Отворена изложба слика и личних предмета Милене Павловић Барили
Репрезентативна изложба слика и личних предмета Милене Павловић Барили, једне од најинтересантнијих личности уметничке Европе између два светска рата представљена је у Горњем Милановцу.
Поставку, у два галеријска простора Културног центра „Мија Алексић“ (Модерна галерија и хол Дома културе) чине 64 уметничка дела и лични предмети уметнице, за коју се сматра да је једини афирмисани представник надреализма у српском сликарству.
Изложба „Лица сцене у бојама Милене“ реализована је у оквиру пројекта 12. Међународни филмски фестивал у Горњем Милановцу и „Дани Мије Алексића“.
Сусрет Милениног сликарства са филмом, кроз ову изложбу добија посебно значење. Занимљиву нит између Милене Павловић Барили и Мије Алексића представља сусрет различитих уметничких светова – Милена је у својим делима сликала лица глумаца и била очарана светом филма, док је Мија Алексић, своју потребу за стварањем исказивао кроз цртеж и слику. Тако се у оквиру изложбе „Лица сцене у бојама Милене“ симболично укрштају сликарство и глума, платно и сцена, Миленин поглед на глумца и Мијин поглед сликара.
У име организатора изложбе, бројне посетиоце поздравили су Драган Арсић, директор Културног центра „Мија Алексић“, и Љиљана Дабић, директор Фондације Миленин дом – Галерија Милене Павловић Барили (Пожаревац).
О Милени Павловић Барили, њеном стваралаштву, биографији и уметничком опусу говорила је Виолета Томић, историчар уметности. Она је, том приликом између осталог истакла да је Милена остварила снажан уметнички израз који је обележио европску авангарду четврте деценије двадесетог века. Њена снажна уметничка креативност огледала се кроз разноврсна интересовања која су се кретала од цртежа, слика, модних илустрација и дизајна, костимографије, па до поезије.
У стваралаштву Милене Павловић Барили препознају се четири фазе сликарства:
- београдски и минхенски период (1922 – 1928) које подразумевају фазе њеног школовања;
- париско – римски период (1931 – 1936) који негује својеврстан магични постнадреални, линеарни стил и поетичност засновану на личној митологији;
- „ренесансни“, метафизички период (1936 – 1942) у коме настају њени најразличитији радови и
- амерички (1939 – 1945).
Рани период њеног сликарства био је везан за школске назоре за људе и природу која ју је окруживала; Младић у плавој кошуљи, Портрет жене са зеленим шалом, Зимски пејзаж. Често слика и свој сопствени лик; Аутопортрет са мајком, Аутопортрет с белом током. На тој слици можемо приметити да се уметница идентификује са гламуром током „златних“ двадесетих година XX века, нагласила је Томић и додала да је Милена своју фасцинацију филмом преточила у портрете филмских глумаца, као што су звезде немих филмова Конрад Фајт, Рудолф Валентино (прва звезда са статусом поп – иконе) Глорија Свансон и Пола Негри. Сликала је и Џозефину Бејкер, афроамеричку глумицу, играчицу и певачицу, а урадила је и портрет крхке балерине Ане Павлове.
Током боравка у Паризу и Риму њен уметнички језик постаје слободнији, прожет симболиком, метафизичким просторима и сноликим призорима. Дела попут Жене са пробушеним листом, Композиција са рукама, Девојке са гитаром, Црне жене са фигуром показују удаљавање од непосредне стварности и окретање ка загонетном и имагинарном свету, рекла је Виолета Томић.
Уочи Другог светског рата одлази у Америку. У Њујорку остварује успешну сарадњу са познатим модним часописима као што су: Vogue, Glamour, Charm, House Beautiful, Taun & Contri… На позив композитора Ђан Карла Менотија прави скице костима за балет Себастијан.
У америчком периоду Милена слика низ портрета познатих лица и крунисаних глава: шведског принца Карла, аустријског надвојводу Франца Јозефа, краља Петра II Карађорђевића. За свој тридесети рођендан слика Аутопортрет са велом, коју данас сматрамо њеним ремек – делом.
На изложби у Вашингтону упознаје Роберта Томаса Гослена и крајем 1943. се удаје за њега. Следећег пролећа приликом јахања пада са коња и повређује кичму. Интезивно ради иако на себи носи метални корсет, истакла је Виолета Томић и додала да се српска уметница упокојила марта месеца 1945. године у Њујорку.
Поставка „Лица сцене у бојама Милене“ биће изложена до 12. октобра.