Gran pri 11. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature u Gornjem Milanovcu, koji će od 21. aprila predstaviti više od hiljadu radova 661 autora iz 41 zemlje, osvojio je Kosta Bogdanović iz Srbije za skulpturu iz ciklusa “Vizanteme I”.
I većinu ostalih nagrada, kako je saopšteno na konferenciji za novinare održanoj u Beogradu u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva Srbije, osvojili su domaći umetnici – prva nagrada za slikarstvo dodeljena je Mariji Knežević (Udovica, Vremeplov), za grafiku Tamari Krstić (La route), za skulpturu Svetozaru Mirkovu (Horizont), a za crtež je nagrađena Gabrijela Bulatović (Body Piercing), saopšteno je 17. aprila na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture u Beogradu.
Prvu nagradu za primenjenu umetnost dobila je Nataša Vasilić (Bonsai I), za fotografiju Branimir Karanović (Pištolj), a za intermedij Božidar Plazinić (Poezija kosovskog ciklusa). Nagrada u kategoriji sakralne umetnosti nije dodeljena zbog malog broja radova koji su konkurisali (18 autora, 26 radova).
Specijalna nagrada žirija dodeljena je Miroslavi Milanović (Sveti Arhangel, sakralna umetnost) i Nikosu Terzisu iz Grčke (Hektor, Parada, grafika), dok je specijalnu pohvalu žirija dobila Ranka Marković (U prolazu, U prolazu I, slikarstvo).
Prva nagrada za slikarstvo Prva nagrada za grafiku
Nagrada komune Vefsn iz Norveške za mladog i perspektivnog umetnika iz Srbije dodeljena Olgi Đorđević.
Prva nagrada za skulpturu Prva nagrada za crtež
Međunarodnim žirijem predsedavao je istoričar umetnosti Zdravko Vučinić, predsednik Umetničkog saveta Kulturnog centra Gornji Milanovac, a činili su ga i grčki grafičar Manolis Janadakis, vanredni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti na Aristotelovom univerzitetu u Solunu, te slikar Branko Raković, vanredni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu.
Prva nagrada za primenjenu Prva nagrada za fotografiju
umetnost
Na 11. Bijenalu umetnosti minijature učestvuju umetnici iz 41 zemalje (Srbija, Švajcarska, Kanada, Rumunija, Japan, Makedonija, Belgija, BiH, Hrvatska, Bugarska, Holandija, Francuska, Čile, Slovenija, SAD, Velika Britanija, Španija, Finska, Švedska, Koreja, Italija, Mađarska, Norveška, Nemačka, Ukrajina, Austrija, Litvanija, Grčka, Argentina, Australija, Češka Republika, Meksiko, Rusija, Poljska, Turska, Bangladeš, Moldavija, Urugvaj, Belorusija, Albanija, i Crna Gora).
Prva nagrada za intermedij
Za izložbu su ukupno odabrana 1.014 rada koje potpisuje 661 autor.
Prihvaćeni su samo originalni radovi, nastali u poslednje dve godine, koji su ocenjeni kao dela visokog umetničkog i profesionalnog dometa.
Posebno će biti predstavljena selekcija umetnika Norveške, koje je odabrao Trond Knutli. Reč je o četiri klasična umetnika različitih generacija koji predstavljaju radove u oblasti crteža, akvarela i fotografije, a svi su iz grada Mušjena.
Prateća izložba 11. Bijenala, „Pergament u minijaturi“, obuhvata 175 minijatura 140 autora i izbor od 85 umetničkih knjiga na jagnjećem pergamentu. Autorka koncepta te izložbe je likovna umetnica Leposava Milošević Sibinović.
Delovi izložbe „Pergament u minijaturi“ prikazani su već u Palati UNESKO-a u Parizu, Kulturnom centru Srbije u Parizu, galeriji “Kolegium artistikum” u Sarajevu, Gradskoj galeriji u Plovdivu, galeriji “Jodan Kijuvlijev” u Slivenu u Bugarskoj, 56. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, 11. Međunarodnom bijenalu ilustracije u Beogradu, izložbenom salonu Kulturnog centra “Banski dvor” u Banjaluci…
Glavna izložba 11. Bijenala, sa radovima sa konkursa, biće otvorena u Modernoj i Likovnoj galeriji Kulturnog centra Gornji Milanovac, a prateća u galeriji Muzeja rudničko‐takovskog kraja.
Press konferencija u Ministarstvo kulture Srbije
Bijenale će biti otvoreno najmanje dva meseca, a prati ga dvojezični katalog u dimenzijama izloženih eksponata (10×10/11cm), sa reprodukcijama svih autora/izlagača sa kataloškim podacima.
Bijenale minijature, održano prvi put krajem 1989. godine, nastalo je pod uticajem slične manifestacije u Torontu, a danas je najveća i najsveobuhvatnija manifestacija umetnosti malog formata u svetu.
Od trećeg izdanja, održanog 1994. godine, ima međunarodni karakter, a od petog ga organizuje Kulturni centar Gornji Milanovac.
Osnovali su ga entuzijasti okupljeni oko tadašnjeg Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Gornjeg Milanovca, nezavisni umetnici, prijatelji Bijenala iz nekadašnje izdavačke kuće „Dečje novine” i ustanove Kulturni centar, tada jedine takve u gradu/opštini.
Umetnički savet Bijenala čine istoričar umetnosti Zdravko Vučinić iz Beograda (predsednik), slikar-grafičar Slobodan Jelesijević, profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu (zamenik predsednika), slikar Velizar Krstić, profesor na FLU u Beogradu, vajar Nikola Vukosavljević, takođe profesor na FLU u Beogradu, te istoričarka umetnosti Rajka Bošković, viši kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Generalni pokrovitelji 11. Bijenala su opština Gornji Milanovac, kao oficijelni osnivač manifestacije, i Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Srbije (posredstvom institucije konkursa za projekte).
Deo teksta preuzet sa SEEcult
Kulturna panorama
Bijenale umetnosti minijature, ulazi u treću deceniju svog postojanja i kontinuiranog trajanja. Ova izuzetno važna kulturna manifestacija, održava se svake druge godine u Modernoj galeriji Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu. Bijenale umetnosti minijature, osnovali su entuzijasti okupljeni oko Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Gornjeg Milanovca 1989.godine, nezavisni umetnici, prijatelji iz nekadašnje izdavačke kuće “Dečje novine” i Kulturni centar grada Milanovca.
Godinama unazad, Gornji Milanovac je gradio i izgradio imidž grada minijatura, pa se s pravom može reći, da je Međunarodni Bijenale umetnosti minijature, postalo Milanovački brend. Bijenale predstavlja izložbu malog formata, na kojoj se, u protekle dve decenije, prijavilo više od deset hiljada umetnika iz celog sveta, a izlagalo preko pet hiljada. Prema rečima Radoša Gačića, urednika likovnog programa, konkurs za ovogodišnju izložbu bio je otvoren za sve umetnike, ali su za izlaganje prihvaćeni samo originalni radovi koji su nastali u poslednje dve godine, i koje je selekciona komisija vrednovala kao “dela visokog umetničkog i profesionalnog dometa”.
Mihajlo Vučetić, predsednik organizacionog odbora jedanaestog Bijenala minijature, rekao je da je “Bijenale izvanredan primer decentralizacije kulture” i da smatra da ova umetnička smotra, “treba da ostane samo u okvirima kulture”.
Za ovogodišnju Bijenale umetnosti minijature, prijavilo se 900 učesnika sa preko 1500 radova. Na izložbi će se naći umetnička ostvarenja 661 autora iz preko četrdeset zemalja sveta, sa preko hiljadu radova. Ako se ima u vidu da iz Norveške dolazi četvoro najpoznatijih modernista, onda je to prava potvrda Milanovačkog brenda, Bijenala. To istovremeno znači i izlazak na velika vrata jedne male, ali aktivne umetničke celine i korak u najšire svetske okvire umetničkog stvaranja u današnje vreme.
Zahvaljujući velikom broju ideja, koje izviru iz slika umetnika iz celog sveta, stiče se snažan utisak, da kulturna smotra minijature sve više raste i na taj način doprinosi razvoju savremenog stvaralaštva. Žiri jedanaestog međunarodnog Bijenala umetnosti, čine tri člana: Manolis Janadakis, profesor iz Grčke, Zdravko Vučinić, istoričar umetnosti i Branko Raković, slikar iz Beograda.
Srpska minijatura, obuhvata period od sedam vekova, od XII do početka XIX veka. Prvi poznati srpski minijaturista bio je Grigorije, koji je učestvovao u iluminiranju Miroslavovog jevanđelja. Savremena likovna umetnost retko se bavi minijaturom.Ovaj oblik umetničkog stvaralaštva, više se vezuje za različite grane primenjene umetnosti. Upravo iz tog razloga, Međunarodno Bijenale umetnosti minijature je vrlo važno jer neguje tradiciju, pogotovo kada se ima u vidu činjenica,da su sve nagrade ove jedanaeste smotre minijature, odneli iskjučivo srpski umetnici.
Autor Tihana Pavićević (Međunarodni radio Srbija)
