Za odabranu čitalačku publiku koja voli dramska dela zasnovana na načelima najogoljenije realističke igre koja nije zasnovana na pozorišnim predstavama, već „uzeta“ direktno iz života, Kulturni centar Gornji Milanovac nedavno je objavio knjigu Sretena Ž. Hadžića, dramskog pisca iz Gornjeg Milanovca.
Reč je o dramama “Zlostave i zablude” i “Verenički prsten”.
Obe Hadžićeve priče su u tri čina i počinju srpskim narodnim poslovicama.
“… Kada pisac za kičmu drame uzme niz logički povezanih poslovica izvesno je da je upotrebio najčvršću dramsku građu, dramsku građu u obe drame.
Već sama imena koje pisac nadenuo svojim glavnim likovima u drami “Zlostave i zablude”; Zlostavić – muž, Trpko – sin, Lepojka – žena, govore o piščevoj nameri da pred gledaoce iznese potpunu i ogoljenu istinu o sudbini rastakanja srpske građanske porodice u koju se ugnezdila zla muževljeva sumnja da sin nije njegov. Svi likovi se nalaze na samoj ivici ambisa potpunog moralnog posrtanja. Svi napori, grčeviti pokušaji Žene i majke da dokaže kako nevere nije bilo i kako joj je u porodilištu zamenjeno dete, dobijaju oblik čudovišne groteske… Da stvari poprime još tragičniji, karikaturalniji oblik, sve se dešava u vreme nametnutih međunarodnih sankcija začinjenih dnevno – političkim komentarima svih boja” (Leon Kovke, dramaturg).
Za razliku od prve priče, u drami “Verenički prsten”, Hadžić želi da ukaže da je sve u životu predodređeno. Da se krug mora uvek zatvoriti i da se od sudbine ne može pobeći.
“… Sa jedne strane su Gorčilo – žandarm i Stanija, nepopustivlji u nameri da spreče mogući brak između njihove ćerke Anje, buduće doktorke i LJupka – proletera. Kako god, u neprekidnoj igri toplo crta hladno, koja je lišena bilo kakvih spletki, lukavstva, ironije pod baražom verističkih izjava – izmenjuju se isključivo lapidarne rečenice nalik na setence, odvija se razorni proces ubrzanog odumiranja jedne naizgled večne ljubavi….” ( Leon Kovke)
Karakteristično za obe Hadžićeve drame je da su priče sažete i jezgrovite, i da se čitaju u jednom dahu.
Knjiga je štampana na više 100 stra i ukoričena je mekim povezom. Recezent knjige je Leon Kofke, dramaturg. Grafički dizaj uradila je Nevena Čavorović, a korice potpisuje Ivica Milošević.
ANTRFILE
Sreten Ž. Hadžić je član Udruženja dramskih pisaca Srbije.
Objavio je zbirku pesama “Ćutanja” (1968. ,,Grafičar“ Ivanjica), drame “Progon” (1997. ,,Plima“, Beograd), “Leš psa i leš žene “ (2000. ,,Muzej rudničko-takovskog kraja“, Gornji Milanovac), “Diler” (2001. ,,Naj“, Gornji Milanovac), “Varvara” (2005. ,,Dositej“, Gornji Milanovac), zbirku pesama “Uslovna tačka” (2008. ,,Dositej“, Gornji Milanovac), drame “Tetovaža” i “Izbeglica” (2013. ,,Dositej“, Gornji Milanovac), dramu “Prokletstvo” i ljubavne pesme “Nedosanjana ljubav” (2015. ,,Kulturni centar“, Gornji Milanovac), “Zlostave i zablude” i “Verenički prsten” (2018. ,,Kulturni centar“, Gornji Milanovac), a zastupljen je i u nekoliko pesničkih zbornika.
