Изложба: Венчање краља Александра и принцезе Марије

Изложба: Венчање краља Александра и принцезе Марије, аутора Горана Милосављевића, Свете Маџаревића и Славка Степановића у среду, 8. маја 2024. године биће представљена у галерији Дома културе „Војислав Илић“ на Руднику. Реч је о изложби која је реализована поводом обележавања 100 година од венчања Александра Првог Карађорђевића и румунске принцезе Марије, а која је јавности представљена 8. јуна 2022. године у Београду у Белом двору.
Отварање изложбе је у 19 сати.

На краљевску свадбу, која је у Београду одржана 8.јуна 1922.године, своје изасланике послале су многе државе света. Са своје 34, године, као већ „стари момак“ Александар Карађорђевић оженио се једном од најлепших и најобразованијих принцеза тадашње Европе – румунском принцезом Маријом. Осим лепоте и образовања имала и веома високо порекло – рођена је као треће дете румунског краља Фердинанда, њена бака по мајци је била сестра руског цара Александра III, а деда по мајци други син британске краљице Викторије. Имала је надимак „Мињон“, а школовала се на најпрестижнијим школама. Осим румунског говорила је течно енглески, немачки, француски и српски језик. Венчање Марије и Александра био је спектакл о којем се прича и дан данас. Организатор венчања био је наш прослављени комедиограф Бранислав Нушић, који је тада био управник Уметничког одсека Министарства просвете. За непуна 24 сата уочи венчања у Београд је допутовало више од 20.000 људи.

Дочек принцезе Марије
По будућу краљицу и њене родитеље, низ Дунав до Оршаве, краљ је 7. јуна 1922. године уз огромну пратњу послао своју јахту “Александар”. Пристајање брода у луку у Београду поздравили су топови са Калемегдана сто једним плотуном, а своју изабраницу, таста и ташту дочекао је и младожења Александар. Новом лимузином краљ је одвео вереницу у дворске одаје. Венчање је било заказано за сутрадан.

Венчање из бајке
“На венчању у Саборној цркви млада је имала белу хаљину дугачког шлепа. На глави је имала младеначки венац од мирте, усађен на другом венцу од златног тила, који се зракасто пружао преко шлепа. Око врата је имала широк ђердан крупних плавих смарагда и дијаманата. Преко рамена је носила ленту белог орла. Дугачки шлеп придржавали су јој млађи рођаци и рођаке плаве крви.
Иза младенаца, краљ Фердинанд носио је униформу румунског ђенерала са свим декорацијама и маршалском палицом у десној руци. Румунска краљица је била у дивној лила хаљини од тила са током исте боје, око које су се низали гроздови у истом тону. Додатно ју је красио чувени ђердан бисера. На прстима је имала одговарајуће декорације, с лентом Светог Саве.
У поворци су следили кум, син енглеског краља и потоњи краљ Алберт, у униформи енглеског капетана авијације, весео и насмејан, и стари сват кнез Арсен, Александров стриц. Девери у свечаним официрским униформама били су кнезови Павле и црногорски Никола.”

Из ондашњих новина
Кажу да је популарност будуће краљице Марије у народу почела оног тренутка када је са балкона Старог двора, након што је први пут дошла у своју нову домовину, окупљене поздравила на српском рекавши: “Ја вам од срца благодарим!”.

На венчање краља Александра и краљице Марије дошао је цео свет, али су Срби представницима једне државе забранили присуство

„Венчање краља Александра са румунском принцезом Маријом, јуна 1922. године био је светски догађај број један.
Европа, тек на путу опоравка од страшног рата, чезнула је за нормалношћу и опоравком, па је на свадбу гледано као на први корак ка успостављању стабилности и просперитета. Своје представнике на венчање су послале и најудаљеније земље света.
Када је брак између краља Александра Карађорђевића и принцезе Марије уговорен, београдски званичници су се бацили на спремање венчања и уређење града.
Како се свадба ближила, у Београду је врвило као у кошници. Забележено је да је преставник Португала стигао три дана пре него што је најавио и да за њега једноставно ни у једном београдском хотелу није било места!
Он се онда, с гомилом пртљага, сместио пред најлуксузнији хотел “Српски краљ” и ту, на сунцу, заспао. Кад је то чуо Нушић, лично је ургирао да се човеку нађе смештај јер је овај дошао да у име португалске владе буде гост на свадби, али и да после свечаности отвори дипломатско представништво.
Биланс је на крају деловао скоро нестварно – 24 сата уочи венчања у Београд је допутовало више од 20.000 људи!
На краљевску свадбу у Београду своје изасланике послале су многе државе. Представнике су послали чак и Персија, па и далеки Јапан, а допутовао је и гост из Аустрије, са којом је до пре четири године Србија ратовала.
Једини којима је био забрањен долазак били су Бугари – сећање на злочине које је над Србима починила ова војска током Првог светског рата било је још увек сувише свеже и очигледно јаче од дипломатске етикеције. (извор: Историјски забавник)“