Културни центар “Мија Алексић” изложио је у Модерној галерији и холу испред велике сале Дома одабране радове из Збирке и продајног фонда ликовне колоније “Мина Вукомановић Караџић” као и Збирке Међународног бијенала уметности минијатуре.
Поставку Бијенала чини више од 100 минијатура које потписују аутори са готово свих меридијана света.
Изложени су радови, домаћих и страних уметника, који представљају вредан део Збирке. Највреднији део поставке су радови награђених и похваљених аутора Бијенала до 2019. године.
Поставка у Модерној галерији такође је репрезентативна изложба. Потписују је учесници ликовне колоније “Мина Вукомановић Караџић”.
Изложени радови могу се погледати сваког радног дана, до половине фебруара.

Изворна група „Црнућанка“ и Певачка група „Моба“ из Београда одржаће у суботу, 8. фебруара у холу испред велике сале Културног центра “Мија Алексић” заједнички концерт.
Kонцерт је посвећен Олги Красојевић, чланици „Црнућанке“ која је преминула прошле године у фебруару.
Почетк концерта је у 19 часова, а улаз је слобода

Због погибије осам особа у пожару у дому за старе у Барајеву, среда, 22. јануар 2025. године је Дан жалости у Републици Србији.
Сви програми у организацији Културног центра “Мија Алексић” се отказују.

“Херој нације”, представа у продукцији Никшићког позоришта у среду, 22. јанура 2025. године биће изведена у великој сали Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.
Представу је према истоименом тексту Ивaна M. Лaлића на сцену поставио Mилaн Нeшкoвић. Аутор сцeнoгрaфиjе је Вeснa Сушић. Кoстимoгрaфиjу потписује Maргaрeтa Шoбoт, а улоге тумаче: Влaдaн Гajoвић, Биљaнa Кeскeнoвић, Стeвaн Вукoвић, Никoлa Вaсиљeвић и Maja Стojaнoвић.

О представи
„“Херој нације“ је драма нашег доба или је боље рећи нашег тренутка. У нашем времену сви желе ласкаву титулу хероја, а поготову та жеља добија на значају кроз име нације. Иза тог имена ће се сакрити онај који је вјештачки успоставио сукоб из којег се рађа драма, али не кроз живот, већ кроз оно што се зове медиј. А то име је одавно престало да буде спона између свијета оних који говоре и оних који слушају. Сада је то свијет оних који режирају и намећу, оних који владају по сваку цијену, чак и по цијену сопствене карикатурализације и самодеструкције. У том наметању и владању се разара заједница, а појединац остаје суочен са промашајем сваког друштвеног ангажовања и питањем има ли смисла бити део такве заједнице, али и са надом да се личност спасава кроз спознају бесмисла и кроз жртву за другога.“ (Јанко Јелић, уметнички директор Никшићког позоришта)

Реч аутора
„Улога медија у савременим, друштвеним процесима никада није била израженија. И у том смислу радује чињеница да овај позоришни комад није ништа изгубио на актуелности и свежини. Напротив, мала танка линија која у комаду дели физички и виртуелни свет, данас је још тања с тенденцијом да потпуно нестане и претвори свакодневницу у један озбиљни ријалити програм. Будимир Животић, Аристотелов “човек по средини” је присутан у сваком граду у Србији, пред сваким ТВ екраном, спреман да прими дневну инфузију информација које обликују његов дан, живот, будућност; па и смрт. Сценска радња која је доведена до апсолутног парадокса у комаду, у стварности делује све реалнија и извеснија. Да ли је жив човек, који је поверовао у своју смрт јер је то чуо на телевизији, ноторна будала или управо српски “човек по средини”, остаје да се види током гледања комада. Бојим се да је друга опција извеснија и да управо зато позоришни комад постиже лаку идентификацију са гледаоцима. Ако ту буде и лековитог смеха, онда је мисија испуњена.“ (Иван М. Лалић)
Почетак представе је у 20 сати.

Преузимање бесплатних улазница на билетарници велике сале, радним данима од 13:00 до 20:00.

Под окриљем Културног центра у уторак, 31. децембра 2024. године у великој сали биће уприличен Дечји Новогодишњи програм.
У програму ће наступити полазници: Музичке школе „Classic“, Балетске школе Националне фондације за уметничку игру, одељење у Горњем Милановцу, Ђурђа Оташевић, ученица седмог разреда ОШ”Десанка Максимовић” (представница Моравичког округа на Републичком такмичењу “Песниче народа мог”), полазници Драмске радионице Културног центра и Дечјег фолклорног ансамбла “Фолклориштанце”.
Почетак програма је у 11 сати, а водитељ је Милан Манић, аниматор и уметник савременог циркуса.

Изложба фотографија штампаних на платну “Иконе и фреске Рудничко – таковског краја”, аутора Бобана Стефановића и Радоша Гачића, биће представљена у четвртак, 26. децембра 2024. године у Галерији Културног центра Уб.

Иконе и фреске које ће бити представљене на изложби представљају највеће духовно наслеђе Рудничко-таковског краја. „Најлепши и најстарији примерци иконо и фреског сликарства репрезент су културног, уметничког и надасве духовног наслеђа у периоду од неколико векова“.
Отварање изложбе је у 14 сати.

О изложби:
Најстарији трагови иконописа и фрескописачког рада на подручју Рудничко-таковског краја налазе се у најстаријим црквама и манастирима који су преживели бурна времена српског средњег века, устаничка времена и, на жалост, небригу и непоштовање светиња у периоду друге половине двадесетог века. ”Најпознатије и најстарије иконе и фреске рудничко-таковског краја сачуване су у два манастира /Враћевшница и Вујан/, три цркве брвнаре /Таково, Љутовница, Прањани/, четири цркве задужбине Кнеза Милоша Обреновића /Савинац, Брусница, Брезна, Горњи Милановац/ и неколико сеоских цркава из 19. века /Горњи Бањани, Мајдан, Бољковци/. У највећој мери сачуване су иконе на иконостасима цркава као сликане целине и у ризницама појединачно. Фреске су мање више очуване у две манастирске цркве и у фрагментима у две сеоске богомоље. Манастир Враћевшница је најстарији на овом подручју и датира из 15. века, првобитан живопис није одолео зубу времена па је данашњи фрескопис настао тек после једне од многобројних обнова 1737. године. У манастирској цркви у Вујну која је измештањем са средњовековних темеља, саграђена 1805. године, фреске су рађене преко старих, избледелих и оне немају оригиналну вредност, али су израђене по угледу на стари живопис.

Најстарије иконе са подручја Рудничко-таковског краја су из првобитних цркава које су на овом подручју грађене током средњег века. Стално рушене и паљене очувале су првобитне иконостасе углавном у фрагментима и они се налазе у новосаграђеним богомољама. Сачуване иконе у црквама брвнарама, у манастирима и појединим сеоским црквама с краја 18. и почетка 19. века углавном су рад непознатих мајстора који су ангажовани са стране. Фреске у Враћевшници радио је Андреј Андреович са групом мајстора зографа 1737. године. Тек почетком 19. века јављају се иконописци који се потписују именом и презименом и стварају занимљиве сликане целине. То су Никола Апостоловић, браћа Стојан и Јеремија Михаиловић, Сретен Протић, Јован Стергевић звани молер Јања, Димитрије Посниковић, Настас Томић, Никола Марковић и бројни непознати мајстори иконо и фрескописци који нису оставили потпис нити било какав писани траг на основу кога би се могло утврдити ауторство.

Иконе и фреске приказане овом изложбом представљају највеће духовно наслеђе Рудничко-таковског краја. Најлепши и најстарији примерци иконо и фреског сликарства репрезент су културног, уметничког и надасве духовног наслеђа у периоду од неколико векова. Као завет потомству за будућа времена.

Радош Гачић, историчар уметности

Изворна певачка група „Црнућанка“ организује у уторак, 24. децембра 2024. године у великој сали Културног центра „Мија Алексић“целовечерњи концерт.
Гост концерта је оркестар World Music Center. Почетак програма је у 19 сати.

Tradicionalna manifestacija srpsko-norveški Marš prijateljstva biće održan u subotu, 9. juna.

Ove godine, umesto uobičajenih planinarsko-pešačkih akcija i obilaska znamenitih mesta opštine, akcenat je stavljen na gradsko jezgro i kulturno-istorijsko predstavljanje grada i ustanova kulture.

Nakon prijema gostiju u Norveškoj kući (9:00 sati) u Velikoj sali Kulturnog centra biće upriličen kulturno umetnički program na kome će nastupiti umetnički sastav “Duo Phoenix” – Jovana Vanja Miljević – klavir i Marija Aranđelović – sopran (11:00 sati).

U okviru programa biće izvedena I predstava “U Norvešku, u smrt”, koju potpisuje reditelj Dejan Janković. Predstava je urađena po istoimenoj knjizi Knuta Fluvika Turesena. Primarna tema I knjige I predstave je stradanje i sudbine srpskih logoraša u norveškim koncentracionim logorima u periodu od 1942. do 1945. godine.

U predstavi igraju: Janko Cekić, Nikola Jezdić i Milan Vučković. Projekat su podržali:
Ministarstvo spoljnih poslova RS i Savez srpskih udruženja u Norveškoj.

Nakon predstave, učesnicima Marša prijateljstva biće prikazan film o Gornjem Milanovcu, a zatim I predstavljen Paln rekonstrukcije Brda mira i Spomeničkih kompleksa.

Polaganje cveća na Brdu mira, a potom I poseta institucijama kulture uz turističko predstavljanje grada predviđeni su od 12:30 sati

  (U okviru tradicionalne manifestacije Srpsko-norveški marš prijateljstva)

Pozorišna predstava: U NORVEŠKU, U SMRT

Igraju: Janko Cekić, Nikola Jezdić i Milan Vučković
Produkcija: Ustanova kulture „Vuk“ i Artepunkt
Reditelj i autor koncepta: Dejan Janković
Izvršna produkcija: Areus Art
Premijera: 09. februar 2018. (UK „Vuk“, Beograd)
Prve reprize: 14 i 15. mart u Oslu i Kristiansandu

Nazivajući autorski pozorišni projekat po istoimenoj knjizi Knut Fluvika Turesena „U Norvešku, u smrt“, autor i reditelj kao primarnu temu uzima stradanje i sudbine srpskih logoraša u norveškim koncentracionim logorima u periodu od 1942. do 1945. godine, kao svedočanstvo jednog od najmračnijih poglavlja ratne istorije u Drugom svetskom ratu. Kada je reč o prenošenju priče, reditelj istoimenu knjigu koristi kao svojevrstan sistematičan pojmovnik koji je autorski tim predstave uputio na dalja, detaljnija istraživanja u bazama norveških i srpskih arhiva i biblioteka. Dramatizujući pretežno dokumentarni materijal, reditelj stvara multiperspektivnu pozorišnu platformu za tumačenje jednog istorijskog trenutka koji rezultira time da glumci u predstavi tumače više od 20 istorijskih likova, ali i onih koji su bili neposredni stradalnici. Projekat se, između ostalog, bavi i prelomnim trenutkom u svesti onih ljudi koji su pod prisilom prinuđeni da budu u službi zla, zarad života kojeg se niko od njih ne može odreći, iako je u pitanju potpuno dehumanizovan život.

Tematske celine u predstavi:

– Vojni puč 27. marta
– Okupacija Jugoslavije, stanje u državi i na frontu
– Bombardovanje Beograda, aprila 1941.
– Logor Jasenovac i NDH
– Logori Banjica, Sajmište, Šabac, Topovske šume
– Transport srpskih interniraca u Norvešku
– Život i stradanje srpskih interniraca u nacističkim logorima Norveške
– Saradnja i prijateljstvo između Srba i Norvežana
– Život srpskih logoraša nakon oslobođenja

Projekat podržali:
Ministarstvo spoljnih poslova RS
Savez srpskih udruženja u Norveškoj