Potrebno je malo da se ćuti kad se komad završi. Teška priča, vrlo crna drama. Nova predstava Dobre vesti iz Bombaja po tekstu Miloša Mijatovića i u režiji Branka Kneževića igrana je premijerno u petak 16. decembra, zatim i sledeće večeri i svakako je ostavila veliki utisak.
„Dobre vesti iz Bombaja“ ili portret umetnika u pornografskom društvu
O čemu se radi? O velikim problemima koje ima umetnik, filmadžija, režiser koji pošto poto želi da snimi film, da se napokon jednom izrazi kreativno. Zapostavlja sve, vlast ga naravno ignoriše, zato pozajmljuje novac od mafije, zaboravlja ženu i kćerku. One opet imaju svoja razočarenja i svoje neobične odluke. Tu je i prijatelj Kosta, polubeskućnik, pisac nekrologa a uveče pijanac i pisac porno replika. U stvari, reč je o dva pola modernog umetnika. Dati sve – porodicu, život, čast, da se dobije prostor, napravi nešto što će da traje, dokaže ženi, da se “iskoristi vrhunska oprema za snimanje“ Ili, kao Kosta „truditi se da ne učestvuješ u sopstvenom životu“, sakriven pod maskom prezira prema svemu oko sebe i anesteziran vinjakom. Uroš i Kosta su ta dva pola, te mogućnosti koje se nude u društvu karikiranih vrednosti da izabereš. Utisak je da je ansambl razumeo ovaj polaritet i da vanredno dobro tumači zadatke pisca i režisera. Blistaju Ivica Todorović u roli Uroša i Aleksandar Avramović kao Kosta. Kada je reč o amaterskom pozorištu, koje svojim članovima već po prirodi stvari ne pruža baš mnogo različitih prilika na sceni, pošteno je primetiti značajan pomak ova dva doajena koji iskaču iz očekivanog. Osveženje dolazi i sa ženskim delom ekipe. Knežević pravim potezom ulogu Katarine, razočarane gospođe i intelektualke u negospodskom životu, daje Gordani Matijević. Odlična dikcija, veliko iskustvo, uloga koja leži. Mlada Danica Vučetić, najbolja glumica gimazijalka na ovogodišnjem školskom festivalu u ulozi ćerke Vanje uklapa se odlično u ovu sjajnu ekipu. 
Komad Dobre vesti iz Bombaja je priča o umetniku koji nema prostora u društvu svedenom na suvi interes, robnu razmenu duše i tela. Dotičemo se i braka, prijateljstva, prevare, sunovrata modernog čoveka, kapitulacije madosti pred pornografijom, čak i ljubavi. Koja je to dobra vest iz bircuza „Bombaj“? Pa eto, imam još nešto da založim, svoju ženu i svoj obraz odnosno ono što je od njih ostalo. A onaj drugi, ukopani? On zna da će jednom morati da legne na rudu. Do kraja, dok … ali da ne otkrivamo šta će sve biti. Valja obratiti pažnju, priča je kompleksna. Na primer, konobarica i ludi Svetisalav (Tamara Baralić i Branko Knežević) ne govore ništa ali ima tu nešto važno sa ritmom radnje, sa odlaskom, sa plačom, pogledom, a ova mala intimna scena u ravni sa publikom pruža priliku da se potpuno „upadne“ u magiju komada.
Jedino jače od tame i težine što bije iz scene jeste aktuelnost, sirova svežina, kao kad se puši tek puštena krv. Zatezao je Mijatović dobro, prosto smo vapili za malo predaha, da preseče sa malo crnog humora, makar već viđenog, ali nije ga bilo puno. I u pravu je, u stvari našao je balans. Odrekao se čestog i rabljenog samopodsmeha, komedije, sprdačine i vodvilja i postavio, razume se sa režiserom zajedno, na scenu ozbiljnu psihološku dramu, u suštini ogledalo.
Značajan datum za milanovačku pozorišnu scenu. Premijera ujedno najavljuje novi život Kult kluba, podruma koji ima različite mogućnosti, a čini se i ljude koji to razumeju. Interesantno je reći da su na scenu u premijeri izašli i režiser, umesto sprečenog Branka Nedeljkovića, uloga suludog oca Svetislava, i sam pisac, uloga mafijaškog tabadžije.
Dragoljub Petković
