„Da bi zlo trijumfovalo, dovoljno je samo da dobri ljudi ne preduzimaju ništa.“
Edmund Burke
Razmišljanja o odgovorima na ovih nekoliko osnovnih pitanja koja, čini se, oduvek odjekuju iz samog srca organizacije našeg društva, pokušala je prošle sedmice da podstakne premijerno odigrana predstava „Porfirogeneza“ Milanovačkog pozorišta prema tekstu Đorđa Milosavljevića. Verna angažovanoj i zato krajnje efektnoj i univerzalnoj viziji reditelja Branka Kneževića (koji ujedno nosi zasluge i za izgled likova i scene), dvanaestočlana postava glumaca vrlo živopisno je dočarala Milosavljevićevu komediju o nesrećnoj sudbini bezimenih srpskih varoši koja se polako pretvaraju u gradove-utvare zahvaljujući prostoru koji je na društvenoj sceni ustupljen trećerazrednim ali lukavim „igračima“ oličenim u liku vampira-konobara Kreze Savanovića. Prethodni gazda nekad uspešnog motela, Stojan Tomić, preselio se na onaj svet, i Kreza, zajedno sa ništa manje „trećerazrednim“ članovima familije Tomić, nalazi se pred novim iskušenjem – pronaći novog gazdu koji će, za razliku od prethodnog, do kraja igrati po njihovim pravilima.
Na ivici da to bude uistinu zastrašujuće, Savanović je „oživeo“ kroz Branka Nedeljkovića čija je pojava držala publiku prikovanu za sedišta barem u istoj meri kao i njegova gluma. Ipak, ma koliko da se Nedeljković nije razlikovao od krvopija iz naših najgorih košmara, društveno-odgovorni subjekti iz familije Tomić: Aleksandar Avramović (direktorka škole), Marija Krsmanović (popadija), Jovana Marković (novinarka lokalnog lista), Aleksa Pejović (biznismen) i Đorđe Slović (pandur batinaš) verno su predstavili krvopije iz naše stvarnosti. Gotovo savršen konrapunkt ovog zapleta, ujedno i gorki paradoks našeg vremena da najobrazovaniji završavaju kao žrtve primitivizma u okruženju, prikazan je kroz sudbinu pokojnikovog sina Novaka i njegove žene Lenke koji iznenada dolaze u motel po svoje nasledstvo. Emancipovani bračni par koji će se uz pomoć utvare pokojnog Stojana („otelotvoruje“ ga Predrag Lošić) do kraja predstave nosit sa podlim idejama Kreze i ostalih Tomića, upečatljivo su odigrali Ivica i Marija Todorović.
Uz ne mali doprinos epizodnih likova koje tumače Predrag Damjanović, Slaviša Borovnjak i Miloš Mijatović, uz ekipu „iza scene“ koju su činili Maja Pašić, Ruška Knežević i Miodrag Danilović, a sve to pod organizacionom palicom Borivoja Lošića, Porfirogeneza je uobličena u jednu koherentnu celinu više nego dostojnu pozorišta koje počiva na amaterizmu, i svakako vrednu pažnje milanovačke publike čiji je broj na premijeri i prvoj reprizi bio čak i nešto iznad očekivanja.
„Oštrozuba komedija“ kako ju je nazvao i sam autor, trebalo bi da se na scenu Doma kulture vrati u drugoj polovini januara 2010.
