30-dec.png

11/12/2025 0

Музичкa радионица “Classic” из Горњег Милановца одржаће у уторак, 30. децембра 2025. године у холу испред велике сале Културног центра Новогодишњи концерт.
На програму полазника радионице гитаре, клавира и виолине биће одабрана дела класичне и забавне музике.
Почетак концерта је у 17 сати, а улаз је слободан.


29-dec.jpg

11/12/2025 0

Јана Крижак (сопран) уз подршку Невене Живковић (музички сурадник – корепетитор) у понедељак, 29. децембра 2025. године у холу испред велике сале Културног центра у Горњем Милановцу одржаће концерт назива “Новогодишњи музички дукати – вече арија, оперете и мјузикла”.

Почетак концерта је у 18 сати, а улаз је слободан.


26-dec-NA-SLOVO-NA-SLOVO.jpg

09/12/2025 0

Фондација “Деца деци” у сарадњи са Mтс Двораном, наследницима Душка Радовића и Миодрага Илића Белог, глумцима Иваном Јевтовићем, Браниславом Подрумац и Тамаром Радовановић на сцену је поставила музичко-сценску представу “На слово, на слово”, која ће у петак, 26. децембра 2025. године од 18 сати бити изведена на сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

Представа је урађена по мотивима истоименог серијала за децу који је седамдесетих година прошлог века емитован на Телевизији Београд.

Ослањајући се на безвременске текстове Душка Радовића и оригиналну музику Миодрага Илића Белог, створена је музичка представа која има за циљ да неким новим клинцима открије време у коме су расли и сазревали њихови родитељи, при том настојећи да најмлађима приближи уметност на начин који је разумљив, инспиративан и дирљив.

Око пројекта “На слово, на слово” окупили су се уметници који већ годинама свесрдно раде на промоцији културе, музике и образовања – не само међу децом, већ и међу родитељима, наставницима, младима и широм публиком, уверени да уметност може бити, и јесте пут ка бољем друштву.

Тако је и ова представа у извођењу Дечје филхармоније створена с љубављу, одговорношћу и вером у снагу речи, музике и заједништва. У средишту ове позоришне чаролије су деца – искрена, радознала и духовита, баш каква је била и сама серија. Уз њих ће се на сцени појавити и врхунски уметници из области музике, глуме и покрета, који ће заједно оживети омиљене ликове и песме.
Окупљен је посвећен тим професионалаца – композитори, глумци, музичари и редитељи, који са посебном пажњом и поштовањем приступају наслеђу Душка Радовића. Оркестар Дечје филхармоније предводиће чувени маестро Љубиша Јовановић, музичке аранжмане припрема син композитора оригиналне музике Драгољуб Драган Илић, а глумачку поставу предводи Иван Јевтовић. Заједно са дечјим оркестром и децом глумцима, они ће дати ново рухо познатим стиховима и мелодијама “На слово, на слово”.

Генерације које су одрасле уз “На слово, на слово” данас имају своју децу. Жеља тима окупљеног око пројекта је да се споје прошлост и садашњост, традиција и савремени израз – доживљај који повезује породице, подсећа нас на вредности које не застаревају и инспирише све генерације.

 

О Дечјој филхармонији 

Чланови Дечије филхармоније су талентовани ученици нижих и средњих музичких школа из Београда, добитници награда на престижним домаћим и међународним такмичењима. Неки од чланова Дечје филхармоније су дугогодишњи корисници инструмената Фондације “Деца деци”, која тако помаже њихово школовање и професионално напредовање. Такође, у циљу стварања шире платформе за културну размену и повезивање најмлађих, фондација “Деца деци” је од 2015. године проширила активности и оформљен је Регионални дечји оркестар који чине деца из пет градова: Београда, Загреба, Љубљане, Сарајева и Скопља и јединствени је пројекат културне размене међу младима у региону.


18.-Bijenale-2026.jpg

02/12/2025 0
На 18. Међународном бијеналу уметности минијатуре, у седам излагачких категорија (сликарство, графика, скулптура, цртеж, примењена уметност, фотографија и интермедија) биће представљено око 700 уметничких дела које потписује више од 435 аутора из 24 земље света. Представиће се уметници из: Белгије, Немачке, Словеније, Турске, Израела, Македоније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Мађарске, Румуније, Аустрије, Португалије, Италије, Шведске, Црне Горе, Јужне Африке, Француске, Бугарске, Мексика, Аустралије, Чешке, Пољске, Новог Зеланда и Србије.

Поред традиционално велике конкуренције у области сликарства (132 аутора), ове године, се одазвао и приличан број аутора у области интермедија (65), графике (59), скулптуре (52) и цртежа (50 рада). У категорији примењена уметност селекцију је прошло 36, а у категорији фотографија 43 аутора.

Награде су додељене у свим излагачким категоријама, а имена награђених уметника биће објављена на конференцији за медије која ће бити одржана почетком априла наредне године.

СПИСАК ИЗЛАГАЧА

Spisak autora koji izlažu na Bijenalu 2026

НАПОМЕНА:

  • Поједини радови, због своје мултидисциплинарности, премештени су у друге излагачке категорије које су по оцени Селекционе комисије садржински адекватније.


10-дец-ЗАГОНЕТНЕ-ВАРИЈАЦИЈЕ.jpg

01/12/2025 0

Кoмaд Нoбeлoвцa Eрикa Eмaнуeлa Шмитa „Зaгoнeтнe вaриjaциje“ у коме улоге тумаче Гoрaн Шушљик (Aбeл Знoркo) и Јанко Цекић (Eрик Лaрсeн) у среду, 10. децембра 2025. године биће изведен на сцени Културног центра “Мија Алексић” у Горњем Милановцу.

Представа гoвoри o љубaви, мржњи, стрaсти, мизaнтрoпиjи. Кoгa вoлимo кaдa вoлимo? Дa ли je љубaв сaмo jeдaн срeћни нeспoрaзум? Сукoб двa чoвeкa – дoбитникa Нoбeлoвe нaгрaдe кojи живи нa зaбaчeнoм oстрву Нoрвeшкoг мoрa и нoвинaрa кojи интeрвjуишe писцa. Aли, из кoje скривeнe пoбудe? Њихoв рaзгoвoр сe брзo прeтвaрa у игру свирeпe и увиjeнe истинe и низoм oткрићa, aли и ишчeкивaњa.

Teкст: Eрик Eмaнуeл Шмит

Рeжиja: Jaнкo Цeкић, сцeнoгрaфиjу и кoстим потписује Mилицa Бajић Ђурoв.

Почетак представе је у 20 сати.

Преузимање бесплатних улазница на билетарници велике сале, радним данима од 13 до 20 сати.


-2.jpg

30/11/2025 0

Имена награђених биће саопштена на конференцији за медије почетком априла наредне године.

Жири 18. Међународног бијенала уметности минијатуре у саставу: Саша Јањић, председник (Србија), Миха Цолнер (Словенија) и Тони Васић (Македонија) минулог викенда (29. и 30. новембар) је обавио жирирање радова пристиглих на највећу светску ликовну манифестацију уметности малог формата.

У седам излагачких категорија: сликарство, графика, скулптура, цртеж, примењена уметност, фотографија и интермедија пред жиријем се нашло око 700 уметничких дела које потписује више од 436 аутора из 24 земље света.

Поред традиционално велике конкуренције у области сликарства (132 аутора), ове године, се одазвао и приличан број аутора у области интермедија (65), графике (58), скулптуре (52) и цртежа (50 рада). У категорији примењена уметност селекцију је прошло 36, а у категорији фотографија 43 аутора.

Награде су додељене у свим излагачким категоријама, а имена награђених уметника биће објављена на конференцији за медије која ће бити одржана почетком априла наредне године.

На изложби 18. Међународног бијенала уметности минијатуре излагаће аутори из: Србије, Белгије, Немачке, Словеније, Турске, Израела, Македоније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Мађарске, Румуније, Аустрије, Португалије, Италије, Шведске, Црне Горе, Јужне Африке, Француске, Бугарске, Мексика, Аустралије, Чешке, Пољске и Новог Зеланда.

Имена излагача биће објављена у среду, 3. децембра 2025. године.

НАПОМЕНА:

  • Поједини радови, због своје мултидисциплинарности, премештени су у друге излагачке категорије које су по оцени Селекционе комисије садржински адекватније.


-бијенале-11-.jpg

29/11/2025 0

Минијатурни бијенале – ликовна манифестација посвећена најмлађима, а покренута у част Међународног бијенала уметности минијатуре, 28. новембра 2025. године, по једанаести пут свечано је представљен јавности.

Поставку чини око 500 радова, које потписује исто толико младих аутора, узраста од 5 до 19 година. Осим радова горњомилановачких школараца, изложбу употпуњују радови око 200 ученика основних и стручних школа, као и полазника ликовних атељеа из: Чачка, Крагујевца, Прељине и Горњег Милановца. Изложена дела рађена су различтитим техникама, али у формату идентичном као и за Међународни бијенале уметности минијатуре.

У име организатора, госте и учеснике Минијатурног бијенала поздравила је Валентина Нађ, уредник дечјег програма.

  • Минијатурни бијенале је покренут 2005. године, као најавно-пратећа манифестација Међународног бијенала уметности минијатуре. Идеја му је била указати на значај уметничког изражавања деце, а све у циљу да она интегришу своју машту и истраже могућности свог стваралаштва.Овогодишњи Минијатурни бијенале је уједно и последњи Дечји бијенале који се организује у локалним оквирима. Наиме, већ од 2026. године Минијатурни бијенале прерашће у националну дечју ликовну манифестацију намењену малишанима школског узраста. Наша је дужност, као организатора једне од највећих манифестација са темом минијатура (Међународно бијенале уметности минијатуре), да подстакнемо децу, пре свих ученике основних и средњих школа са подручја Србије, на активно стваралачко изражавање у овом посебном формату (10цм x 10цм) и на тај начин, временом, помогнемо развијање њиховог односа према овој ликовној дисциплини, рекла је између осталог Валентина Нађ.

Изложбу Минијатурног бијенала 11 представила је Невена Чаворовић, члан жирија овогодишње дечје ликовне манифестације и уредник ликовног програма Културног центра.

Ауторима најбољих остварења, на отварању изложбе уручене су заслужене награде и признања – дар компанија МЕТАЛАЦ и Swisslion – TAKOВO

ПОХВАЛЕ I III разред:

Олга Радовановић, III разред, ОШ „Арсеније Лома”, Рудник,

Павле Ковачевић, III разред, ОШ „Краљ Александар I”, Горњи Милановац

Татјана Дамљановић, III разред, ОШ „Иво Андрић”, Прањани

Вук Радојковић, I разред, ОШ „Краљ Александар I”, Горњи Милановац

НАГРАДЕ I III разред

1. Немања Ерић, I разред

ОШ „Краљ Александар I”, Горњи Милановац

Ментор: Јелена Ацовић

2. Маша Милошевић, III разред

ОШ „Момчило Настасијевић“, Горњи Милановац

Ментор: Оливера Трифуновић

3. Александра Терзић, I разред

ОШ „Краљ Александар I ”, Горњи Милановац

Ментор: Гордана Андрић

ПОХВАЛЕ IV -VI разред

Софија Поњавић, IV разред, ОШ „Свети Сава“, Горњи Милановац,

Сандра Драговић, VI разред, ОШ „Момчило Настасијевић“, Горњи Милановац

Сунчица Симоновић, V разред, ОШ „Краљ Александар I”, Горњи Милановац

Јана Драгаш, V разред, ОШ „Арсеније Лома“, Угриновци

Матеја Марјановић, VI разред, ОШ „Краљ Александар I”, Горњи Милановац

НАГРАДЕ IVVI разред

1. Милица Ковачевић, В разред

ОШ „Десанка Максимовић“, Горњи Милановац

Ментор: Драгана Бакић

2. Сара Марковић, ВИ разред

ОШ „Краљ Александар И”, Горњи Милановац

Ментор: Зоран Маринковић

3. Мина Ђунисијевић, ВИ разред

ОШ „Свети Сава“, Горњи Милановац

Ментор: Драгана Бакић

ПОХВАЛЕ VII -VIII разред

Петра Маркељић, VII разред, ОШ „Свети Сава“, Горњи Милановац

Стефан Вујичић, VIII разред, ОШ „Таковски устанак“, Таково

Софија Глишић, VIII разред, ОШ „Краљ Александар И”, Горњи Милановац

Христина Лукић, VII разред, ОШ „Момчило Настасијевић“, Горњи Милановац

НАГРАДЕ VIIVIII разред

1. Луна Конта, VII разред

ОШ „Момчило Настасијевић“, Горњи Милановац

Ментор: Ивана Чивовић

2. Јулијана Тешић, VIII разред

ОШ „Десанка Максимовић“, Горњи Милановац

Ментор: Ивана Лазовић Вранешевић

3. Матија Јоксић, VIII разред

ОШ „Краљ Александар I”, Горњи Милановац

Ментор: Зоран Маринковић

НАГРАДЕ СРЕДЊА ШКОЛА

Ђурђе Ђуровић, II година

Гимназија „Таковски устанак“, Горњи Милановац

Ментор: Филип Трнавац

ПОХВАЛЕ ГОСТИ

Марта Јеринић, II годинa, Уметничкa школa, Чачaк

Луција Јечменић, III годинa, Уметничкa школa, Чачaк

Дуња Тадић, V разред, Атеље “Простор” из Чачка

Никола Козић, V разред, ОШ „Станислав Сремчевић“, Крагујевац

Вељко Миловановић, III годинa, Гимназијa, Чачaк

НАГРАДЕ ГОСТИ

1. Ирина Николић, VIII разред

ОШ „Станислав Сремчевић“, Крагујевац

Ментор: Александар Дакић

2. Маша Мартаћ, IV УМ

Машинско-саобраћајна школа, Чачак

Ментор: Снежана Добросављевић

3. Анђела Костић, II УМ

Машинско-саобраћајна школа, Чачак

Ментор: Зорана Д. Перунчић

Пројекција одабраних кратких филмова деце аутора, учесника овогодишњег Филмског фесивала у Горњем Милановцу употпунила је отварање изложбе, а Пратећи програм манифестације је био концерт класичне музике Дуа “Bliss”.


Sel-44.jpg

23/11/2025 0

Чланови Уметничког савета Култуног центра минулог викенда обавили су селекцију радова пристиглих за 18. Међународни бијенале уметности минијатуре.

Нови, осамнаести по реду, Бијенале дошао је до фазе пријема и одабира радова – тренутка када се може направити прва доста тачна процена каква ће читава манифестација бити, колико је важна уметницима – једном речју какав је одзив.

И рекло би се, добар! У поређењу са досадашњим, овај осамнаести Бијенале, који полако настаје и иде ка свом свечаном отварању (18. април 2026.), има приличан број учесника. На Конкурс je пристигло око 850 радова из Србије и иностранства. Селекциона комисија, а то су заправо чланови Уметничког савета Културног центра: Саша Јањић, Аница Радошевић Бабић и Даниел Микић одабрала је радове које потписује више од 430 аутора из 22 земље света. Званични и прецизни подаци биће објављени наредних дана, након обраде и накнадне селекције радова који због царинских прописа нису достављени Организатору, а послани су из иностранства закључно са 15. новембром, до када је Конкурс за Бијенале и био отворен.

  • Запажен је одзив уметника из наше земље, земаља окружења, као и уметника из света. Стигли су радови са пет континената, из преко 20 држава, а Селекциону комисију је прошло око шесдесетак аутора из иностранства – каже Невена Чаворовић, уредник ликовног програма Културног центра.

    Бијенале окупља мале формате до 10х10 цм у категоријама: сликарство, графика, скулптура, цртеж, примењена уметност, фотографија и интермедија. Поред традиционално велике конкуренције у области сликарства, ове године, је стигао и приличан број радова у области интермедије, графике и цртежа. Судећи на основу овога што се до сада може видети, Међународни бијенале уметности минијатуре још једном показаује сву своју ширину и разноликост у презентовању ликовних и примењених уметности и вредности које оне представљају, истиче Чаворовићева.

Према календару манифестације жирирање радова обавиће се 29. и 30. новембра, а имена награђених аутора биће објављена на конференцији за медије која ће бити одржана почетком априла наредне године.


Nagrada-LUX.jpg

21/11/2025 0

Културни центар „Мија Алексић“, током децембра биће домаћин првог гласања у Србији за престижну Европску награду публике “Лукс” („LUX Audience Award 2026“) за 2026 годину. Реч је о пројекту који заједнички организују Европски парламент и Европска филмска академија. Наиме, горњомилановачка публика ће од 8. до 13. децембра 2025. године моћи да погледа и гласа за један од пет европских филмова номинованих за ову престижну награду.

Улаз за све пројекције је бесплатан.

„LUX Audience Award“ је јединствена европска филмска награда у којој гледаоци заједно са посланицима Европског парламента учествују у избору победника, оцењујући филмове путем званичне платформе. За награду су номинована остварења која се баве савременим друштвеним темама – идентитетом, демократијом, људским правима и заједничким европским вредностима.

Номиновани филмови су:

Кристи – Брендан Канти (Christy – Brendan Canty)

Два отуђена брата са бурним детињством поново се налазе под истим кровом. Морају да се помире са својом прошлошћу и донесу одлуке о будућности.

Глуви – Ева Либертад ( Deaf – Eva Libertad)

Анђелина глувоћа покреће забринутост током њене трудноће због повезивања са ћерком. Након порођаја, партнер Ектор је подржава док учи да буде мајка у друштву које нема одговарајуће услове за особе са оштећеним слухом.

Била је то само несрећа – Џафар Панахи (It Was Just an Accident – Jafar Panahi)

Мала незгода покреће ланчану реакцију све већих проблема.

Воли ме нежно – Ана Казанев Камбет (Love Me Tender – Anna Cazenave Cambet)

Клеманс, адвокатица, напушта брак да би прихватила своје право ја. Њен бивши муж се бори за старатељство над њиховим сином Полом, манипулишући њиме. Како се њихов однос погоршава, Клеманс се бори да одржи мајчинску везу.

Сентиментална вредност – Јоаким Трир (Sentimental Value – Joachim Trier)

Интимно истраживање породице, сећања и помиритељске моћи уметности.

Након сваке пројекције организатор ће објавити QR код за гласање, а гласови публике улазе у званични европски избор. Сваки гледалац, који узме учешће у гласању до 12. априла 2026. године је у конкуренцији за једну од личних награда, међу којима је и путовање у Брисел у Европски парламент на свечану церемонију доделе награде „Лукс”.

Номиновани филмови биће приказани у великој сали Културног центра „Мија Алексић“.

Распоред пројекција биће накнадно објављен на сајту www.kcgm.org.rs


-ХАРМОНИКА.jpg

21/11/2025 0

Aкoрдeoнистa Др Mиoдрaг Ђoрђeвић, у уторак, 2. децембра 2025. године у холу испред велике сале Културног центра одржаће концерт “Савремена хармоника – нове композиције српских аутора 2024”.

На репертоару ће бити дела: Лaзaра Ђoрђeвића (Catch Me If You Can), Влaдимира Tрмчића: (Пaнтoмимe зa хaрмoнику), Jaсне Вeљaнoвић (Пoлoмљeни вaлцeр и Пoeмa зa хaрмoнику) и

Игoра Aндрића (Интeрлудиjум и мeхaничкa пoeмa).

Пројекат су подржали: СОКОЈ и Град Крагујевац.

Почетак концерта је у 19 сати.

Mиoдрaг Ђoрђeвић је рoђeн 1988. гoдинe. Oснoвнe и мaстeр aкaдeмскe студиje зaвршиo je нa Филoлoшкo–умeтничкoм фaкултeту у Крaгуjeвцу, у клaси прoф. мр Вojинa Вaсoвићa. Дoктoрирao je 2022. гoдинe сa тeмoм Aкoрдeoнистички приступ изaбрaним дeлимa зa хaрмoнику и oркeстaр руских aутoрa (интeрпрeтaтивнa рeшeњa и прoблeмaтикa симбиoзe звукa хaрмoникe и oркeстрa). Упoрeдo зaвршaвa мaстeр студиje кaмeрнe музикe и уписуje дoктoрскe студиje нa Фaкултeту музичкe умeтнoсти у Бeoгрaду, у клaси прoфeсoрa пиjaнистe и чeмбaлистe Зoрицe Ћeткoвић. Усaвршaвao сe и сaрaђивao сa вeликим умeтницимa и пeдaгoзимa, кao штo су: Фридрих Липс (Русиja), Жaк Moрнe (Фрaнцускa), Jури Шишкин (Русиja), Рaдoмир Toмић (Србиja), Mикa Вaиринeн (Финскa), Бoрис Лeнкo (Слoвaчкa), Влaдимир Бeсфaмиљнoв (Русиja), Aлбeрди Ињaки (Шпaниja), Влaдимир Mурзa (Укрajинa) и други.

Нaступao je ширoм Србиje, Бoснe и Хeрцeгoвинe, Црнe Гoрe, Слoвeниje, Хрвaтскe, Кипрa, Швajцaрскe – кao сoлистa, кaмeрни музичaр и члaн oркeстрa (прeкo 150 нaступa). Прeмиjeрнo je извeo вeлики брoj дeлa српских кoмпoзитoрa (Стeфaн Нeaрeц, Сoфиja Mилутинoвић, Брaнкa Пoпoвић, Taтjaнa Mилoшeвић, Taмaрa Лaзић, Joвицa Mутaвџић). Снимao je и oствaриo трajнe снимкe зa РTС2, РTС3, РБ3. Нa свojим кoнцeртимa трeнутнo прoмoвишe вeћ нaстaлa дeлa српских кoмпoзитoрa зa сoлo хaрмoнику. Њeгoви прojeкти Рeминисцeнциja музикe српских кoмпoзитoрa зa хaрмoнику сoлo успeшнo су рeaлизoвaни тoкoм 2023. и 2024. гoдинe.

Tрeнутнo рaди у звaњу дoцeнтa нa Кaтeдри зa хaрмoнику Филoлoшкo–умeтничкoг фaкултeтa у Крaгуjeвцу. Oд 2014-2020. гoдинe биo je у звaњу aсистeнтa нa прeдмeту Хaрмoникa, дoк je 2012/13. гoдинe рaдиo у звaњу сaрaдникa у нaстaви нa прeдмeту Кaмeрнa музикa.

Учeствoвao je у рaду жириja нa Meђунaрoднoм тaкмичeњу Звeздaнe стaзe у Крaгуjeвцу и Свeтскoм купу хaрмoникaшa у Биjeљини и Кaстeлфидaрду. Њeгoви студeнти пoбeдници су мeђунaрoдних фeстивaлa у Moнсу (Бeлгиja) и Tивту (Црнa Гoрa) 2024. гoдинe, a нa мeђунaрoдним тaкмичeњимa у Aрaсaтeу (Шпaниja), Свeтскoм купу (Швajцaрскa, Бoснa и Хeрцeгoвинa), Пули (Хрвaтскa), Истoчнoм Сaрajeву и Нoвoм Сaду oствaруjу висoкe плaсмaнe.