Kompanija „Rudnik i flotacija – Rudnik“ i Kulturni centar predstaviće u subotu, 3. septembra 2022. godine u Galeri Doma kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku izložbu „Moja foto tajna“ Predraga Raševića, fotografa amatera iz Valjeva.
Predrag Vrašević Vrabac rođen je 21. januara 1962. godine, kad i njegov brat Nenad od majke Nerandže – Nere i oca Živote.
Radi kao geometar u Elektrodistribuciji u Valjevu.
Hobi amater fotograf.
Otvaranje izložbe je u 18 sati.

Vojin Topalović, samouki slikar iz Miokovaca predstaviće u subotu, 3. septembra 2022. godine u holu ispred velike sale Kulturnog centra svoje stvaralaštvo.
Reč je o višetalentovanom stvaraocu, koji se osim slikarstva bavi i pisanjem poezije.
Postavka će obuhvatiti radove apstraktne umetnosti rađene tehnikom ulje na platnu koje je autor stvarao u poslednjih nekoliko godina.
Otvaranje izložbe je u 19 sati.

VOJIN TOPALOVIĆ
prva samostalna izložba slika

Vojin Topalović
Rođen 1966. godine u Čačku. Osnovnu školu započeo u Miokovcima, prva četiri razreda, a od petog do osmog učio u Gornjoj Gorevnici.
Srednju školu, tada usmereno obrazovanje, završio je u Gimnaziji u Čačku. U ondašnjoj Školi učenika u privredi učio metalobrusački zanat, a zatim se zapošljava u čačanski FOČ i
kasnije u „Tifani“. Splet životnih okolnosti i privrženost selu i roditeljima vraća ga u Miokovce. Tu među šljivama i kajsijama gornjomiokovačkog krajolika sanja svoj umetnički san uz poeziju i
slike. Ovo mu je prva samostalna izložba.

Stvaralački nemiri seoskog životnog beskraja
Kad se nekom odjednom nešto javi i kad sam sobom iznenađen krene vrlo smelo i odvažno u nešto što je slikarstvo onda je to redak božji dar. Privilegija. Vojin Topalović se najpre okušao u
poeziji. Počeo je da piše stihove kao vrlo mlad u vremenu prvih ljubavi, zanesenjaštva, maštanja i snova. Kao već zreo čovek objavio je, tek, sa svojih 35 godina, knjigu pesama ispevanih srcem
i dušom čoveka sa ovih čarobnih seoskih prostora … A kad se pre samo par godina upustio u slikanje ni sam nije mogao da pretpostavi šta će od toga „ispasti“ i kuda će ga sve to odvesti.
Sada je pred nama prosto neočekivana „gomila“ čudesnih impresija, apstraktnih, nadrealnih, neobičnih šarenih slika, najrazličitijih oblika i formata, koje prevazilaze amaterizam
već u prvim pokušajima. Ta unutrašnja estetika koja je prosto tinjala u njemu sve ove godine od onih mladalačkih emotivnih poetskih pokušaja sada se pretvorila u baš snažnu i nenadano jaku smisaonu impresiju, ekspresivnu eksploziju poteza i boja…
Koju god sliku da pogledamo teško da ćemo prosuditi da je nastala tek juče, tim pre ako znamo da je nekakav unutrašnji, pravi umetnički poriv, u ovom čoveku tinjao praktično od detinjstva ieto konačno se pretvorio u spontane ali veoma smislene i dopadljive slike. Seća se da je sa četrnaest godina pokazao interes za slike i divio se umetnosti i umetnicima.
Vojin to zna. I oseća duboko u sebi. Talenat za kreativno duguje majci Dušanki. Dok je otac Gvozden bio iskonski vezan za zemlju i selo majka je kao prava, istinska kućanica, produhovljena žena
starog kova, imala zlatne ruke . Kao i on sada. Po liniji majke nasledio je taj osećaj za lepo, tu produhovljenost, smirenost, potrebu za stvaralaštvom. Vidi se to na svakoj brižljivo
sačuvanoj Dušankinoj rukotvorini ljubavlju tkanoj, vezenoj, veštom rukom odrađenoj… Takav je i svaki Vojinov potez na slikama. Iako tek započinje kao da se odavno upustio u tajne boja i
preko nekih unutrašnjih osećaja, samo njemu znanim, on stvara svoj tajni svet slika okružen lepotom sela, roditeljskog doma, livada, njiva, voćnjaka, ispunjen unutrašnjom lepotom i posvećenošću
kući i selu što mu je glavna životna orijentacija. Poezija i slikarstvo su za sada samo mali iskorak u svetove umetnosti i predanog umetničkog stvaranja. Oni ispunjavaju sve one njegove
emotivne tokove koji mu odnekud iz dubine duše ne daju mira i prosto ga gone na nove stvaralačke nemire seoskog životnog beskraja.

Rqadoš Gačić

Kulturni centar Gornji Milanovac i Novosadski dečji Kulturni centar predstaviće u petak, 2. septembra 2022. godine u Galeriji izložbu Minijaturni bijenale 9 – putujuća izložba.
Postavku čini više od 800 umetničkih ostvarenja koja potpisuju deca uzrasta od šest do 19 godina iz Gornjeg Milanovca i svih većih umetničkih škola i ateljea iz Srbije. Radovi su stvarani različitim tehnikama, ali u formatu 10 x 10 cm. To su dimenzije na kojima stvaraju svetski priznati umetnici – učesnici Međunarodnog bijenala umetnosti minijature, najveće svetske likovne manifestacije, u oblasti malog formata.
Deo programa novosadske promocije Dečjeg bijenala je i radionica “Mali format”, koju će sa polaznicima predškolske ustanove “Radosno detinjstvo“ (vrtić “Vilenjak”), zajednički realizovati Valentina Nađ, Nevena Čavorović (predstavnici Kulturnog centra Gornji Milanova), Ljubica Tankosić i Jelena Tišma (predstavnici Novosadskog dečjeg Kulturnog centra).

Kulturni centar Gornji Milanovac započeo je upis novih članova u Dramsku radionicu.
Planiran je upis dve grupe zainteresovanih kandidata uzrasta od 5 do 16 godina.
Program je osmišljen na moderan način, kroz vežbe pokreta, pantomime, vežbe govora i improvizacije, a osnovni cilj je da na zabavan i kreativan način uvede decu u svet pozorišta. Ciklus radionica se podudara sa školskom godinom.
Rad sa upisanim kandidatima izvodiće utorkom i četvrkom od 19 i od 20 sati.
Dramsku radionicu vodi Ivan Pantović, diplomirani glumac.
Informacije: 064/166-05-34 ili 062/51-38-19

Kulturni centar Gornji Milanovac, za svoje najmlađe sugrađane, organizuje u četvrtak, 25. avgusta 2022. godine na platou ispred „Starog suda“ In Gogovu likovnu radionicu. „Avgustovski zabavnik“, kako su ovoga puta nazvali druženje umetnika biće prilika da najmlađi, pa i njihovi roditelji zajedno stvaraju umetnička dela različitim tehnikama. Druženje je predviđeno od 18 do 19:30 sati.

NAPOMENA:
U slučaju kiše, program će biti otkazan.

Lutka predstava “Guska na Mesecu” u interpretaciji glumaca dečjeg pozorišta “Zvedica” iz Zrenjanina, za decu Gornjeg Milanovca, biće izvedena u utorak, 23. avgusta 2022. godine od 18 sati na platou ispred “Starog suda”.

Foto: Dečje pozorište „Zvezdica“
Reč je o predstavi Stevana Pešića. Dramatizaciju i tekstove songova potpisuje Tatjana Reljin. Lutke, scenografiju i likovnu opremu uradila je Blagovesta Vasileva. Muziku je aranžirao Vladimir Agić, a u predstavi igraju Miljan Vuković i Tatjana Reljin.
Predstava je bajka o Guski koja je zaljubljena u Momka. Obavlja sve kućne poslove, leti na Mesec i nosi jaje koje će spasiti Zmaja od usamljenosti…
U ovoj Pešićevoj bajci, kao i u drugim njegovim komadima, dobro i zlo nisu oštro izdeljeni, kao sto ni likovi nisu strogo podeljeni na dobre (pozitivne) i zle (negativne). Čak je i Zmaj (koji je gotovo svuda simbol zla) dat kao usamljena i bespomoćna ličnost o kojoj nema ko da brine. Time Pešić, nije želeo da kaze da zlo ne postoji. Naprotiv. On time skreće pažnju da su dobro i zlo isprepletani i da ih nije uvek lako razlučiti, ali ih treba otkrivati. Na taj način, on ostavlja gledaocu da sam iznalazi misli i ideje koje su sadržane u njima, pokazuje i to koliko veruje u decu, koliko poštuje njihovu ličnost i koliko ceni njihove mogućnosti!

Foto: Dečje pozorište „Zvezdica“

Operski pevači Ljubica Vraneš (mecosopran) i Dragoljub Bajić (bas) uz klavirsku pratnju Tijane Kiković u utorak, 23. avgusta 2022. godine u Domu kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku održaće koncert naziva „Najlepše vojvođanske pesme“.
Ulaz je slobodan, a početak programa je u 18 sati.

Koncert su podržali: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, kompanija „Contago“ i Rudnik i flotacija – Rudnik.

Književno društvo „Zapis“ i Kulturni centar u četvrtak, 18. avgusta 2022. godine organizuju u Gradskom parku, kod česme „Vodeni cvet“ književno – muzičko veče na Preobraženje. Biće to prilika da novi i stari članovi „Zapisa“ široj javnosti predstave svoje književno stvaralaštvo.
Program će nastupom upotpuniti Đorđe Dabić.
Početak programa je u 18:30 sati.

foto: gminfo.rs

Sabor violinista Srbije, četvrti po redu, ove godine u Pranjanima će biti realizovan 19, 20, i 21. avgusta. Za najprestižnije nagrade, u dve takmičarske kategorije, nadmetaće se 36 virtuoza na violini.
Prvog saborskog dana, snage će odmeriti 18 mladih violinista. Takmičenju prethodi otvaranje Sabora, a potom i veče posvećeno Bobanu Vozu, nekrunisanom kralju violine. Nakon proglašenja pobednika u kategoriji mladih violinista nastupiće ”Panorama bend”.
Za Zlatnu i Prvu violinu Srbije, drugog dana Sabora nadmetaće se profesionalni violinisti. Uslediće proglašenje pobednika i koncert pobednika Sabora. Veče će upotpuniti koncert Perice Vasića koji će na taj način obeležiti jubilej 35 godina “druženja” sa violinom .
Treći saborski dan predviđen je za koncert Branka Ristića i Saše Petrovića, i nastup Zorice Brunclik u pratnji orkestra Miroljuba Aranđelovića Kemiša.

Program Sabora

Petak, 19. avgust 2022. godine
13.00 Svečano otvaranje
19.00 Veče Bobana voza
20.00 Takmičenje mladih violinista Srbije

Subota, 20. avgust 2022. godine
19.00 Koncert pobednika u kategoriji mladih violinista
20.00 Takmičenje profesionalaca za Prvu i Zlatnu violinu Srbije. Ponoćni koncert.

Nedelja, 21. avgust 2022. godine
20.00 Koncert: Branka Ristića i Saše Petrovića
21.00 Koncert: Zorice Brunclik, orkestar Miroljuba Aranđelovića Kemiša

Gordana Matijević Nedeljković – violina i Marija Đukić – klavir u petak, 12. avgusta 2022. godine održaće koncert u holu velike sale Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.
Na repertoaru će biti odabrana dela: Hendla, Mocarta, Betovena, Šopena, Vijetana.
Početak koncerta je u 20 sati.

Gordana Matijević Nedeljković je diplomirala i magistrirala u klasi prof. Fern Rašković na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Osvojila je više nagrada na republičkim i saveznim takmičenjima, kao i nagrade iz fondova Merije Petrović i Meri Žeželj Majer. Dobitnik je diplome na takmičenju mladih umetnika Jugoslavije (Zagreb, 1987), nagrade za najbolju interpretaciju na festivalu Muzika u Srbiji (1988) i druge nagrade na Međunarodnoj tribini kompozitora (1992) za nastupe sa kamernim ansamblima. Bila je član Trija „Skovran“ sa kojim je osvojila prvu saveznu nagradu (1987). Član je BGO „Dušan Skovran“ od 1984, a koncertmajstor od 1987. godine. Nastupala je na brojnim koncertima ovog orkestra u zemlji i inostranstvu, a kao solista u Grčkoj, Sloveniji, Rusiji, Bugarskoj, Makedoniji i Turskoj. Učestvovala je na festivalima – BEMUS, BELEF, NOMUS, Međunarodna tribina kompozitora, „Mokranjčevi dani“, „Mermer i zvuci“, Međunarodni festival Santorinija, „Ohridsko leto“, „Evropa u Sankt-Peterburgu“ i „Sofijska muzička nedelja“. Kao solista, nastupala je sa istaknutim dirigentima i umetnicima, Vladimirom Černušenkom, Kristijanom Ganšom, Klaudijom Vandelijem, Ronaldom Colmanom, Nejdželom Kenedijem, Sretenom Krstićem, Erazmom Gaudiomonteom, Konradom van Alfenom. Zapažen je izvođač savremene muzike (prvo izvođenje u Srbiji: P. Paterson – Koncert za violinu, S. Božić – Žitije Zografa Ribničkog, R. Von Vilijams – Končerto akademiko, A. Part – Tabula rasa, itd.), a nedavno je premijerno izvela i snimila koncert Iana Vilsona “Sullen Earth”, koji je napisan specijalno za nju. Od 1986. je neprekidno uključena u pedagoški rad na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na Katedri za gudačke instrumente, a od 2014. je u zvanju redovnog profesora. Šef je Odseka za gudačke instrumente, Dobitnik VELIKE PLAKETE SA POVELJOM (2015) koju dodeljuje Univerzitet umetnosti u Beogradu.

Marija Đukić je diplomirala i magistrirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Srđana Grbića. Usavršavala se na majstorskim kursevima u Turu (Francuska) kod prof. Alekseja Nasedkina i u Sionu (Švajcarska) kod prof. Bernharda Eberta. Provela je dve godine na specijalizaciji u Sankt-Peterburgu (Rusija), na Konzervatorijumu Rimski-Korsakov, u klasi prof. Jekaterine Murine. Zaposlena je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu kao redovni profesor na Katedri za klavir. Nastupala je kao solista i kamerni muzičar u Beogradu, mnogim gradovima Srbije, u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Rusiji, Švajcarskoj, Italiji, Grčkoj, Turskoj. Na njenom repertoaru su najzastupljenije kompozicije klasicizma i romantizma. Poseduje poseban afinitet prema kompozicijama Frederika Šopena. Jedan od najznačajnijih i najuspešnijih koncerata sa Šopenovim delima izvela je u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine 2010. godine, povodom dvestote godišnjice rođenja kompozitora. Nastupala je i u različitim kamernim ansamblima, kao član dua sa pevačima, flautistima, violinistima, kao član trija Amorosso i trija Classica Aeterna. Nastupala je na koncertima u okviru Tribine kompozitora i Međunarodnog festivala harfe. Snimala je za Radio Beograd. Kao solista sarađivala je sa Beogradskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTS, Orkestrom Doma vojske i Beogradskim gudačkim orkestrom Dušan Skovran.