“Plišani mališan”, milanovački bend prepoznatljiv na srpskoj rock & roll sceni u utorak 08. januara u pratnji grupa: „Xhape“ i „The Schtrebers“ održaće Božićni koncert u pivnici „Hollywood“.
Početak koncerta je u 22:00 sati, a cena ulaznice je 150 dinara.
Biografija: Plišani Mališan
Koliko je teško baviti se rock and roll muzikom u Srbiji, manje-više, stara je vest. Bendovi koji se bave autorskom muzikom i koji su, uslovno rečeno, na početku karijere, pred sobom imaju težak zadatak da se ostvare. Mediji su poprilično nezainteresovani za demo bendove, i da bi opstali, morate biti agresivni ili spremni na razne kompromise, koji, opet, sa sobom povlače niz problema, tehničkih i moralnih.
Jedan od bendova, koji nije želeo da odstupi ni pedalj od svoje ideje, je bend koji gaji noise zvuk (razmislite koliko noise bendova ima u Srbiji) kontradiktornog imena Plišani Mališan, čije ime veze nema sa onim što čujete kad poslušate njihovu ploču. Njihova muzika jako podseća na američke alternativne bendove, s početka devedesetih. Oni nikada tu asocijaciju nisu uzimali kao konačnu odrednicu sopstvenog zvuka, ali takođe nemaju problem s tim, da njihova muzika ima takvu atmosferu. Interesantne tekstove, na srpskom, koji na trenutke zvuče nejasno, uglavnom piše gitarista i frontmen Đorđe Novaković. Teme koje obrađuju u svojim tekstovima, mahom se bave, socijalnim i emotivnim nezadovoljstvom i frustracijama, karakterističnim za ljude sa „margina“. Suptilno upakovane u oštre, ali nadasve iskrene, i na trenutke, duhovite kritike savremenog društva koje se neda čuti na prvu. Pošto bend funkcioniše više od jedne decenije, normalno je da su se i stil i pripovedni ton menjali, ali je uvek ostajala ta nit, za koju autori tvrde, da su samo opisi njihovih fantazičnih, emotivno i seksualno, nabijenih snoviđenja. Cinici, kakvi zapravo i jesu, u svojim pesmama se osvrću na jugoslovenski rok, kroz drugačiji pristup od uobičajnog (Lija). To rade neprimetno, gotovo stidljivo, tako da je moguće da vam ova konstatacija promakne, ali i bez tog saznanja, ova pesma je toliko slojevita, da vam ovaj pdatak ne predstavlja nikakvo dragoceno otkriće. „Plačljiv“ vokal daje određenu dubinu pesmama kao upozorenje da se nešto jako loše kotrlja niz planinu i kreće ka nama. Sve pesme je napisao autorski tandem Kovačević (solo gitara) i Novaković (prateća gitara). Samoukost i hrabrost, da svojim prstima, sviranju pristupaju više kao istraživanju nego muziciranju, doprinelo je da njihova muzika ima tu potrebnu dozu autentičnosti i beskompromisnosti. Njihovo dopunjavanje na gitarama, koje na trenutke, ume da zazvuči kao jedna gitara, a opet, ponekad, kao dva matora psihodelika u totalno različitim raspoloženjima, je recept, koji njih dvojca ljubomorno čuvaju kao državnu tajnu. Iako poređenje nije fer, na pesmi „Šta je dođavola taj uštap?!“, njihovo sviranje na gitarama, podseća na najbolje dane Moora i Renalda. Naravno, tu su i hitovi, koji to ne bi mogli da budu, da nije ubilačkog instinkta bas gitariste Bobana Kecovića, koji je odmah namirisao neku imaginarnu top listu, i insistirao na dovođenju nekih od pesama na nju. U njegovim vizijama su se javile pesme „Split“, „Ploče“… Na aranžmanima su svi vredno radili, tačnije, svako je imao pravo glasa, ali je u određenim situacijama Mirkov (bubnjevi) glas bio gromoglasan. Ispostavilo se s pravom.
Album sadrži 12 pesama i preporučuje se konzumiranje kao celina, jer, kako oni vele, ni roman nije pitak, ako se čita prvo deseta glava pa onda hajd’ druga pa peta.
Vidojević Nenad – Videc
