Posle Zrenjanina, Novog Sada i Lazarevca, i ljubitelji umetnosti iz Gornjeg Milanovca, od 28. januara do 19. februara su bili u prilici da pogledaju izložbu japanske kulturne baštine koja je organizovana u okviru projekta „Godina Japana u Srbiji“.
Tokom tronedeljne manifestacije, u Modernoj i Likovnoj galeriji Kulturnog centra javnosti su predstavljene: “Grafike – slike efemernog sveta” (deo kolekcije Ninka Radosavljevića), “Lutke i manga knjige”, “Porcelan i keramika” i “Japansko oružje” (deo kolekcije Boška Zakina). Postavke je upotpunila i izložba “Mail ART” iz zbirke Bijenala umetnosti minijature, dobijena ljubaznošću Riosuke Kohena, japanskog umetnika.
U realizaciji programa učestvovali su: Ambasada Japana u Beogradu, Narodni muzej Zrenjanin, udruženje “Sakurabana” iz Beograda i Lazarevca, Marija Takahaši i kolekcionari Ninko Radosavljević i Boško Zakin.
Predstavljanje izložbi je privuklo veliku pažnju svih onih koji su želeli nešto više da saznaju o zemlji dalekog istoka, njenoj kulturi i običajima.
Počasni gost na otvaranju manifestacije bio je Kijotaka Tanaka, treći sekretar i ataše za kulturu Ambasade Japana u Beogradu.
– Nadam se da će ova izložba upotpuniti vaša saznanja o našem narodu, da je ovo samo početak zajedničke saradnje i da će u buduće biti još mnogo prilika da se sretnemo, istakao je Tanaka.
U okviru pratećih programa su organizovane i origami radionice za decu školskog uzrasta, a 11. februara u Modernoj galeriji je upriličena i debata na temu: „Japanska kultura – stara i nova“.
Gost tribine je bio Miroljub Stojanović, filmski kritičar pri Filmskom centru Srbije.
Govireći o kulturi i umetnosti ove, za većinu Evropljana mistične zemlje, Stojanović je kroz osvrt na književnost, film i arhitekturu Japana, istakao da se kultura ove zemlje može podeliti u tri etape. I to na: kulturu do feudalnog Japana, koju je odlikovala estetska umetnost i harmonizacija sa prirodom (period do 1868. godine), na kulturu Japana od 1868. do 1945. godine, za koju se smatra da je bila autentična i autohrona i
Stojanović je posebno ukazao na značaj savremene japanske kulture, na globalnom nivou, naročito na njen odnos prema zapadnoj kulturi, posebno imajući u vidu da je
– Japanska kultura, sa jedne strane, je svesna svoje ograničenosti zbog ogromne apsorpcije zapadnih uticaja. To ona nikada nije skrivala i ne poriče. Međutim, sa druge strane, naročito od sredine devedesetih godina prošlog veka, ona ima visoku svest da je jedna od imperijalnih kultura. Svi njeni produkti danas se mogu naći u visoko razvijenim zemljama Evrope i Amerike. Njeni prestižni umetnici od pisaca, filmskih reditelja, modnih kreatora, rok grupa, medijskih majstora i svih kulturnih poslenika su danas najviđeniji gosti modernog zapada.
Dobar primer za to je filmska industrija. U Japanu se godišnje proizvede više od 500 igranih filmova, a ogroman je i procenat animacija koje se prikazuju svuda u svetu.
I sa arhitekturom je slična situacija. Najveće građevine sveta u dobroj meri projektuju japanske arhitekte. Tehničko – tehnološka rešenja i trendovi koje su oni, poslednjih godina, lansirali su danas pravilo savremene izgradnje.
Priča o tradicionalnoj i modernoj japanskoj kulturi, je bila povod da Stojković nakon tribine, sa posetiocima započne razgovor o modernom Japanu, njegovoj kulturnoj ekspanziji, rivalitetu sa Kinom, ali i o naličju savremene japanske kulture.