Радио програм

Још 1972. године од Окружног суда у Крагујевцу добили смо дозволу најпре за покретање, а потом и емитовање радио програма.

“Браћа Настасијевић” и НИП “Еурографик”

Путем курсева који су организовани у режији Културног центра, многи полазници су употпунили своја знања из руског, енглеског, немачког италијанског и француског језика или стекли неку од диплома неопходних за обављање своје делатности (курсеви дактилографије, кројења, курсеви за возаче виљушкара, вођење пословних књига, обука за рад на рачунару, руковање гасним инсталацијама...). Можемо се подичити и да смо учествовали у реализацији неколико играних и документарних филмова, а док су у оквиру Установе пословали библиотека и издаваштво (од 1991. године функционишу самостално као библиотека “Браћа Настасијевић” и НИП “Еурографик”), објавили смо и велики број наслова, од којих се неки и данас налазе на полицама универзитетских библиотека.

Међународни фестивал кратког филма "Кратка форма"

За непуних пет деценија рада и постојања реализовали смо више од 135.000 сати програма, од којих се на биоскопске пројекције односи око 35.000 сати. У нашој продукцији постављено је око 140 позоришних представа, реализовали смо више од 1.500 пројеката из области сценске, ликовне, драмске и музичке уметности, а организовали смо и око 1.000 концерата класичне, забавне, народне, рок и поп музике, као и око 500 наступа фолклора.

За свеукупан допринос развоју културе, запослени и сарадници Културног центра више пута су награђивани вредним општинским и републичким признањима.

Тачан број посетилаца који су за непуних пет деценија посећивали програме Културног центра, рачунајући и гостујуће у нашој организацији, није познат. Процене су да их је било више од милион и тритотине хиљада. Ипак, оно што нас издваја од других установа је то што, последњих година, велики број посетилаца долази са стране - из већих средина, па чак и из иностранства.

Будућност

Почело се од идеје. Са пуно ентузијазма и храбрости.

Сви који су мање или више учествовали у раду Установе, део су приче о Културном центру. Свако је на свој начин помагао развоју. Било да су то бивши и садашњи радници, привредници који су финансијски подупирали одређене пројекте, председници општине и представници локалне самоуправе, који су доносили велике и тешке одлуке битне за развој Културног центра или грађани, крајњи корисници услуга који су својим саветима доприносили да будемо бољи.