Културни центар “Мија Алексић” представиће у петак, 17. октобра 2025. године у холу испред велике сале књигу “Мој лов на тартуфе у Србији”, аутора Лаза Јовичића гљивара.
Књига је плод ауторовог вишедеценијског рада на терену у тражењу надземних и подземних печурака. Намењена је почетницима, искусним тартуфарима и осталим гљиварима. Посебан осврт Јовичић је дао на јестиве гљиве које расту на планини Сувобор. Књига садржи детаљне описе терена, као и описе припрема јела од гљива (са нутритивним вредностима и лековитим својствима) намењених аматерским и професионалним куварима.
Почетак промоције је у 18 сати.
Informacije: lazojovicic559@gmail.com
Тартуфи – богатство које нам измиче
Наша земља има веома добре услове за узгајање најскупљих гљива, али тај посао је реткост у Србији. Килограм од 2.000 до чак 8.000 евра. Код нас их има на 250 локација.
ЗОВУ их „храном богова“ и „јелом аристократа“, јер тартуфе и некада и сада могу да приуште само богаташи. Плод који расте искључиво под земљом, а тражен је због више од 400 мирисних нота које појачавају арому сваком специјалитету, сада се откупљује за 2.000 до чак 8.000 евра по килограму. Узгајање ове гљиве један је од најуноснијих послова, свуда у свету, па и у Србији. Иако се веровало да ове печурке не успевају у нашој земљи, у протекле две деценије пронађене су десетине врста на 250 локација. Тартуфи живе у симбиози са одређеним врстама дрвета, најчешће је то храст, топола, цер, липа. Од дрвета црпи угљене хидрате.
Уредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне код нас су обухваћене и стављене под контролу сакупљања три врсте тартуфа – Tuber magnatum Pico – бели тартуф, Tuber aestivum Vitad – црни летњи тартуф и Tuber macrosporum Vittad.