Јелена Танасијевић, песникиња из Тополе представиће у петак, 26. децембра 2025. године у Дому културе ”Војислав Илић” на Руднику збирку песама “Верујем у лепоту душе”.

Гост промоције биће Саша Пилиповић, глумац Књажевско-српског театра у Крагујевцу.

Почетак програма је у 18 сати.

Јелена Танасијевић је рођена 1985. године. По професији је специјалиста струковни терапеут, запослена у Заводу за смештај одраслих лица „Мале Пчелице“. Ради и као предавач изборних предмета на Медицинском факултету и Медицинској школи у Крагујевцу. У слободно време пишe за своју душу налазећи инспирацију у природи, људима, мотивацији и чудима. Поезију ствара у последњих пет година, а у фебруару је објавила прву збирку песама.

Добитница је награде на Десетим Ђурђевданским песничким сусретима.

Чланица је Удружења писаца Крагујевца и учесница на бројним поетско-музичким догађајима.

Културни центар Горњи Милановац организује у уторак, 23. децембра 2025. године јавни час полазника Драмске радионице.

Програмом “Цвету цвеће кроз поезију”, који је осмислио Иван Пантовић, дипломирани глумац представиће се најмлађи полазници радионице.
Почетак програма је у 19 сати.

„Видите, нисте ћорави, колико људи гине у свету, по разним ратиштима. Колико људи умире од разних излечивих болести и од глади! Морамо све те људе узети под своје!  Прави је тренутак за велики светски посао! Способни смо да сахранимо цео свет!”

После успешне мини-турнеје Милановачког позоришта по Словенији, са представом “Маратонци трче почасни круг,” за коју се тражила карта више, комедија Душана Ковачевића коју је на сцену поставио Бранко Кнежевић у понедељак, 22. децембра 2025. године поново ће се наћи пред горњомилановачком публиком, овога пута биће изведена на великој сцени Дома културе. Представа је дар Културног центра “Мија Алексић” грађанима Горњег Милановца поводом предстојећих празника.

Породицу Топаловић у представи отелотворују : Иван Пантовић (Мирко), Предраг Лошић (Лаки), Владимир Јовановић (Милутин), Бранко Кнежевић (Аксентије) и Милан Аћимовић (Максимилијан). Ђенку Ђавола тумачи Михаило Ристић. Улога Оље поверена је Теодори Милетић у алтернацији са Софијом Крстић, док ће у улози Кристине наступити Сара Вуловић. У представи наступају и најмлађи чланови Милановачког позоришта Вукашин Ђурковић и Војин Јелић. Мајстор сцене је Милан Аћимовић, а светла и тона Горан Драгутиновић.

Подсећамо, драма је написана 1972. године када је Ковачевић био студент треће године драматургије на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.

Подстакнут укидањем студентске стипендије, од које се издржавао, Ковачевић је написао црнохуморну драму, која је представљала његов обрачун са комунистичком влашћу. Власт је доживео као погребно предузеће, као гробаре који сахрањују таленте, вештину и младост. Која својом, неспособношћу и халапљивошћу, од себе, из земље или у земљу, тера све који супротно мисле.

Представа “Маратонци трче почасни круг” је премијерно изведена 26. фебруара 1973. године (Љубомир Драшкић Муци, редитељ и Борислав Михајловић Михиз, драматург).

Иако је драма била замишљена као озбиљна критика друштва кроз трагедију, позоришна публика је од премијерног извођења, представу прихватила као комедију.

Радња драме је смештена у савремено доба (почетак 1970-их). Интересантно је да је приликом писања филмског сценарија прича смештена у тридесете године прошлог века. Упоређујући драму и филм, највећа интервенција на ликовима односи се на лик Ђенке. У драми он је представљен као „ситни градски мангуп”, док је у филму Слободана Шијана, Ђенка кинооператер.

Почетак представе је у 20 сати.

Преузимање бесплатних улазница на билетарници велике сале, радним данима од 13:00 до 20:00.

Да ли сте знали? Неке од занимљивости филма “Маратонци трче почасни круг”

Филм „Маратонци трче почасни круг“ је добитник многих домаћих и међународних награда и сматра се једним од најбољих остварења српске и југословенске кинематографије. Премијерно је приказан 1982. године, а у главним улогама нашли су се: Данило Бата Стојковић, Павле Вуисић, Мија Алексић, Бора Тодоровић, Богдан Диклић, Мића Томић, Зоран Радмиловић и многи други.

Иако је један од најпопуларнијих остварења, неке од ових занимљивости о филму вероватно нисте знали .

1. „Маратонци“ су били критика тадашњег система. Аутора је власт подсећала на погребно предузеће. После смрти Пантелије (који наводно представља Тита), оснивача погребног предузећа „Дуго коначиште“, наследници крећу у борбу око поделе имовине. Ковачевић на крају филма на симболичан начин предвиђа распад Југославије…

2. И ако званично није било цензуре, постојала су одређена тела која су одлучивала шта сме пред публику, а шта не. Разне комисије неколико пута су одлагале почетак снимања филма, а на прву верзију сценарија стављена је забрана. Проблематичне сцене по мишљењу цензора су избачене.

3. Из филма је избачена и сцена која би гледаоцима можда дала праву слику о лику служавке Оље (Мелита Бихали) у породици Топаловић. Наиме, она Топаловићима није служила само за одржавање домаћинства… У избаченој сцени Лаки (Бата Стојковић) улази у собу и затиче свог деду Аксентија (Мија Алексић) у кревету са служавком Ољом и повикне: „Деда, шта то радиш, вечерас је мој ред!“.

4. Према оригиналном сценарију за представу „Маратонци трче почасни круг“, старост чланова породице Топаловић је: Пантелија 150 година, Максимилијан 126, Аксентије 102, Милутин 79, Лаки 44, Мирко 24.

5. Многи не знају интересантну причу о лику Билија Питона, који је маестрално тумачио Зоран Радмиловић. Улога је првобитно била намењена Ташку Начићу, али је он одбио због приватних разлога. Посебно је интересантно што је Начић годинама тумачио лик Билија у представи.

6. Један од популарнијих ликова у филму је и Ђенка (Бора Тодоровић). Лик је инспирисан Костом Новаковићем, сниматељем и кинооператером из Београда. За Ђенку је везана и алузија о крематоријиму. У сцени где Лаки крематоријуме описује као будућност, Ђенка потврђује његову изјаву, коментаришући да их је виђао у Немачкој, алудирајући на прве нацистичке логоре и спаљивање људи.

7. У филму се могу видети и сцене три различита снимка из међуратног периода. На почетку филма приказан је архивски снимак атентата на краља Александра I Карађорђевића у Марсеју (1934), касније сцена чешког филма „Екстаза“ из 1933. са глумицом Хеди Ламар и снимак у Ђенкином биоскопу који приказује певача Милана Тимотића како пева чувену песму „Сви ви што маштате о срећи“. Сцена је узета из краткометражног филма „Прича једног града“ (Београд) из 1941. године, режисера Макса Калмића.

8. Поред куће на Косанчићевом венцу, филм је сниман на различитим локацијама у Београду, али и у Панчеву.

9. Човек који из бунара вади мртво прасе је Станојло Милинковић, глумац аматер из села Грабовац код Свилајнца. Појавио се као споредан глумац у четири филма Слободана Шијана, међу којима је и филм „Ко то тамо пева“. Први пут је запажен на аудицији за филм „Најлепша соба“ из 1978.

10. Поред мјузикла и бројних представа, „Маратонци“ су се нашли и у форми стрипа. Године 2013. домаћи мајстори стрипа Драган Лазаревић Лазаре и Божидар Милојковић Бам одлучили су да један од најбољих домаћих филмова стрипују у 128 табли.

Изворна група “Црнућанка” из Горњег Милановца у пратњи оркестра World music center у четвртак, 25. децембра 2025. године одржаће целовечерњи концерт у великој сали Културног центра “Мија Алексић”.

На репертоару ће бити одабране песме које изводи “Црнућанка”, али и традиционалне песме целе Србије. Почетак концерт је у 19 сати, а улаз је слободан.

ИГ “Црнућанка”

Према предању, изворна група “Црнућанка“, је настала почетком 19. века, а њен иницијатор је била кнегиња Љубица, жена Милоша Обреновића. Опстала је до данас, уз повремене прекиде, због ратова и разних недаћа које су пратиле српски народ. Свој рад је оживела 1966. године под руководством Алесандра Леса Ђорђевића из Горње Црнуће.

У протеклих шест деценија, група је учествовала на бројним манифестацијама, фестивалима и саборима народног стваралаштва широм некадашње Југославије, Европе и света.

Добитник је Европске златне плакете за уметност, додељене “Црнућанки” у Хамбургу 1976. године. Исте године мушка певачка група је наступала у Америци поводом 200. година постојања Сједнињених Америчких Држава. Међу вредним признањима је и Златна плакета “Таковски устанак” коју је Општина Горњи Милановац 2015. године доделила “Црнућанки” поводом 200 година од подизања Другог српског устанка у Такову.

Имајући у виду вишедеценијски рад и допринос у очувању музичке културне баштине Србије, почетком 2019. године, “Црнућанка”, под уметничким руководством Иване Тодоровић, етномузиколога се обнавља и подмлађује. Циљ постојања групе јесте жеља за очувањем традиционалног музичког ентитета (сопственог музичког језика), кроз аутентично извођење и неговање традиционалних песама рудничко-таковског краја, али и Србије.

Кoмaд Нoбeлoвцa Eрикa Eмaнуeлa Шмитa „Зaгoнeтнe вaриjaциje“ у коме улоге тумаче Гoрaн Шушљик (Aбeл Знoркo) и Јанко Цекић (Eрик Лaрсeн) у среду, 10. децембра 2025. године биће изведен на сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

Представа гoвoри o љубaви, мржњи, стрaсти, мизaнтрoпиjи. Кoгa вoлимo кaдa вoлимo? Дa ли je љубaв сaмo jeдaн срeћни нeспoрaзум? Сукoб двa чoвeкa – дoбитникa Нoбeлoвe нaгрaдe кojи живи нa зaбaчeнoм oстрву Нoрвeшкoг мoрa и нoвинaрa кojи интeрвjуишe писцa. Aли, из кoje скривeнe пoбудe? Њихoв рaзгoвoр сe брзo прeтвaрa у игру свирeпe и увиjeнe истинe и низoм oткрићa, aли и ишчeкивaњa.

Teкст: Eрик Eмaнуeл Шмит

Рeжиja: Jaнкo Цeкић, сцeнoгрaфиjу и кoстим потписује Mилицa Бajић Ђурoв.

Почетак представе је у 20 сати.

Преузимање бесплатних улазница на билетарници велике сале, радним данима од 13 до 20 сати.

Имена награђених биће саопштена на конференцији за медије почетком априла наредне године.

Жири 18. Међународног бијенала уметности минијатуре у саставу: Саша Јањић, председник (Србија), Миха Цолнер (Словенија) и Тони Васић (Македонија) минулог викенда (29. и 30. новембар) је обавио жирирање радова пристиглих на највећу светску ликовну манифестацију уметности малог формата.

У седам излагачких категорија: сликарство, графика, скулптура, цртеж, примењена уметност, фотографија и интермедија пред жиријем се нашло око 700 уметничких дела које потписује више од 436 аутора из 24 земље света.

Поред традиционално велике конкуренције у области сликарства (132 аутора), ове године, се одазвао и приличан број аутора у области интермедија (65), графике (58), скулптуре (52) и цртежа (50 рада). У категорији примењена уметност селекцију је прошло 36, а у категорији фотографија 43 аутора.

Награде су додељене у свим излагачким категоријама, а имена награђених уметника биће објављена на конференцији за медије која ће бити одржана почетком априла наредне године.

На изложби 18. Међународног бијенала уметности минијатуре излагаће аутори из: Србије, Белгије, Немачке, Словеније, Турске, Израела, Македоније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Мађарске, Румуније, Аустрије, Португалије, Италије, Шведске, Црне Горе, Јужне Африке, Француске, Бугарске, Мексика, Аустралије, Чешке, Пољске и Новог Зеланда.

Имена излагача биће објављена у среду, 3. децембра 2025. године.

НАПОМЕНА:

• Поједини радови, због своје мултидисциплинарности, премештени су у друге излагачке категорије које су по оцени Селекционе комисије садржински адекватније.

Минијатурни бијенале – ликовна манифестација посвећена најмлађима, а покренута у част Међународног бијенала уметности минијатуре, 28. новембра 2025. године, по једанаести пут свечано је представљен јавности.

Поставку чини око 500 радова, које потписује исто толико младих аутора, узраста од 5 до 19 година. Осим радова горњомилановачких школараца, изложбу употпуњују радови око 200 ученика основних и стручних школа, као и полазника ликовних атељеа из: Чачка, Крагујевца, Прељине и Горњег Милановца. Изложена дела рађена су различтитим техникама, али у формату идентичном као и за Међународни бијенале уметности минијатуре.

У име организатора, госте и учеснике Минијатурног бијенала поздравила је Валентина Нађ, уредник дечјег програма.

• Минијатурни бијенале је покренут 2005. године, као најавно-пратећа манифестација Међународног бијенала уметности минијатуре. Идеја му је била указати на значај уметничког изражавања деце, а све у циљу да она интегришу своју машту и истраже могућности свог стваралаштва.Овогодишњи Минијатурни бијенале је уједно и последњи Дечји бијенале који се организује у локалним оквирима. Наиме, већ од 2026. године Минијатурни бијенале прерашће у националну дечју ликовну манифестацију намењену малишанима школског узраста. Наша је дужност, као организатора једне од највећих манифестација са темом минијатура (Међународно бијенале уметности минијатуре), да подстакнемо децу, пре свих ученике основних и средњих школа са подручја Србије, на активно стваралачко изражавање у овом посебном формату (10цм x 10цм) и на тај начин, временом, помогнемо развијање њиховог односа према овој ликовној дисциплини, рекла је између осталог Валентина Нађ.

Изложбу Минијатурног бијенала 11 представила је Невена Чаворовић, члан жирија овогодишње дечје ликовне манифестације и уредник ликовног програма Културног центра.

Ауторима најбољих остварења, на отварању изложбе уручене су заслужене награде и признања – дар компанија МЕТАЛАЦ и Swisslion – TAKOВO

ПОХВАЛЕ I –III разред:

Олга Радовановић, III разред, ОШ „Арсеније Лома”, Рудник,

Павле Ковачевић, III разред, ОШ „Краљ Александар I”, Горњи Милановац

Татјана Дамљановић, III разред, ОШ „Иво Андрић”, Прањани

Вук Радојковић, I разред, ОШ „Краљ Александар I”, Горњи Милановац

НАГРАДЕ I –III разред

1. Немања Ерић, I разред

ОШ „Краљ Александар I”, Горњи Милановац

Ментор: Јелена Ацовић

2. Маша Милошевић, III разред

ОШ „Момчило Настасијевић“, Горњи Милановац

Ментор: Оливера Трифуновић

3. Александра Терзић, I разред

ОШ „Краљ Александар I ”, Горњи Милановац

Ментор: Гордана Андрић

ПОХВАЛЕ IV -VI разред

Софија Поњавић, IV разред, ОШ „Свети Сава“, Горњи Милановац,

Сандра Драговић, VI разред, ОШ „Момчило Настасијевић“, Горњи Милановац

Сунчица Симоновић, V разред, ОШ „Краљ Александар I”, Горњи Милановац

Јана Драгаш, V разред, ОШ „Арсеније Лома“, Угриновци

Матеја Марјановић, VI разред, ОШ „Краљ Александар I”, Горњи Милановац

НАГРАДЕ IV – VI разред

1. Милица Ковачевић, В разред

ОШ „Десанка Максимовић“, Горњи Милановац

Ментор: Драгана Бакић

2. Сара Марковић, ВИ разред

ОШ „Краљ Александар И”, Горњи Милановац

Ментор: Зоран Маринковић

3. Мина Ђунисијевић, ВИ разред

ОШ „Свети Сава“, Горњи Милановац

Ментор: Драгана Бакић

ПОХВАЛЕ VII -VIII разред

Петра Маркељић, VII разред, ОШ „Свети Сава“, Горњи Милановац

Стефан Вујичић, VIII разред, ОШ „Таковски устанак“, Таково

Софија Глишић, VIII разред, ОШ „Краљ Александар И”, Горњи Милановац

Христина Лукић, VII разред, ОШ „Момчило Настасијевић“, Горњи Милановац

НАГРАДЕ VII – VIII разред

1. Луна Конта, VII разред

ОШ „Момчило Настасијевић“, Горњи Милановац

Ментор: Ивана Чивовић

2. Јулијана Тешић, VIII разред

ОШ „Десанка Максимовић“, Горњи Милановац

Ментор: Ивана Лазовић Вранешевић

3. Матија Јоксић, VIII разред

ОШ „Краљ Александар I”, Горњи Милановац

Ментор: Зоран Маринковић

НАГРАДЕ СРЕДЊА ШКОЛА

Ђурђе Ђуровић, II година

Гимназија „Таковски устанак“, Горњи Милановац

Ментор: Филип Трнавац

ПОХВАЛЕ ГОСТИ

Марта Јеринић, II годинa, Уметничкa школa, Чачaк

Луција Јечменић, III годинa, Уметничкa школa, Чачaк

Дуња Тадић, V разред, Атеље “Простор” из Чачка

Никола Козић, V разред, ОШ „Станислав Сремчевић“, Крагујевац

Вељко Миловановић, III годинa, Гимназијa, Чачaк

НАГРАДЕ ГОСТИ

1. Ирина Николић, VIII разред

ОШ „Станислав Сремчевић“, Крагујевац

Ментор: Александар Дакић

2. Маша Мартаћ, IV УМ

Машинско-саобраћајна школа, Чачак

Ментор: Снежана Добросављевић

3. Анђела Костић, II УМ

Машинско-саобраћајна школа, Чачак

Ментор: Зорана Д. Перунчић

Пројекција одабраних кратких филмова деце аутора, учесника овогодишњег Филмског фесивала у Горњем Милановцу употпунила је отварање изложбе, а Пратећи програм манифестације је био концерт класичне музике Дуа “Bliss”.

Чланови Уметничког савета Култуног центра минулог викенда обавили су селекцију радова пристиглих за 18. Међународни бијенале уметности минијатуре.

Нови, осамнаести по реду, Бијенале дошао је до фазе пријема и одабира радова – тренутка када се може направити прва доста тачна процена каква ће читава манифестација бити, колико је важна уметницима – једном речју какав је одзив.

И рекло би се, добар! У поређењу са досадашњим, овај осамнаести Бијенале, који полако настаје и иде ка свом свечаном отварању (18. април 2026.), има приличан број учесника. На Конкурс je пристигло око 850 радова из Србије и иностранства. Селекциона комисија, а то су заправо чланови Уметничког савета Културног центра: Саша Јањић, Аница Радошевић Бабић и Даниел Микић одабрала је радове које потписује више од 430 аутора из 22 земље света. Званични и прецизни подаци биће објављени наредних дана, након обраде и накнадне селекције радова који због царинских прописа нису достављени Организатору, а послани су из иностранства закључно са 15. новембром, до када је Конкурс за Бијенале и био отворен.

• Запажен је одзив уметника из наше земље, земаља окружења, као и уметника из света. Стигли су радови са пет континената, из преко 20 држава, а Селекциону комисију је прошло око шесдесетак аутора из иностранства – каже Невена Чаворовић, уредник ликовног програма Културног центра.

  Бијенале окупља мале формате до 10х10 цм у категоријама: сликарство, графика, скулптура, цртеж, примењена уметност, фотографија и интермедија. Поред традиционално велике конкуренције у области сликарства, ове године, је стигао и приличан број радова у области интермедије, графике и цртежа. Судећи на основу овога што се до сада може видети, Међународни бијенале уметности минијатуре још једном показаује сву своју ширину и разноликост у презентовању ликовних и примењених уметности и вредности које оне представљају, истиче Чаворовићева.

  

Према календару манифестације жирирање радова обавиће се 29. и 30. новембра, а имена награђених аутора биће објављена на конференцији за медије која ће бити одржана почетком априла наредне године.

Културни центар „Мија Алексић“, током децембра биће домаћин првог гласања у Србији за престижну Европску награду публике “Лукс” („LUX Audience Award 2026“) за 2026 годину. Реч је о пројекту који заједнички организују Европски парламент и Европска филмска академија. Наиме, горњомилановачка публика ће од 8. до 13. децембра 2025. године моћи да погледа и гласа за један од пет европских филмова номинованих за ову престижну награду.

Улаз за све пројекције је бесплатан.

„LUX Audience Award“ је јединствена европска филмска награда у којој гледаоци заједно са посланицима Европског парламента учествују у избору победника, оцењујући филмове путем званичне платформе. За награду су номинована остварења која се баве савременим друштвеним темама – идентитетом, демократијом, људским правима и заједничким европским вредностима.

Номиновани филмови су:

Кристи – Брендан Канти (Christy – Brendan Canty)

Два отуђена брата са бурним детињством поново се налазе под истим кровом. Морају да се помире са својом прошлошћу и донесу одлуке о будућности.

Глуви – Ева Либертад ( Deaf – Eva Libertad)

Анђелина глувоћа покреће забринутост током њене трудноће због повезивања са ћерком. Након порођаја, партнер Ектор је подржава док учи да буде мајка у друштву које нема одговарајуће услове за особе са оштећеним слухом.

Била је то само несрећа – Џафар Панахи (It Was Just an Accident – Jafar Panahi)

Мала незгода покреће ланчану реакцију све већих проблема.

Воли ме нежно – Ана Казанев Камбет (Love Me Tender – Anna Cazenave Cambet)

Клеманс, адвокатица, напушта брак да би прихватила своје право ја. Њен бивши муж се бори за старатељство над њиховим сином Полом, манипулишући њиме. Како се њихов однос погоршава, Клеманс се бори да одржи мајчинску везу.

Сентиментална вредност – Јоаким Трир (Sentimental Value – Joachim Trier)

Интимно истраживање породице, сећања и помиритељске моћи уметности.

Након сваке пројекције организатор ће објавити QR код за гласање, а гласови публике улазе у званични европски избор. Сваки гледалац, који узме учешће у гласању до 12. априла 2026. године је у конкуренцији за једну од личних награда, међу којима је и путовање у Брисел у Европски парламент на свечану церемонију доделе награде „Лукс”.

Номиновани филмови биће приказани у великој сали Културног центра „Мија Алексић“.

Распоред пројекција биће накнадно објављен на сајту www.kcgm.org.rs