Културни центар „Мија Алексић“, Горњи Милановац и Факултет музичке уметности, Београд организују у чeтвртaк, 16. мajа 2024. године у хoлу испред вeликe сaлe концерт „Трумпи гaлa jуниoр – 35 гoдинa кaриjeрe прoф. Mлaдeнa Ђoрђeвићa“.
Уз професора Ђорђевића наступиће и: Ана-Марија Даниловић, Матија Ранковић, Давид Сурдановић и Петар Марковић. На програму ће бити: Хајдн, Тортини, Манфредини, Монтбрун, Јевтић и Енеско.
Почетак концерта је у 19 сати.

„Алиса у земљи чуда“ – интерактивна представа за децу и (не)одрасле, коју је режирала Моника Ромић у среду, 15. маја 2024. године биће изведена на великој сцени Културног центра у Горњем Милановцу.
Почетак представе је у 14 сати.

„Алиса није упозната са модерним технологијама и мобилним телефоном. Кроз интеракцију са децом, која је уче чему служи телефон, Алиса им, на ненаметљив начин, даје до знања да је телефон добар за лакшу комуникацију са другарима, али да је најбоље дружење кроз игру, читање књига и спорт. Уједно их упознаје са својом Земљом чуда и мотивише их да прочитају бајку. Ова монодрама за децу укључује публику као свог партнера и учи децу правим вредностима. У улози Алисе: Јована Младеновић. Ликови из offа су: Моника Ромић и Никола Угриновић.
Текст: Јована Младеновић, по мотивима књиге Луис Керол. Сцену и костим потписује Цветин Аничић, а текст сонгова Никола Угриновић.

Урнебесна комедија “Светозар III” у којој насловну улогу тумачи наш суграђанин Иван Перковић, јубиларни 200 пут биће изведена у среду, 15. маја 2024. године од 20 сати на великој сцени Културног центра у Горњем Милановцу.
„Светозар III“ је рађен према тексту „Кад умрех ономад“, Љиљане Браловић, а у режији Михаила Костадинова.
Идеју за овај текст, ауторка је објаснила речима: „Када људи озбиљне животне ситације претворе у циркус, у мени се створи неутољива жеља, да их осудим и исмејем. Други мотив је да свом јунаку испуним жељу, која је подсвесна жеља сваког човека – да види колико ће коме недостајати, када га не буде било.”
Кроз казивања главног јунака ауторка износи осуду лицемерју, претварању и некој врсти изопачености
Ликови које Светозар помиње „НЕ ПОСТОЈЕ“ … а сасвим су СТВАРНИ. Публика ће их “Препознати”, тако да им може дати имена по свом избору”.
Цена улазнице је 300 динара.

Врата Модерне галерије Културног центра, за посетиоце који желе да погледају радове 17. Међународног бијенала уметности минијатуре, биће отворена у суботу, 4. маја 2024. године у термину од 10 до 14 сати. Осталим данима, за предстојеће празнике галерија неће радити. Од уторка, 7. маја 2024. године радно време Модерне галерије поново ће бити од 9 до 20 сати.

Mађионичар Радослав Рмуш – Raxon у четвртак, 9. маја 2024. године извешће свој програм на Платоу испред зграде Старог суда у Горњем Милановцу. Биће то прилика да деца и њихови родитељи уживају у представи коју изводи наш познати мађионичар из Крагујевца.
Почетак програма је у 18 сати.

Изложба: Венчање краља Александра и принцезе Марије, аутора Горана Милосављевића, Свете Маџаревића и Славка Степановића у среду, 8. маја 2024. године биће представљена у галерији Дома културе „Војислав Илић“ на Руднику. Реч је о изложби која је реализована поводом обележавања 100 година од венчања Александра Првог Карађорђевића и румунске принцезе Марије, а која је јавности представљена 8. јуна 2022. године у Београду у Белом двору.
Отварање изложбе је у 19 сати.

На краљевску свадбу, која је у Београду одржана 8.јуна 1922.године, своје изасланике послале су многе државе света. Са своје 34, године, као већ „стари момак“ Александар Карађорђевић оженио се једном од најлепших и најобразованијих принцеза тадашње Европе – румунском принцезом Маријом. Осим лепоте и образовања имала и веома високо порекло – рођена је као треће дете румунског краља Фердинанда, њена бака по мајци је била сестра руског цара Александра III, а деда по мајци други син британске краљице Викторије. Имала је надимак „Мињон“, а школовала се на најпрестижнијим школама. Осим румунског говорила је течно енглески, немачки, француски и српски језик. Венчање Марије и Александра био је спектакл о којем се прича и дан данас. Организатор венчања био је наш прослављени комедиограф Бранислав Нушић, који је тада био управник Уметничког одсека Министарства просвете. За непуна 24 сата уочи венчања у Београд је допутовало више од 20.000 људи.

Дочек принцезе Марије
По будућу краљицу и њене родитеље, низ Дунав до Оршаве, краљ је 7. јуна 1922. године уз огромну пратњу послао своју јахту “Александар”. Пристајање брода у луку у Београду поздравили су топови са Калемегдана сто једним плотуном, а своју изабраницу, таста и ташту дочекао је и младожења Александар. Новом лимузином краљ је одвео вереницу у дворске одаје. Венчање је било заказано за сутрадан.

Венчање из бајке
“На венчању у Саборној цркви млада је имала белу хаљину дугачког шлепа. На глави је имала младеначки венац од мирте, усађен на другом венцу од златног тила, који се зракасто пружао преко шлепа. Око врата је имала широк ђердан крупних плавих смарагда и дијаманата. Преко рамена је носила ленту белог орла. Дугачки шлеп придржавали су јој млађи рођаци и рођаке плаве крви.
Иза младенаца, краљ Фердинанд носио је униформу румунског ђенерала са свим декорацијама и маршалском палицом у десној руци. Румунска краљица је била у дивној лила хаљини од тила са током исте боје, око које су се низали гроздови у истом тону. Додатно ју је красио чувени ђердан бисера. На прстима је имала одговарајуће декорације, с лентом Светог Саве.
У поворци су следили кум, син енглеског краља и потоњи краљ Алберт, у униформи енглеског капетана авијације, весео и насмејан, и стари сват кнез Арсен, Александров стриц. Девери у свечаним официрским униформама били су кнезови Павле и црногорски Никола.”

Из ондашњих новина
Кажу да је популарност будуће краљице Марије у народу почела оног тренутка када је са балкона Старог двора, након што је први пут дошла у своју нову домовину, окупљене поздравила на српском рекавши: “Ја вам од срца благодарим!”.

На венчање краља Александра и краљице Марије дошао је цео свет, али су Срби представницима једне државе забранили присуство

„Венчање краља Александра са румунском принцезом Маријом, јуна 1922. године био је светски догађај број један.
Европа, тек на путу опоравка од страшног рата, чезнула је за нормалношћу и опоравком, па је на свадбу гледано као на први корак ка успостављању стабилности и просперитета. Своје представнике на венчање су послале и најудаљеније земље света.
Када је брак између краља Александра Карађорђевића и принцезе Марије уговорен, београдски званичници су се бацили на спремање венчања и уређење града.
Како се свадба ближила, у Београду је врвило као у кошници. Забележено је да је преставник Португала стигао три дана пре него што је најавио и да за њега једноставно ни у једном београдском хотелу није било места!
Он се онда, с гомилом пртљага, сместио пред најлуксузнији хотел “Српски краљ” и ту, на сунцу, заспао. Кад је то чуо Нушић, лично је ургирао да се човеку нађе смештај јер је овај дошао да у име португалске владе буде гост на свадби, али и да после свечаности отвори дипломатско представништво.
Биланс је на крају деловао скоро нестварно – 24 сата уочи венчања у Београд је допутовало више од 20.000 људи!
На краљевску свадбу у Београду своје изасланике послале су многе државе. Представнике су послали чак и Персија, па и далеки Јапан, а допутовао је и гост из Аустрије, са којом је до пре четири године Србија ратовала.
Једини којима је био забрањен долазак били су Бугари – сећање на злочине које је над Србима починила ова војска током Првог светског рата било је још увек сувише свеже и очигледно јаче од дипломатске етикеције. (извор: Историјски забавник)“

Културни центар „Мија Алексић“ организује у среду, 8. маја 2024. године, на платоу испред Старог суда, ликовну радионицу. Биће то прилика да деца Горњег Милановца и њихови родитељи заједно цртају и сликају и да након тога погледају изложбу 17. Међународног бијенала уметности минијатуре.
Почетак радионице је у 18 сати.

У оквиру обележавања Дана општине Горњи Милановац “Машино позориште“ из Београда у понедељак, 29. априла 2024. године на сцени Културног центра „Мија Алексић“ извешће дечију представу “Лепотица и звер“.
Једна од најлепших бајки света која се често драматизује у позоришту.
Вечита борба између добра и зла, унутрашње и спољашње лепоте, инспирисана на комичан начин глумаца, доводи до савршене размене енергије публике и глумаца.
Представа је освојила Прву награду на међународном фестивалу “ Хајде свјете, буди ђете“ у Сарајеву.
Режију потписује Андрија Ковач, а главне улоге тумаче: Маша Пантић, Горан Бане Ивановић и Ђорђе Јовичић.
Почетак представе је у 18 сати.

Нова представа “Ташта не прашта” популарног комедијског дуа „Крушевац Гето“, на великој сцени Културног центра “Мија Алексић”, у Горњем Милановцу биће изведена у петак, 26. априла 2024. године.
Реч је о комедији завере која открива најдубље људске слабости у оскудним животним моментима.
ОПИС ПРЕДСТАВЕ:
Средовечни брачни пар Слобадан и Снежана се након неплаћених рата за кредит налазе у неизвесној финансијској ситуацији. Како се приближава дан када ће извршитељи покуцати на врата њиховог малог стана, тако се повећава нетрпељивост и тензија у односима.
Мисле да ће таштина кућа од 200 квадрата решити све њихове финансијске и стамбене проблеме…
Међутим, ташта остаје без куће, без стана у Бањи и без Банета који напрасно умре оставившиза собом коцкарске дугове.
У представи играју Никола Тришић Триша и Никола Миленковић Чами.
Почетак представе је у 20 сати.

Прoдaja улaзницa (1.200 динара) нa билeтaрници вeликe сaлe, рaдним дaнимa oд 11:00 дo 20:00.

У част Дана општине Горњи Милановац, КД „Запис“ уз подршку Културног центра „Мија Алексић“ у среду 24. априла 2024. године организује у холу испред велике сале „Вече завичајне поезије“.
У програму ће наступити ученици основних и средњих школа – учесници књижевног конкурса на тему „Завичај“. Програм ће музиком употпунити Дуле Шпренг, а домаћин вечери је Радош Марковић.
Почетак програма је у 19 сати.