„Видите, нисте ћорави, колико људи гине у свету, по разним ратиштима. Колико људи умире од разних излечивих болести и од глади! Морамо све те људе узети под своје! Прави је тренутак за велики светски посао! Способни смо да сахранимо цео свет!”
После успешне мини-турнеје Милановачког позоришта по Словенији, са представом “Маратонци трче почасни круг,” за коју се тражила карта више, комедија Душана Ковачевића коју је на сцену поставио Бранко Кнежевић у понедељак, 22. децембра 2025. године поново ће се наћи пред горњомилановачком публиком, овога пута биће изведена на великој сцени Дома културе. Представа је дар Културног центра “Мија Алексић” грађанима Горњег Милановца поводом предстојећих празника.
Породицу Топаловић у представи отелотворују : Иван Пантовић (Мирко), Предраг Лошић (Лаки), Владимир Јовановић (Милутин), Бранко Кнежевић (Аксентије) и Милан Аћимовић (Максимилијан). Ђенку Ђавола тумачи Михаило Ристић. Улога Оље поверена је Теодори Милетић у алтернацији са Софијом Крстић, док ће у улози Кристине наступити Сара Вуловић. У представи наступају и најмлађи чланови Милановачког позоришта Вукашин Ђурковић и Војин Јелић. Мајстор сцене је Милан Аћимовић, а светла и тона Горан Драгутиновић.
Подсећамо, драма је написана 1972. године када је Ковачевић био студент треће године драматургије на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.
Подстакнут укидањем студентске стипендије, од које се издржавао, Ковачевић је написао црнохуморну драму, која је представљала његов обрачун са комунистичком влашћу. Власт је доживео као погребно предузеће, као гробаре који сахрањују таленте, вештину и младост. Која својом, неспособношћу и халапљивошћу, од себе, из земље или у земљу, тера све који супротно мисле.
Представа “Маратонци трче почасни круг” је премијерно изведена 26. фебруара 1973. године (Љубомир Драшкић Муци, редитељ и Борислав Михајловић Михиз, драматург).
Иако је драма била замишљена као озбиљна критика друштва кроз трагедију, позоришна публика је од премијерног извођења, представу прихватила као комедију.
Радња драме је смештена у савремено доба (почетак 1970-их). Интересантно је да је приликом писања филмског сценарија прича смештена у тридесете године прошлог века. Упоређујући драму и филм, највећа интервенција на ликовима односи се на лик Ђенке. У драми он је представљен као „ситни градски мангуп”, док је у филму Слободана Шијана, Ђенка кинооператер.
Почетак представе је у 20 сати.
Преузимање бесплатних улазница на билетарници велике сале, радним данима од 13:00 до 20:00.
Да ли сте знали? Неке од занимљивости филма “Маратонци трче почасни круг”
Филм „Маратонци трче почасни круг“ је добитник многих домаћих и међународних награда и сматра се једним од најбољих остварења српске и југословенске кинематографије. Премијерно је приказан 1982. године, а у главним улогама нашли су се: Данило Бата Стојковић, Павле Вуисић, Мија Алексић, Бора Тодоровић, Богдан Диклић, Мића Томић, Зоран Радмиловић и многи други.
Иако је један од најпопуларнијих остварења, неке од ових занимљивости о филму вероватно нисте знали .
1. „Маратонци“ су били критика тадашњег система. Аутора је власт подсећала на погребно предузеће. После смрти Пантелије (који наводно представља Тита), оснивача погребног предузећа „Дуго коначиште“, наследници крећу у борбу око поделе имовине. Ковачевић на крају филма на симболичан начин предвиђа распад Југославије…
2. И ако званично није било цензуре, постојала су одређена тела која су одлучивала шта сме пред публику, а шта не. Разне комисије неколико пута су одлагале почетак снимања филма, а на прву верзију сценарија стављена је забрана. Проблематичне сцене по мишљењу цензора су избачене.
3. Из филма је избачена и сцена која би гледаоцима можда дала праву слику о лику служавке Оље (Мелита Бихали) у породици Топаловић. Наиме, она Топаловићима није служила само за одржавање домаћинства… У избаченој сцени Лаки (Бата Стојковић) улази у собу и затиче свог деду Аксентија (Мија Алексић) у кревету са служавком Ољом и повикне: „Деда, шта то радиш, вечерас је мој ред!“.
4. Према оригиналном сценарију за представу „Маратонци трче почасни круг“, старост чланова породице Топаловић је: Пантелија 150 година, Максимилијан 126, Аксентије 102, Милутин 79, Лаки 44, Мирко 24.
5. Многи не знају интересантну причу о лику Билија Питона, који је маестрално тумачио Зоран Радмиловић. Улога је првобитно била намењена Ташку Начићу, али је он одбио због приватних разлога. Посебно је интересантно што је Начић годинама тумачио лик Билија у представи.
6. Један од популарнијих ликова у филму је и Ђенка (Бора Тодоровић). Лик је инспирисан Костом Новаковићем, сниматељем и кинооператером из Београда. За Ђенку је везана и алузија о крематоријиму. У сцени где Лаки крематоријуме описује као будућност, Ђенка потврђује његову изјаву, коментаришући да их је виђао у Немачкој, алудирајући на прве нацистичке логоре и спаљивање људи.
7. У филму се могу видети и сцене три различита снимка из међуратног периода. На почетку филма приказан је архивски снимак атентата на краља Александра I Карађорђевића у Марсеју (1934), касније сцена чешког филма „Екстаза“ из 1933. са глумицом Хеди Ламар и снимак у Ђенкином биоскопу који приказује певача Милана Тимотића како пева чувену песму „Сви ви што маштате о срећи“. Сцена је узета из краткометражног филма „Прича једног града“ (Београд) из 1941. године, режисера Макса Калмића.
8. Поред куће на Косанчићевом венцу, филм је сниман на различитим локацијама у Београду, али и у Панчеву.
9. Човек који из бунара вади мртво прасе је Станојло Милинковић, глумац аматер из села Грабовац код Свилајнца. Појавио се као споредан глумац у четири филма Слободана Шијана, међу којима је и филм „Ко то тамо пева“. Први пут је запажен на аудицији за филм „Најлепша соба“ из 1978.
10. Поред мјузикла и бројних представа, „Маратонци“ су се нашли и у форми стрипа. Године 2013. домаћи мајстори стрипа Драган Лазаревић Лазаре и Божидар Милојковић Бам одлучили су да један од најбољих домаћих филмова стрипују у 128 табли.