Zadužbina „Žilović“ i Kulturni centar Gornji Milanovac predstaviće u Vraćevšnici u Galeriji „Žilović“ izložbu radova Zvezdane Novaković naziva „Radost“.
Otvaranje izložbe je 30. decembra 2020. godine.
Zvezdana Novaković: “Radost“
U godini transformacije društvenih odnosa, rada, proizvodnje i života za kakav smo doskora znali, u godini koju veliki broj nas jedva čeka da vidi kako iščezava i topi se kao sneg suncu, Zvezdana Novaković obraća nam se izložbom utešnog naziva Χαρά – radost.
Zvezdana je rođena 1979. godine u Beogradu. Diplomirala je vajarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u klasi Miroljuba Stamenkovića 2007. godine. NJenu dosadašnju umetničku aktivnost možemo podeliti u dve faze. Tokom prve bavila se pretežno likovnim istraživanjima tema putenosti i materinstva pretočenih u arhajski pojednostavljene, monumentalne forme naklonjene primitivnoj umetnosti i analitičkom skulptorskom jeziku rane Moderne. Među vodećim podsticajima koje prepoznajemo u njenom radu su Konstantin Brankuši i Amedeo Modiljani, umetnici ogromne stvaralačke energije i nemirnog, nomadskog duha. Zaokret koji se događa tokom druge, trenutku u kome ovo pišem vremenski bliže faze, beleži njenu naklonjenost izvornosti, ali sve više u motivima za kojima ona traga u narodnoj tradiciji, folklornom stvaralaštvu i hrišćanskoj simbolici. U tehničkom smislu Zvezdana je verna tradicionalnim medijima, jeziku kamena, bronze, terakote, čiju likovnost poštuje, ali čije mogućnosti veoma često istražuje na srećan i nekonvencionalan način.
U ovoj izložbi Zvezdana za radošću traga u pojavama i slojevima stvarnosti na koje sebi sve više uskraćujemo pravo. Pred nama su motivi biljnog, životinjskog i ornamentalnog karaktera, simboli života koji sa iskonskom snagom i dalje buja na dubinama i visinama, nepristupačnim i pristupačnim mestima, u velikim i malim oblicima. U svemu tome ima puno zanetosti, igrivosti, poleta, neke poslovične neveštine i gotovo kleovske potrebe da se izabrani motiv ne fiksira, već rekreira u materiji, da se njegova prolazna priroda potvrdi u svojim suštinskim impulsima.
Proces u kojem se odvija prelazak od početnog nadahnuća do gotovog dela stoga je sav u znaku redukcije, prečišćenosti, pojednostavljenja forme i linije. Takav pristup možemo pronaći u arhajskim slojevima antičke umetnosti, minojskim freskama i slikarstvu Huana Miroa i Pola Klea. Pri tome Zvezdana ne gubi iz vida ono što je zanimalo i zanosilo i samog Klea: da se koren i cvet, podsticaj i efekat umetničke kreacije moraju podudariti svojim sadržajem i svojim oblikom na takav način koji bi kod posmatrača izazvao utisak svežine i neposrednosti onog suštog ushićenja… Rađanja za večnu novinu sveta (Fernando Pesoa).
Umetnike, na kraju, zato i delimo na one kod kojih ruka i oko idu ispred misli, i na one, koji energiju misli, čak i u oblicima nespretnim i grubim umeju da dočaraju čak i najrafiniranijem posmatraču. Ako je to tačno, Zvezdana svakako pripada ovoj drugoj grupi, a izložba pred nama, na kraju ove godine, pruža nadu i daje mogućnosti da iznova osetimo ono što je još samo svojstvo neumorne detinje zaigranosti, i što se od nas u samom korenu našeg postojanja skriva – radost!
Miodrag Danilović
