију Марка Мисираче “Мија Алексић на радију и телевизији”.

Мија Алексић је остварио антологијске улоге у позоришту, на филму, али и у бројним ТВ серијама, драмама и радио-емисијама, тако да Издање, које je пре неколико дана изашло из штампе, на најбољи могући начин сведочи о његовом јединственом глумачком изразу и показује зашто један од великана југословенске сцене заузима трајно место у архивима јавног сервиса.

О монографији и делу Мије Алексића говориће: Биљана Бошњак Драгановић, уредница књиге, (РТС издаваштво), Марко Мисирача, приређивач Монографије, Велибор Алексић, син Мије Алексића, Драган Арсић, директор Културног центра и Бобан Стефановић, уредник филмског програма.

Почетак промоције је у 18 сати.

Северномакедонски филм „Ди Џej Ахмет” у режији Георгија М. Унковског освојио је Гран При 12. Међународног филмског фестивалг у Горњем Милановцу, а филму „Изгубљена Луси“ припала је награда публике.

Завршено је 12. издање Међународног филмског фестивала у Горњем Милановцу. Након дванаест фестивалских дана (23. септембар – 4. октобар), међународни жирији прогласили су победнике у све три такмичарске категорије, а свог победника прогласила је и фестивалска публика.

Највише признање Фестивала у категорији ФИЛМОВИ ЗА ТЕБЕ — ГРАН ПРИ (GRAND PRIX)— припало је филму ДИ ЏЕЈ АХМЕТ (DJ Ahmet), редитеља Георгија М. Унковског из Северне Македоније.

Међународни жири категорије ФИЛМОВИ ЗА ТЕБЕ, у саставу Марија Ратковић Видаковић (Шведска), Иван Аранђеловић (Србија) и Бобан Стефановић (Србија), издвојио је филм због изузетне лакоће, енергије и ауторске сигурности којом говори о одрастању између света којем припадамо и света који желимо да изаберемо. Кроз упечатљив визуелни идентитет, хумор и музику, ДИ ЏЕЈ АХМЕТ (DJ Ahmet) интимну причу једног младића претвара у универзалну причу о слободи, љубави, породици и храбрости да се пронађе сопствени глас. Жири је посебно истакао снажну комуникацију филма са идејом саме селекције.

Специјална награда жирија додељена је филму МОРТЕН (Morten), редитеља Ивана Пављутскова из Естоније.

Жири је препознао његов суптилан, визуелно промишљен и дубоко емпатичан поглед на адолесценцију. Кроз тишину, пејзаж, фотографију и унутрашњи свет младог јунака, филм говори о усамљености, првим емоцијама, припадању и прихватању сопствене несигурности. Посебно је вреднован начин на који МОРТЕН (Morten) успоставља непосредан и искрен однос са младом публиком.

Специјална награда жирија за анимирани филм припала је остварењу АРКО (Arco), редитеља Уга Бјенвенуа из Француске.

Жири је наградио изузетну ауторску имагинацију и способност филма да авантуру, пријатељство, екологију и питање будућности обједини у визуелно инвентивно и емотивно дело. АРКО (Arco) је посебно препознат као филм који се снажно ослања на почетну идеју селекције ФИЛМОВИ ЗА ТЕБЕ — дете открива свет — показујући да филм намењен најмлађима може истовремено бити разигран, узбудљив и мисаоно богат.

КРАТКА ФОРМА

У такмичарској категорији КРАТКА ФОРМА, награда за најбољи филм припала је остварењу ПУТ ЖИВОТА (Iter Vitae) из Србије, редитеља Драгана Миленковића.

Жири је издвојио заокруженост филма, ауторску сигурност, прецизан ритам и јасну драматуршку структуру, као и способност да у ограниченом трајању изгради целовит филмски свет.

Специјална награда жирија додељена је филму КАД ПАДНЕ МРАК из Србије, редитељке Душице Новаковић, за аутентичан филмски израз, атмосферу и пажљиво грађење емоције кроз слику и ритам.

ФИЛМСКО СТВАРАЛАШТВО ДЕЦЕ И МЛАДИХ

Посебно место у програму 12. Међународног филмског фестивала припало је такмичарској категорији ФИЛМСКО СТВАРАЛАШТВО ДЕЦЕ И МЛАДИХ, посвећеној ауторима који своја прва филмска искуства стичу у школама, радионицама, филмским клубовима и самосталним продукцијама.

Одлуке је донео међународни жири у саставу Ријанон Вин Хјуз из Велике Британије, директорке Међународног фестивала омладинског филма „Викед Велс“, Ружице Ање Тадић, редитељке и ауторке из Србије, и Николе Филиповића, уметника визуелних ефеката из Србије.

Прва награда за најбољи филм равноправно је додељена остварењима ВОЛОНТЕР (The Volunteer) и РИТАМ НАДЕ (The Rhythm of Hope).

ВОЛОНТЕР (The Volunteer), аутора Чарлија Бајмерса, долази из Велике Британије, а настао је у оквиру његовог школског филмског рада у Саливан апер школи. Жири је филм издвојио због аутентичног приповедања и способности да пробуди емпатију, наду и осећај људске повезаности. Кроз особен визуелни језик, филм подсећа на вредности које су човечанству данас нарочито потребне.

РИТАМ НАДЕ (The Rhythm of Hope) је колективни рад полазника радионице анимације из Бразила. Жири га је препознао као живописан и радостан филм који спаја занимљиву причу, упечатљиве ликове и изражајан музички ритам. Његова топлина и оптимизам чине га филмом који природно комуницира са публиком различитих генерација.

Награда НАЈБОЉИ ФИЛМ — ДЕЦА припала је филму РИТАМ НАДЕ (The Rhythm of Hope), за маштовиту анимацију у глини, изузетан музички допринос и начин на који су млади аутори спојили причу, ликове и ритам у живо и комуникативно филмско искуство.

Награда НАЈБОЉИ ФИЛМ — МЛАДИ припала је филму ВОЛОНТЕР(The Volunteer). Жири је посебно истакао способност аутора да аутентичну причу повеже са филмским језиком који суптилно преноси емоцију, као и монтажу која унутар целовито изграђеног света ствара снажан осећај емпатије и повезаности са гледаоцем.

Жири је доделио и три посебна признања.

ЦУРЕЊE (The Leak), филм младог аутора Мајкија Махона из Ирске, награђен је за изузетну комичну драматургију и прецизан осећај за ритам. Махон припада новој генерацији младих ирских аутора окупљених око програма Фреш филм.

БОЈЕ ЧОВЕЧНОСТИ (The Colours of Humanity), остварење из Португала, настало је у оквиру програма АНИЛУПА / Удружења лудотека Порто. Жири му је доделио посебно признање за визуелни језик и инспиративан начин на који слика и звук, чак и без конвенционалне драматургије, у сваком гледаоцу могу да створе дубоко лично искуство.

Треће посебно признање припало је филму КАДА ПРИРОДА ГОВОРИ (When Nature Speaks) из Шведске, насталом у оквиру међународне омладинске филмске радионице Филмски дани у ВБУ у Лудвики. Жири је наградио храброст аутора да прихвате експерименталну форму и створе сновито, а истовремено друштвено ангажовано филмско искуство. Филмски дани у ВБУ представљају програм који окупља средњошколце из више европских земаља у заједничком филмском раду.

Публика изабрала ИЗГУБЉЕНУ ЛУСИ (Lucy Lost)

Своју награду доделила је и фестивалска публика. На основу коначних резултата гласања, Награда публике 2026. припала је филму ИЗГУБЉЕНА ЛУСИ (Lucy Lost), Оливије Клер, који је остварио просечну оцену 4,86 од могућих 5.

На другом месту нашао се ДИ ЏЕЈ АХМЕТ (DJ Ahmet) са просечном оценом 4,7, а на трећем ХАМНЕТ (Hamnet) са 4,64.

Овогодишње одлуке жирија и публике још једном су показале ширину програмског концепта Фестивала — од савременог дугометражног и анимираног филма, преко кратке форме, до стваралаштва деце и младих.

Различити филмски језици, генерације и ауторске перспективе сусрели су се на истом месту, пред публиком у Горњем Милановцу, потврђујући идеју да фестивал није само простор приказивања филмова, већ и место откривања нових аутора, нових погледа и нових генерација филмске публике.

Горњи Милановац се и ове године придружио градовима Србије у обележавању “Дечје недеље“ која ће, од 5. октобра бити испуњена бројним забавним и едукативним садржајима.

“Дечија недеља” се сваког октобра реализује у циљу побољшања положаја детета у Србији. Ова национална манифестација представља успешан модел сарадње државе, различитих цивилних и струковних организација, и повезивања свих важних актера у заштити дечјих права. “Дечију недељу” препознају све релевантне институције образовања, социјалне и здравствене заштите, културе, па се њена улога из године у годину унапређује.
У том светлу, овогодишња “Дечија недеља” се одржава под слоганом, “Да би деца срећна била: Љубав и поштовање, а не сила”.

Обележавајући “Дечју недељу” у Горњем Милановцу, Културни центар ће за своје најмлађе суграђане од 5. до 9. октобра организивати низ програмских активности.

ДЕЧЈА НЕДЕЉА 2026.

ПОНЕДЕЉАК, 5. октобар / 10:30 и 15 сати

Велика сала Културног центра

Француски анимирани филм: АМЕЛИ, (2025.)

трајање: 75 мин.

синхронизован на српски језик

слободан улаз

————————————————————

УТОРАК, 6. октобар / 10:30 и 15 сати

Модерна галерија

Ликовна радионица на изложби: “Милене Павловић Барили”

Пријава за радионицу обавезна

————————————————————

СРЕДА, 7. октобар / 10 сати

Велика сала Културног центра

Лутка представа “ЗЛАТНО ЈАЈЕ”

Лутка сцена Пепино, Ниш

————————————————————

ЧЕТВРТАК, 8. октобар / 10:30 сати

Велика сала Културног центра

Анимирани филмови са Кратке форме

Стваралаштво деце и омладине

ЧЕТВРТАК, 8. октобар / 18 сати

Дом културе

Радионица прављења сапуна: “Мој први сапун”

Радионицу води: Весна Зарић, Vesna’s Natural Soap

Пријава за радионицу обавезна

учешће бесплатно

————————————————————

ПЕТАК, 9. октобар / 10:30 сати

Велика сала Културног центра

Представа са елементима пантомиме: “ИТАЛИЈАНСКИ БЕРБЕРИН”

Позориште за децу MaximusArt, Београд