Завршен Осми међународни позоришни сусрет “Таковске цвети”

Доделом награда и признања синоћ је завршен Осми међународни позоришни сусрет “Таковске цвети” у Горњем Милановцу.

У протеклих седам дана на великој сцени Културног центра „Мија Алексић“ изведено је седам представа различитог жанра и позоришног израза од којих је шест било у такмичарском делу сусрета. За највреднија признања фестивала и новчану награду од 150.000 динара надметали су се: Културни центар Кула из Куле, Креативни центар “Артеље” из Инђије, Градско позориште из Јагодине, Културно друштво “Лошки одер” из Шкофја Локе, Позориште Центра за културу “Масука” из Велике Плане и Студио глуме “Театар 011” из Београда.

Концепцију Сусрета одабиром представа поставио је Иван Пантовић, дипломирани глумац, а све представе је оцењивао Владимир Путник, признати југославенски и српски позоришни редитељ и театролог.

Проглашавајући најбоље Владимир Путник је искористио право да похвалом за глумачку креацију издвоји Марину Мардер

• Марина Мардер је веома пластично креирала лик фрустриране и зле особе у представи “Лет изнад кукавичјег гнезда” у извођењу “Театра 011” из Београда (аутор: Кен Кизи, режија: Наташа Радоњић), градећи га на јаким контрастима цинизма и хистерије.

Путник је похвалу доделио и за глумачки пар. Похвала је припала Мији Марјановић и Александру Петровићу Вавићу

• Мија и Александар су у представи „Мала“ у извођењу Центра за културу „Масука“ из Велике Плане (аутор: Радослав Павловића, режија и адаптација Наташе Радоњић) дирљиво приказали тему суочавања са суровим аспектима живота, али и клицу наде да љубав и саосећање могу бити улазнице за боље сутра.

• Повељу за најбољег младог глумица Осмог међународног позоришног сусрета “Таковске цвети” жири је доделио Александру Радојковићу за улогу МекМарфија у представи „Лет изнад кукавичјег гнезда“, Кена Кизија. Представу су на сцену поставила Наташа Радоњић.
  • Александар Радојковић поистоветио је свој лични глумачки шарм са ветропирастим ликом МекМарфија и тако испреплетани владали су сценом све до трагичног расплета када га зли дуси система доводе до спознаје да бег из „Кукавичјег гнезда“ није намењен њему.

  Најбоља глумица је Драгица Јотановић, која је тумачила сестру Алојзију у представи „Сумња“. Представу Културног центра Кула из Куле на сцену је поставио редитељ Слободан Станковић., а аутор текста је Џон Патрик Шенли.

  • Драгица Јотановић моћном глумачком енергијом и концентрацијом извајала је лик сестре Алојзије, бескомпромисан у својој предрасуди, лик који априори пресуђује, служећи се и мање часним нехришћанским методама.
  • За најбољег глумца сусрета, проглашен је Матеј Чујович за улогу Луке Купиела, у представи “Божић у дому Купиелових”, Едуарда Де Филипа коју је на сцену поставио Матија Милчински, а извело Културно друштво “Лошки одер” из Шкофја Локе.
    • Матеј Чујович у улози Луке Купиела показао је раскошну палету глумачких средстава, превасходно топлих боја. Попут неког „оца храбрости“, покушавао је да одржи породицу на окупу, а сваким његовим покушајем она се све више урушавала . Метафори изградње божићних јаслица, као симболу хармоније, Матеј је пришао са убедљивошћу једног занесењака колико доброћудног, толико и наивног.
    • У конкуренцији шест представа које су поставили ансамбали из: Куле, Инђије, Јагодине, Шкофја Локе, Београда и Велике Плане, најбоља представа 8. Међународног позоришног сусрета, по оцени Владимира Путника, је „Лет изнад кукавичјег гнезда“, Кена Кизија. Представу је на сцену поставила Наташа Радоњић, а извео Студио глуме „Театар 011“ из Београда.– Представа „Лет изнад кукавичјег гнезда“ снажном театарском сугестивношћу овладава свим чулима гледалаца, чинећи их усхићеним што су се нашли баш у датом тренутку у позоришту. А кад се први утисци слегну, остаје упамћена маестрална игра глумаца и до детаља промишљена режија која је учинила да смо сви спознали метаморфозу „Кукавичјег гнезда“ и узлетели пут неког бољег, праведнијег и хуманијег света.Победничкој представи уз плакету “Таковске цвети”, и “Цветни венац “ припада и новчана награда од 150.000 динара, дар компаније „Металац“ АД
    • Одлука жирија у сенци (публика)
      Жири у сенци, састављен од позоришних поштовалаца, различите старосне доби и пословне орјентације, за најбољу представу прогласио је драму „Мала“, Радослава Павловића. Представу је на сцену поставила Наташа Радоњић, а извео Центар за културу „Масука“ из Велике Плане.
  • Дајући осврт на Осми међународни позоришни сусрет “Таковске цвети” Владимир Путник је између осталог рекао:
    • Протеклих недељу дана, у фестивалском Милановцу, под окриљем богиње Талије, било да смо били гости или домаћини, глумци или гледаоци сви заједно сањали смо један диван “Сан позоришних летњих ноћи”! Он је понекад успевао да нас расплаче, прочисти, разнежи, а оно што је најдрагоценије је да нас је подстакао да приђемо бар један корак ближе једни другима. У улози оцењивача селектованих представа са задовољством сам могао да констатујем да су виђена остварења разноврсна и занимљива по тематици, а да се страст за позоришном игром, неисцрпна енергија и вера у снагу уметности – са сцене преливала на раздрагано гледалиште.Смисао бављења позоришним стваралаштвом је емоција и формирање праве, посвећене позоришне публике. Најбољи доказ за ово је публика која је за протеклих осам фестивалских година, пратећи милановачко и гостујућа позоришта развила позоришни укус, критеријуме и препознавања правих уметничких вредности.
  • 

Радојку Јоксићи постхумно додељена плакета “Драгољуб Драшко Обреновић”

Завршне вечери Сусрета, Милановачко позориште је Радојку Ал. Јоксићу, постхумно доделило плакету „Драгољуб Драшко Обреновић“.
Плакета је установљена у знак сећања на једног од најистакнутијих чланова Милановачког позоришта, Драшка Обреновића, који је својим радом и глумачким квалитетима више од шест деценија био узор генерацијама глумаца и као такав, уз остале прегаоце, уобличавао укус позоришне публике. Плакета се додељује најзаслужнијима за свеукупан, креативан рад у Позоришту у свим областима уметничког стваралаштва.

Прве запажене наступе Радојко Јоксић је као глумац Милановачког позоришта остварио у представама „Господар Младенова кћер“ и „Вила Лала“.

Током професионалне каријере учествовао је у реализацији великог броја телевизијских драма, филмова и серија, радећи на неким од најзначајнијих пројеката домаће продукције. Међу ТВ филмовима и драмама издвајају се: „Глава шећера“ (1991), „Кнедле са шљивама“ (1992), „Коцкар“ (1993), „Вечита славина“ (1995) и „Зла жена“ (1998).

Значајан допринос Радојко Јоксић је дао и у реализацији телевизијских серија: „Последњи чин“ (1982), „Бањица“ (1984), „Четрдесет осма – завера и издаја“ (1988), „Јастук гроба мог“ (1991), „Срећни људи“ (1993), „Породично благо“ (1998), „Бела лађа“ (2006), „Рањени орао“ (2008), „Сва та равница“ (2010), „Шешир професора Косте Вујића“ (2013), „Самац у браку“ (2014) и „Бранио сам Младу Босну“ (2015). Учествовао је и у реализацији дечјих и образовних емисија у оквиру РТС-а, укључујући пројекте попут: „Коцка, коцка, коцкица“, „Велики одмор“ и „Метла без дршке“.

На реализацији играних филмова сарађивао је са редитељима: Гораном Марковићем, Драганом Маринковићем, Сојом Јовановић, Здравком Шотром, Јагошем Марковићем и многим другима, учествујући у стварању пројеката који су обележили домаћу телевизијску продукцију. Његово професионално искуство обухвата сарадњу и са великим бројем драмских уметника из Србије и некадашње Југославије.

Својим дугогодишњим радом и посвећеношћу продукцији, Радојко Ал. Јоксић оставио је траг у развоју домаће телевизијске и филмске сцене, посебно у сегменту организације и реализације сложених продукционих пројеката.

У име породице Радојка Јоксића, ПЛАКЕТУ „Драгољуб Драшко Обреновић“ преузела је Ања ЈОКСИЋ, унука. Она је том приликом рекла:

– Част ми је да коренима својим одам почаст, уједно и граду у којем сам рођена и живим. Милановачко позориште је више од пуке случајности и пуно више од „озбиљне“ игре. Његове звезде сијају, тињајући скромно, али постојано, на бледој месечини наше урођене креативности и наслеђеног инаћења. Инат је одувек био више од особине, више од доброг васпитања, био је алат да се путује кроз време и еликсир да се никад не остари.

Своју пасију према позоришној уметности чланови позоришта готово увек су преносили у своје професионалне позиве.

Тако се и Радојко Јоксић, човек коме вечерас чинимо ову посвету, нашао у Београду, на Факултету драмских уметности, као студент позоришне продукције, а потом и као сарадник играног програма Радио-телевизије Београд.

Током више од четрдесет година рада учествовао је у стварању десетина телевизијских драма, серија и филмова које су оставиле дубок траг у нашој култури. Сарађивао је са неким од највећих имена југословенског и српског филма и телевизије. Иако би се повремено појавио као глумац епизодиста, његова главна улога одвијала се иза камере.

Ипак, без обзира на све што је уследило, почетак је био овде. На даскама Милановачког позоришта родила се љубав према сцени која га је пратила читавог живота. Овде су настала пријатељства, прве представе, први аплаузи и прва вера да уметност може да осмисли један животни пут. Зато ова награда не представља само признање за богату професионалну каријеру, већ и симболичан повратак месту где је све почело.

Част ми је што вечерас у име породице преузимам Плакету „Драшко Обреновић“, плакету која носи име Раддојковог пријатеља и колеге из Милановачког позоришта, а сада вечног партнера на „небеским даскама“. Ово признање доживљавамо као потврду да се човек, ма где га живот одведе, никада не удаљи од својих корена и суштине. Хвала вам што сте сачували успомену на једног од својих, што сте препознали његов животни пут и што сте показали да љубав овог позоришта и његових чланова не престаје њиховим одласком – она траје кроз вечност.

У име читаве породице Јоксић, хвала вам од срца, рекла је Анја Јоксић, унука Радојка Јоксића.

Повељу „Драгољуб Драшко Обреновић“ Ањи Јоксић је предао Иван Пантовић, председник Уметничког савета Милановачког позоришта и Селектор 8. Међународног позоришног сусрета ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ.

Монодрама “Гвозденов гроб” у част победника

Бранко Кнежевић, глумац и редитељ Милановачког позоришта у част победника, извео је монодраму “Гвозденов гроб”, Горана Трифуновића, новинара, публицисте и дугогодишњег сарадника позоришта из Горњег Милановца.

Драматизацију, режију и сценску поставку Трифуновићеве драме потписује Бранко Кнежевић који уједно тумачи и три лика у овој причи .

Ништа без покровитеља Сусрета

Реализацију Осмог међународног позоришног сусрета помогли су компаније: „Металац“ АД, „Рудник и флотација – Рудник“ АД, ДТЛ „Металац-Пролетер“, “Kansai – Helios“ Srbija, „Flint Group Balkan“, “Swislajon – Takovo”, S-Grоup“, „Папирпринт“, предузећа: „Печат“, „РП“, „Рапид“, „Белпринт“, „Кеј комерц“, „Графопринт“, „Форма“, Музеј Рудничко – таковског краја, Туристичка организација општине Горњи Милановац и Општина Горњи Милановац (посредством конкурса за суфинансирање програма од јавног интереса у области културе).